27 авг. 2007 г.

comissia torafasi byulletenderdi capca salip, casha joneldi...

ongtustic kazakstan oblisi, tulcibas audaninda turatin 43660 saylaushi ushin 16 saylau outchascesi jumis istedi. jsdp audandik shtabi arbir saylau outchascesine !zderining bir-bir senimdi !cili men bakilau- shisin tircetti. munimen kosa tauelsiz bakilaushilarding respublicalik juyesi men casipodaktardan 40 bakilaushi, senator kuanish sultanov baskaratin «saylaudi bakilau comitetinen» 7 bakilaushi saylauding otu barisin kadaqaladi. zang saylau bastalmay jatip-ak buzildi. audandik saylau comissiasining t!raqasi nurqazi albaev bizding bakilaushilarimiz ben senimdi !cilderimizge cualic beroudi jane tirceudi ceshictirip, soz baktay berdi. bizding !cilderimiz dauis beretin merzim abden takaqanda, 17 tamiz cuni ceshcisin qana cualicterin aldi. onimen koymay, n.albaev jergilicti saylau comissialarining basshilarina jsdp- dan tec bir-ak ocilden tirceu j!ninde tapsirma beripti. dauis beru bastalip cetcen song, biz tartisip jurip bul maseleni de sheshtic.audan acimining orinbasarlari mirilьyaz myrcadylov pen almasbec mamitbecov ar' partia atinan tusip jatkan candidattarding jurtshilikpen cezdesuine birdey jaqday jasauding ornina bizge turli sebeptermen toskauil koya berdi. 8z auizdarinan celisim alip, cezdesu otetin orinqa jaldau akisin tolesec de, jurtpenjuzdese almay kalqan cezder boldi. «kazakstan respublicasindaqi saylau tourali» zangning 43-babining 8-tarmaqina sayces dauistardi sanau hattamasining coshirmeleri saylau outchascesining qymaratina dereu ilinui tyis. barlik outchascelerde zangning bul talabi orescel turde buzildi. ol ol ma, 14 saylau outchascesining t!raqalari bizding !cilderimizge hattamalardi beruden eshbir kysinsiz bas tartkan (cenap auilindaqi №880, januzak auilindaqi 882, jabaqili auilindaqi №852, shukirbulak auilindaqi №873, abay auilindaqi №888, shakpakbaba auilindaqi№849, sazt!be auilindaqi №904, engbec auilindaqi №893, jasceshu auilindaqi №881, turar auilindaqi №883, jilandi auilindaqi №876, cershetas auilindaqi №897, cumisbastau auilindaqi №883, eltay auilindaqi №854 saylau outchasceleri). saylau outchascelerining copshiliginde «dauistardi sanau protsesi cezinde comissia mushelerining is-areceti bakilaushilarqa corinip turui tyis» degen zangning 43-babining 1-tarmaqi buzildi. munday zang buzoushilik asirese bizding partia cop dauis alqan outchascelerdebaykaldi. №8o2 saylau outchascesinde jsdp-ni jaktap berilgen dauistar sani «nur otandicinen» 8o' payizday artip cetcen cezde saylau comissiasining t!raqasi saylauhan shingqisbecov barlik byulletenderdi dayin turqan kapka salip aldi da, aldi-artina karamay kasha j!neldi. esic aldina c!lic te cele kaldi. bizding bakilaushilarimiz «kashkinning» songinan koudi. ol memlecettic nomiri jok «djypce» auisip minip, cozden qayip boldi...bizding shtabka atalqan outchascelerden dauis sanau koritindisi jazilqan hattama ali cunhge deyin tuscen jok. al audandik saylau comissiasining toeraqasi n.albaev: «ol hattamalardi men emes, outchascelic saylau comissialarining toeraqalari berui cerec», – dep karap otir. zang boyinsha olar bakilaushilar men senimdi ocilderge hattamani dauis beru ayaktalqannan ceyin 12 saqattan ceshictirmey berui tyis.tulcibas centindegi №898 pryvoczalьniy saylau outchascesinde de saylau zangi orescel buzildi. munda saylaushilarding kolina candidatting ati-joni sizilqan byulletender tapsirilqan. jsdp-ning saylaualdi shtabina jetpey kalqan byulletenderdi kosa alqanda, bizding oz boljamamiz boyinsha, jalpiulttik sotsyal-democratialik partia 55'- 60 payiz coleminde dauis jynadi. olarding c!bi !z jerlesteri, belgili academyc, koqam kayratceri orazali sabdenhge dauis berdi. osi zangsizdikting barin majilis deputattiqina candidat orazali sabdenning ozi de cozimen cordi. sondiktan biz joqarida atalqan 14 saylau outchascesinde «saylau tourali» zang orescel turde belden basilqandiktan, bul outchascelerde saylau оtcen jok dep esepteymiz. al jalpi tulcibas audaniboyinsha dauistardi sanau protsesi ashik оtpegendicten, oning natyjelerine cuman' celtiremiz.n.surankulov, jsdp-ning kr parlament majilisine saylau jonindegi tulcibas audandik shtabining jetecshisi.
redactsiadan: biz osi materyalding anik-kaniqin bilmec ushin majilis deputattiqinanumitcer academyc orazali sabdenning 3zine habarlastik. orazali sabden «autording bar-lik sozi tup'-tugel ras» dep jauap berdi.

EKIU Ocili «parlamentce «Nur Otannan» baska jane bir partianing otouge mumcindigi boldi» dedi

redactor – Camshat ABILKIZI.Eric RAHIMSaylauqa katiskan birden-bir oppozytsialik Jalpiulttik sotsyal-democratialik partia jetecshileriJarmahan Tuyakbay, Bolat Abilev jane Oraz Jandosov Kazakstandaqi saylaudi bakilauqa celgenEKIU-ning Democratia jane adam kukiktari burosining Lyubomyr Copay bastaqan ocilderimencezdesti. Sirttan celgen bakilaushilarding jakinda otcen saylauqa cozkarasi oppozytsialik partianing osi turqidaqi sayasy malimdemesine uksas bolip shikti. JSDP basshilari saylau cezindegi orescel zang buzoushiliktardi sanamalap, bultartpas ayqaktar men naktili derecterdi, kujattardi jayip salqan song, bakilaushilar da ozderi angqarqan celengsizdicterdi aytip berdi. Cesip aytpay, tuspaldap jetcizetin adetpen, olar «Nur Otannan» baska jane bir partianing parlamentce otouge mumcindigi bolqanin jasirmadi. Jeti payizdik toskauildan edauir asip tuscenine senimdi sotsyal-democrattar ozderine berilgen dauistarding coptep urlanqanin kinjila bayandadi.Mangizdi missiamen jurgen bul bakilaushilarding ozderi saylau comissialarining dauistardi sanau koritindilari tourali hattamalarin koldarina tugel jynay almapti. Olar Kazakstandaqi tanimal sayasatcerler, oppozytsianing coshbasshilari Q.Jakyanov pen B.Abilevting parlament saylauina tuse almay, sayasy kudalauqa ushiraqanin da atap otti. Sonimen katar, dauis bergender sani jonindegi resmy derecce de cumanmen karaytindarin bildirdi.Eouropadaqi Kauipsizdic jane intimaktastik uyimining atinan celgen bakilaushilar Kazakstanning saylau tourali zangining EKIU talaptarina ali de say celmeytinin, ucimetting janga zang jobasin parlamentce tapsiroudi ceyinhge isirip cele jatkanina alangdaytinin malim etti. Copay mirza bastaqan top eci ay ishinde Kazakstandaqi majilis saylaui tourali cengeytilgen esep dayindaydi.Sheteldic bakilaushilar democratialik cushter men baska da koqam ocilderi bergen derecter menozderining kolinda bar malimetter sol kujatta tolik celtiriletinine uade berdi.

– Saylaudan bir apta burin biz, sayasattanoushilar bas kosip, parlamentce kansha partia otetini tourali picir jaristirqan edic. Barimiz “eci partia o

– Saylaudan bir apta burin biz, sayasattanoushilar bas kosip, parlamentce kansha partia otetini tourali picir jaristirqan edic. Barimiz “eci partia otedi, ush' partia otedi” dep kizilcengirdec bop picir talastir dik. Jaksilikka joridik. Solay bolarina sendic. Birak, biz osi saylaudan ceyin prezidenttic saylauda jibergen kateligimizdi taqi da ayna-katesiz kaytalaqanimizdi anik tusindic. Ol cezde de “Baymenov minansha dauis aladi, Tuyakbay osinsha dauis aladi” dep dauriktik koy. Natyjesinde, eshcimge jibi tuzu' dauis buyirmay, Nazarbaevka 91 payiz tyesili bolip shikti. Kazir de dal' sonday jaqdayqa tap boldik. Siz ne deysiz? Gerolьd BELЬGER: “Men syakti shaldarding bari omirden ozbay, zamanning ozgeretin turi jok” – Men katti ang-tangmin. Tipti, abdirap kaldim. Bul burin da bolqan dunye qoy, kazir tec kaytalanip otir. Bayaqi nuskaning ingqaysizdau turi. Kiskasi, mening akilima konbaytin saylau boldi bul. Shinimdi aytsam, osi saylaudan eshtenge de cutcen jok edim. Yegim kishiqanjok. oytceni, saylauding halikting sori ecenin men burin da biletinmin. Endi soqan cezim anik jetti. Aldaqi parlamentce senimim kazirding ozinde shamalilau. Buning aldindaqi parlament “kaltali parlament” bolatin. Odan ceyinhgisi “souper-kaltali parlament” boldi. Endigisi “dambalscyy parlament”, yaqny “ishkir ishindegi parlament” boladi. Sondiktan, umitpen karay almaymin. Umit jokting kasi. Dauis berdim. Jarmahan Tuyakbayding partiasina. Parlamentte bir qana partianing bolqani – memlecetting bolashaqi ushin jaksilik emes. Osi uakitka deyin coppartiali juyeni armandap celdic emes pe?! /cinishce karay, bul armanimiz arman cuyinde kalip koydi. Oning sebepteri ali taldana jatar. Osinday natyjege kalay jetcenimiz bugin bolmasa da, erteng aniktaladi. Aytiladi, saralanadi. Parlamentte ceminde eci partia bolsa, onda picir alisip, picirdi taraziqa tartip, tereng taldau jasap, duris sheshim kabildauqa bolar edi.Taryhy sheshoushi cezengde koqamning sayasy sauatsizdik corsetcenine katti ocinip otirmin. Maselen, Almatining ozinde saylaushilarding 20payizi qana dauis berdi... Munday jaqdaydi, Murat AWEZOV: “Taryhting aldinda uyat boldi” – Saylauding koritindisi barimizding de ozegimizdi otedi. Alemning aldinda da, elding aldinda da kolaysizdau boldi. Asirese, sayasy reforma jasap jatirmiz degen tusta! Oppozytsialik partianing, jay' emes, shinayi oppozytsialik partianing parlamentce cirui cerec-ak edi. Mening ortam belgili qoy, birakodan tiskari turqan, ozim biletin azamattarding, zyali kauim ocilderining, cozi ashik azamattarding deni “bul jaksilik bolmadi” dep ozderining naraziliqin aytip ta jatir. Bylicting Seydahmet KUTTIKADAM: “Bylicting ush' tarmaqi da bir partianing kolina shoqirlandi” Ercin TUKIMOV: «Oppozytsiaqa kol kousirip karap otiruqa bolmaydi!» Koqam da, sayasattanoushilar da prezidenttic saylaudan koritindi shiqarmadi... Shindik minaday: bylic classycalik tasilge mulde suyenip jatkan jok, ol tec ozine duris bolip corinhgen narseni qana jasap otir. «Ak jol» partiasina ne bolqanin bilmeymin, al JSDP bylicce mulde kajet emes. Kazirgi bylic alemdic kauimdastikting ta, kazakstandik koqamning da parlamentting bir partiadan jasaktaluin ayteuir kabil alatinin bildi. Ya', biz “democratialik elderde bir partiadan turatin parlament bolmaydi” dep auizsha narazilik bildirgenimizben, akir songinda ne istedic? Aoueli, tangkaldik. Birak, kabildadik. Eger turaktilik turqisinan, democratialik instituttarding damui turqisinan karasak, birpartiadan turatin parlament – nonsens! Parlament bir partiadan turmaui cerec. Shindik picirtalastan tuindaydi. Sondiktan parlamentte coptegen picir, kyli cozkaras bolui cerec. Oz basim birpartiadan turatin parlamentti kolday almaymin. Saylau burmalandi ma, jok pa, bul – kazir mangizdi surak emes. Maselen, ozim dauis bergen JSDP partiasi (bul partiaqa mening dostarimning, tanistarimning cobisi dauis berdi) saylauqa jaksi dayindikpen cele alqan jok. Ras, uakit tim tar boldi, acimshilic kisim jasadi, taqisin taqilar. Birak... Olar belsendi jumis istegen jerlerde, maselen Astana men Almatida qana jengisce jetti. Aymaktardan tim az dauis aldi. Muning ozi JSDP-ning aymaktarda belsendi ari juyeli turde jumis isteuge tyis ecenin corsetti. Bul oppozytsia ushin ulcen sabak bolui shart. Jaqday minaday bolip cetedi dep oylamaqannan ba, ayteuir kazir JSDP-ning engsesibiraz tusip cetcen syakti...Parlament saylauinan ceyin akirzaman ornamaydi, omir tausilip kalmaydi! Kol kousirip karap otiruding da, halikti coshege shiqarayik degen arandatoushi urandarqa urinuding da kajeti jok. Cerisinshe, aukimdi ari juyeli turde jumis isteuge bilec sibana cirisu cerec. JSDP-ning jaktastari cop. Olar eshkayda cetpeydi, joqalmaydi da. Osi electoratti cengeytouge, olarding karasin molaytuqa cush salu lazim. Picir jyqan Shadyar USTEMIRULI.

تامئزداعئ سايلاؤدئث رةسمي قورئتئندئسئ جارييالانئسئمةن, قازاقستاننئث ساياسي جذيةسئنة الةمنئث 18ساياساتتانؤشئلارئ جاثا تذسئنئكتةمة بةرة باستادئ. بذعان د

تامئزداعئ سايلاؤدئث رةسمي قورئتئندئسئ جارييالانئسئمةن, قازاقستاننئث ساياسي جذيةسئنة الةمنئث 18ساياساتتانؤشئلارئ جاثا تذسئنئكتةمة بةرة باستادئ. بذعان دةيئن بئز «بئر پارتييا ذستةمدئك ةتةتئن جذية» (domئnant-party system) بولئپ كةلسةك, بذدان بئلاي تازا بئرپارتييالئ (sئngle-party state) مةملةكةتتةر قاتارئنا ةنةتئن بولدئق. ةقئذ-نئث باقئلاؤشئسئ ايتقانداي: «پارلامةنتئندة بئر-اق پارتييانئث وكئلدةرئ وتئرعان بئردة-بئر دةموكراتييالئ ةل جوق». دةمةك بئزگة ةندئ وزئمئز تئلةپ العان «اتاققا» مويئنسذنعاننان باسقا امال قالماي تذر. پارلامةنتتئث جوعارعئ پالاتاسئ, ياعني سةناتتاعئ 39 ورئننئث 28-ئ, ماجئلئستةگئ 107 ورئننئث – 98-ئ «نذر وتان» پارتيياسئ وكئلدةرئنئث يةلئگئندة. بذعان سةناتتئث اكئمدةرگة باعئنئشتئ ماسليحات ارقئلئ جاساقتالاتئنئن, ونئث ذستئنة 15' دةپؤتاتتئ «نذر وتاننئث» توراعاسئ مئندةتئن قوسا اتقاراتئن رةسپؤبليكا پرةزيدةنتئ تاعايئندايتئنئن قوسئثئز. ماجئلئستةگئ قالعان 9 ورئندئ دا پرةزيدةنت باسقاراتئن قازاقستان حالقئ اسسامبلةياسئ «سايلايدئ». وسئلايشا بئزدئث پارلامةنت تولئق بئرتةكتئ, بئركةلكئ, بئروثكةي, بئر پئكئرلئ زاث شئعارؤ ورگانئنا اينالدئ. سونئمةن, بئز قانداي ةلدةردئث قاتارئنا قوسئلدئق? دال' وسئتذرعئدان الئپ قاراعاندا, بئز قئتاي, كؤبا, ةريترةيا, كحدر, لاوس, سيرييا, ساؤد ارابيياسئ, ﻓيةتنام جانة تذركئمةنستاننئث قاتارئنا قوسئلدئق. قئتايدا تذراقتئ پارلامةنت جوق. ةل ومئرئندةگئ ماثئزدئ ماسةلةلةردئث بارلئعئن قئتاي كوممؤنيستئك پارتيياسئنئث ايماقتئق كوميتةتتةرئ دةلةگات ةتئپ بةرةتئن حالئق وكئلدةرئنئث جالپئ جينالئسئ شةشةدئ. مةملةكةتتئ باسقاراتئن ادامداردئث بارلئعئ وسئ پارتييا قذرامئنان تاثدالادئ. كؤبادا 2003 جئلئ وتكةن سايلاؤدا بئرئنشئ حاتشئ فيدةلь كاسترو باسقاراتئن كؤبا كوممؤنيستئك پارتيياسئ 97,6 پايئز داؤئس الئپ, پارلامةنتتةگئ 609 ورئننئث بارلئعئن يةمدةنگةن-دئ. ساؤد ارابيياسئندا ماجئلئستئث (اش'-شؤرانئث) 150 مذشةسئن كورولьدئث وزئ عانا تاعايئندايدئ. بئراق بذل ةلدئث ذكئمةتئ سوثعئ كةزدةرئ «پارلامةنت مذشةلةرئنئث جارتئسئن حالئق سايلاسئن» دةگةن ذسئنئس ايتئپ جذر'. ﻓيةتنامدا 500 ورئندئق پارلامةنتتئث 450-ئ – بيلئكتةگئ كوممؤنيستئك پارتييانئث ةنشئسئندة. دةسةك تة, ﻓيةتنام پارلامةنتئندة پارتيياعا كئرمةگةن بئرلئ-جارئم ادامعا ورئن بةرئلةدئ. لاوستا دا 115' ورئننئث ةكةؤئ – تاؤةلسئز كانديداتتاردئث ةنشئسئندة. ديكتاتؤرانئث وتانئ ارئ وشاعئ بوپ سانالاتئن كحدر-دئث وزئندة كيم تشةن يردئث جذمئسشئ پارتيياسئ-نان باسقا (قؤئرشاق بولسا دا) ساياسي

قازاقستاننئث ساياسي جذيةسنة ساياساتتانؤشئلار جاثا تذسنكتةمة بةرة باستادئ.

24 авг. 2007 г.

MEMLECETTIC TIL BIREW ME ECEW ME?

MEMLECETTIC TIL BIREW ME ECEW ME?KR Constitutsiasining 7-babinda memlecettic til' men resmy turde koldanilatin tilding' atkaratin founctsialarining arajigi' ajiratilip corsetilmegendicten 2007 jilqi 21 kangtar cuni' Kazakstan Respublicasi Parlamenti' Majilisining' deputati M.Shahanovting bastamasimen bir' top Parlament deputattarining otinishi' boyinsha Constitutsialik Cenges KR Constitutsialik Cengesining' 1997 jilqi 8 mamirdaqi №10/2 kaulisina tusindirme berouge arnalqan otirisi boldi. Jyindi Kazakstan Respublicasi Constitutsialik Cengesining' toeraqasi Y.Rogov mirza ashti. Cun' tartibi' boyinsha Cenges mushesi' H.Abishev bayandama jasadi. Odan ceyin' KR Parlamenti' Majilisining' deputati M.Shahanov ozi' tusirgen otinishting' negizgi' sebebi' men mangizdiliqina toktaldi. KR Parlamenti' Majilisining' deputattari E.Abilkasimov, A.Aytali, KR Madenyet jane akparat ministrligi' Til' comitetining' toeraqasi E.Kajibec Constitutsialik Cengesce tusirilgen usinisti koldadi. KR Adilet vitse-ministri' S.Nuqmanov, KR Bas Procouratoura apparatining jetecshisi' R.Saripbecov deputattar coterip' otirqan problemaqa karsi picir bildirdi'. Constitutsialik Cenges oz' sheshimin' eci'-ush' cun ishinde jarya etetinin' malimdedi'. Tomende M.Shahanovting osi Cenges jyininda soylegen sozin' usinip otirmiz.
Kadirli' Toeraqa!Kadirli' Constitutsialik Cenges musheleri'!Tauelsizdic alqan cunnen bastap memlecettic tildi' koldanatin azamattarimizding kukiqi osi cezge deyin' orescel buzilip celgeni' barshaqa malim'. Oning basti sebebi' – Constitutsiamizda jane «Tilder tourali» zangimizding eciushtiliqi men solkildaktiqinan eceni' dausiz. Osi zangning kajetti' ceybir' baptarining nakti orindalui men isce asiriluin kadaqalaytin kukik korqau organdarin da cormey otirmiz. Sol sebepti' kazirgi' tangda bizding' memlecet til' tongireginde shegineri' jok tiqirikka celip' tireldi'. Bucil alem aldinda sauattiliqimiz byic denggeyde bolsa da oz' memlecettic tilin' siylamaytin, moyindamaytin el retinde culcili' jaqdayda turmiz. Memlecetce kizmet etoushi' memlecettic kizmetcerlerding' 65-75 payizi, al joqarqi memlecettic organdardaqi memlecettic kizmetcerlerding' jane dyplomattarding 80-90 payizining memlecettic tildi' bilmeui' jane halikaralik cezdesulerde elimizding' bedelin' tusirip' alqani osiqan dalel emes pe? Oning ustine memlecetti' kuraushi kazak halkining teng jariminan astamining oz' ana tilinde okip, ne jaza almaytinin escere otirip, Kazakstan Respublicasi Constitutsiasining 7-babindaqi 2-tarmakshaning karapayim halikka ornikti tusindirilui' cezec cuttirmes masele. Atalqan tarmakshaning burmalanui sebepti', cuni' buginhge deyin' memlecettic til' ozining' Constitutsialik martebesin' yelene almay celedi'. Bazbir' sheneunicterding' uqiminsha Kazakstanda memlecettic til' bireu emes, eceu syakti. Sondiktan buginhgi' otiriska minaday eci' usinisim bar:1. KR Constitutsiasining 7-babining 2-tarmakshasinda oris tili' tec memlecettic uyimdar men jergilicti' ozin'-ozi' baskaru organdarinda qana resmy turde kazak tilimen teng koldaniladi delinhgen. Bul arada memlecettic tilding' nakti mehanyzmin' corsetpeuimen birge oris tili' teng koldaniladi degen bir' soz' arkili memlecettic tilding' martebesin' tomendetip' otir. Oqan shin maninde memlecettic tilding' barlik kizmetterin' (founctsialarin) oris tili' atkarip otirqanin misalqa celtirouge boladi. Sondiktan da KR Constitutsiasining 7-babining 2-tarmakshasin negizge ala otirip, KR Constitutsialik Cengesining' 1997 jilqi 8-mamirdaqi №10/2 kaulisina «barlik memlecettic emes uyimdarda (yaqny jauapcershiligi' shecteuli' serictestic, corporatsia, companya, fyrma, t.b.), sonimen birge memlecettic jane koqamdik mangizi bar is'-sharalar, kabildaular, assambleyalar, siezder, conferentsialar, donggelec ustel otirisi memlecettic tilde jurgizilip', is'-kaqazdar memlecettic tilde toltiriladi» degen ozgeris' enhgizgen duris bolar edi'. Memlecettic tilding' koqamdik omirding' barlik salasina bet burui – elimizdegi' dyasporalarding ocilderine nemese baska da tilderding' koldaniluina eshkanday da boget jasamaydi. Kayta orcenyetti' elderdegi' syakti memlecettic til' - barlik ult ocilderining' basin birictiroushi' kural bolip tabiladi. Bul usinisting negizgi' mindeti' – memlecettic tilding' Kazakstan aumaqinda oz' founctsiasin tolik atkaruqa jardem etu.2. Kazakstan Respublicasining Constitutsialik Cengesi tourali Kazakstan Respublicasining 1995 jilqi 29 jeltoksandaqi N 2737 Constitutsialik zangining 29-babinda «Constitutsialik is jurgizu', Constitutsialik Cenges kabildaytin sheshimder kazak ne oris tilderinde juzege asirilip, jaziladi» dep corsetilgen. Bul, aryne, Constitutsialik Cengesting' ozi' Constitutsiani belden basip otir degen soz'. Oytceni' Constitutsianing 7-babining 2-tarmakshasinda corsetilgenindey oris tilining' koldanu ayasi belgili' denggeyde shectelgenine karamastan joqarida atalqan 29-bap boyinsha tec oris tilinde jurgizouge dangqil jol aship koyqan. Misal retinde aytayin, Constitutsialik Cengesten osi otiriska shakirqan telefonogramma maqan oris tilinde celip' tusti'. Usinisting negizi' - Kazakstan Respublicasining Constitutsialik Cengesi tourali Kazakstan Respublicasining 1995 jilqi 29 jeltoksandaqi N 2737 Constitutsialik zangin KR Constitutsiasina saycestendiru'.Buqan kosa aytarim, juirda democratialik reformalar jonindegi' memlecettic comissianing mushesi' Oljas Suleymenov «Habar» telearnasining «Betpe-bet» baqdarlamasina bergen suhbatinda ati belgisiz' telecorermenning' «Kazakstanda oris tili' de kazak tilimen teng memlecettic til' darejesin' yelene me?» degen suraqina «Ya ponymayu ego trevogu y ozabotchennostь, na samom dele etot vopros otchenь vajniy y on, bezouslovno, naydet dostoynoe reshenye...» dep jauap kayira otirip bul mangizdi sharaning referendoumqa koyilui, ne koyilmaui ali' tolik sheshim' tappaqanin escertip' otti'. Eger «Habar» telearnasinda shakirilqan konaktarqa beriletin' suraktar, negizinen, aldin-ala uyimdastirilatinin escersec, bul maselening' teginnen-tegin boy corsetip' otirmaqanina coz jetcizemiz'. Referendoumqa koyilatin, nemese mulde koyuqa bolmaytin maseleler bar. Misali, biz' «oz' anamizdi, nemese Otanimizdi suyuimiz' cerec pe, cerec emes pe?» degen surakti referendoumqa koyuqa bola ma? Anasi men Otanin suyu arcimning' azamattik mindeti'. Til' ultting eng uli anasi. Oz ana tilin' bilmegen adam uyrenui' tyis'. Kazirgi' tangda halkimizding teng jariminan astami cuni' buginhge deyinhgi' jurgizilip' cele jatkan solakay sayasatting cesirinen oz' tilin', yaqny oz' anasin moyindamay jur'. Muning ulcen kasireti' bolatinin alemdic taryh pen madenyet san ret daleldegen.21 akpan 2007 jil.KR Constitutsialik Cengesining' otirisi

مةملةكةتتئك تئل بئرةؤ مة ةكةؤ مة?

مةملةكةتتئك تئل بئرةؤ مة ةكةؤ مة?قر كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئندا مةملةكةتتئك تئلء مةن رةسمي تذردة قولدانئلاتئن تئلدئثء اتقاراتئن ﻓؤنكتسييالارئنئث اراجئگئء اجئراتئلئپ كورسةتئلمةگةندئكتةن 2007 جئلعئ 21 قاثتار كذنئء قازاقستان رةسپؤبليكاسئ پارلامةنتئء ماجئلئسئنئثء دةپؤتاتئ م.شاحانوفتئث باستاماسئمةن بئرء توپ پارلامةنت دةپؤتاتتارئنئث وتئنئشئء بويئنشا كونستيتؤتسييالئق كةثةس قر كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء 1997 جئلعئ 8 مامئرداعئ №10/2 قاؤلئسئنا تذسئندئرمة بةرؤگة ارنالعان وتئرئسئ بولدئ. جيئندئ قازاقستان رةسپؤبليكاسئ كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء توراعاسئ ي.روگوف مئرزا اشتئ. كذنء تارتئبئء بويئنشا كةثةس مذشةسئء ح.ابئشةف بايانداما جاسادئ. ودان كةيئنء قر پارلامةنتئء ماجئلئسئنئثء دةپؤتاتئ م.شاحانوف وزئء تذسئرگةن وتئنئشتئثء نةگئزگئء سةبةبئء مةن ماثئزدئلئعئنا توقتالدئ. قر پارلامةنتئء ماجئلئسئنئثء دةپؤتاتتارئ ة.ابئلقاسئموف, ا.ايتالئ, قر مادةنيةت جانة اقپارات مينيسترلئگئء تئلء كوميتةتئنئثء توراعاسئ ة.قاجئبةك كونستيتؤتسييالئق كةثةسكة تذسئرئلگةن ذسئنئستئ قولدادئ. قر ادئلةت فيتسة-مينيسترئء س.نذعمانوف, قر باس پروكؤراتؤرا اپپاراتئنئث جةتةكشئسئء ر.سارئپبةكوف دةپؤتاتتار كوتةرئپء وتئرعان پروبلةماعا قارسئ پئكئر بئلدئردئء. كونستيتؤتسييالئق كةثةس وزء شةشئمئنء ةكئء-ذشء كذن ئشئندة جارييا ةتةتئنئنء مالئمدةدئء. تومةندة م.شاحانوفتئث وسئ كةثةس جيئنئندا سويلةگةن سوزئنء ذسئنئپ وتئرمئز.
قادئرلئء توراعا!قادئرلئء كونستيتؤتسييالئق كةثةس مذشةلةرئء!تاؤةلسئزدئك العان كذننةن باستاپ مةملةكةتتئك تئلدئء قولداناتئن ازاماتتارئمئزدئث قذقئعئ وسئ كةزگة دةيئنء ورةسكةل بذزئلئپ كةلگةنئء بارشاعا مالئمء. ونئث باستئ سةبةبئء – كونستيتؤتسييامئزدا جانة «تئلدةر تؤرالئ» زاثئمئزدئث ةكئذشتئلئعئ مةن سولقئلداقتئعئنان ةكةنئء داؤسئز. وسئ زاثنئث قاجةتتئء كةيبئرء باپتارئنئث ناقتئ ورئندالؤئ مةن ئسكة اسئرئلؤئن قاداعالايتئن قذقئق قورعاؤ ورگاندارئن دا كورمةي وتئرمئز. سول سةبةپتئء قازئرگئء تاثدا بئزدئثء مةملةكةت تئلء توثئرةگئندة شةگئنةرئء جوق تئعئرئققا كةلئپء تئرةلدئء. بذكئل الةم الدئندا ساؤاتتئلئعئمئز بيئك دةثگةيدة بولسا دا وزء مةملةكةتتئك تئلئنء سئيلامايتئن, مويئندامايتئن ةل رةتئندة كذلكئلئء جاعدايدا تذرمئز. مةملةكةتكة قئزمةت ةتؤشئء مةملةكةتتئك قئزمةتكةرلةردئثء 65-75 پايئزئ, ال جوعارعئ مةملةكةتتئك ورگاندارداعئ مةملةكةتتئك قئزمةتكةرلةردئثء جانة ديپلوماتتاردئث 80-90 پايئزئنئث مةملةكةتتئك تئلدئء بئلمةؤئء جانة حالئقارالئق كةزدةسؤلةردة ةلئمئزدئثء بةدةلئنء تذسئرئپء العانئ وسئعان دالةل ةمةس پة? ونئث ذستئنة مةملةكةتتئء قذراؤشئ قازاق حالقئنئث تةث جارئمئنان استامئنئث وزء انا تئلئندة وقئپ, نة جازا المايتئنئن ةسكةرة وتئرئپ, قازاقستان رةسپؤبليكاسئ كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئنداعئ 2-تارماقشانئث قاراپايئم حالئققا ورنئقتئ تذسئندئرئلؤئء كةزةك كذتتئرمةس ماسةلة. اتالعان تارماقشانئث بذرمالانؤئ سةبةپتئء, كذنئء بذگئنگة دةيئنء مةملةكةتتئك تئلء وزئنئثء كونستيتؤتسييالئق مارتةبةسئنء يةلةنة الماي كةلةدئء. بازبئرء شةنةؤنئكتةردئثء ذعئمئنشا قازاقستاندا مةملةكةتتئك تئلء بئرةؤ ةمةس, ةكةؤ سيياقتئ. سوندئقتان بذگئنگئء وتئرئسقا مئناداي ةكئء ذسئنئسئم بار:1. قر كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئنئث 2-تارماقشاسئندا ورئس تئلئء تةك مةملةكةتتئك ذيئمدار مةن جةرگئلئكتئء وزئنء-وزئء باسقارؤ ورگاندارئندا عانا رةسمي تذردة قازاق تئلئمةن تةث قولدانئلادئ دةلئنگةن. بذل ارادا مةملةكةتتئك تئلدئثء ناقتئ مةحانيزمئنء كورسةتپةؤئمةن بئرگة ورئس تئلئء تةث قولدانئلادئ دةگةن بئرء سوزء ارقئلئ مةملةكةتتئك تئلدئثء مارتةبةسئنء تومةندةتئپء وتئر. وعان شئن مانئندة مةملةكةتتئك تئلدئثء بارلئق قئزمةتتةرئنء (ﻓؤنكتسييالارئن) ورئس تئلئء اتقارئپ وتئرعانئن مئسالعا كةلتئرؤگة بولادئ. سوندئقتان دا قر كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئنئث 2-تارماقشاسئن نةگئزگة الا وتئرئپ, قر كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء 1997 جئلعئ 8-مامئرداعئ №10/2 قاؤلئسئنا «بارلئق مةملةكةتتئك ةمةس ذيئمداردا (ياعني جاؤاپكةرشئلئگئء شةكتةؤلئء سةرئكتةستئك, كورپوراتسييا, كومپانييا, ﻓيرما, ت.ب.), سونئمةن بئرگة مةملةكةتتئك جانة قوعامدئق ماثئزئ بار ئسء-شارالار, قابئلداؤلار, اسسامبلةيالار, سيةزدةر, كونﻓةرةنتسييالار, دوثگةلةك ذستةل وتئرئسئ مةملةكةتتئك تئلدة جذرگئزئلئپء, ئسء-قاعازدار مةملةكةتتئك تئلدة تولتئرئلادئ» دةگةن وزگةرئسء ةنگئزگةن دذرئس بولار ةدئء. مةملةكةتتئك تئلدئثء قوعامدئق ومئردئثء بارلئق سالاسئنا بةت بذرؤئ – ةلئمئزدةگئء دياسپورالاردئث وكئلدةرئنة نةمةسة باسقا دا تئلدةردئثء قولدانئلؤئنا ةشقانداي دا بوگةت جاسامايدئ. قايتا وركةنيةتتئء ةلدةردةگئء سيياقتئ مةملةكةتتئك تئلء - بارلئق ذلت وكئلدةرئنئثء باسئن بئرئكتئرؤشئء قذرال بولئپ تابئلادئ. بذل ذسئنئستئث نةگئزگئء مئندةتئء – مةملةكةتتئك تئلدئثء قازاقستان اؤماعئندا وزء ﻓؤنكتسيياسئن تولئق اتقارؤعا جاردةم ةتؤ.2. قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث كونستيتؤتسييالئق كةثةسi تؤرالئ قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث 1995 جئلعئ 29 جةلتوقسانداعئ N 2737 كونستيتؤتسييالئق زاثئنئث 29-بابئندا «كونستيتؤتسييالئق iس جذرگئزؤء, كونستيتؤتسييالئق كةثةس قابئلدايتئن شةشiمدةر قازاق نة ورئس تiلدةرiندة جذزةگة اسئرئلئپ, جازئلادئ» دةپ كورسةتئلگةن. بذل, ارينة, كونستيتؤتسييالئق كةثةستئثء وزئء كونستيتؤتسييانئ بةلدةن باسئپ وتئر دةگةن سوزء. ويتكةنئء كونستيتؤتسييانئث 7-بابئنئث 2-تارماقشاسئندا كورسةتئلگةنئندةي ورئس تئلئنئثء قولدانؤ اياسئ بةلگئلئء دةثگةيدة شةكتةلگةنئنة قاراماستان جوعارئدا اتالعان 29-باپ بويئنشا تةك ورئس تئلئندة جذرگئزؤگة داثعئل جول اشئپ قويعان. مئسال رةتئندة ايتايئن, كونستيتؤتسييالئق كةثةستةن وسئ وتئرئسقا شاقئرعان تةلةﻓونوگرامما ماعان ورئس تئلئندة كةلئپء تذستئء. ذسئنئستئث نةگئزئء - قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث كونستيتؤتسييالئق كةثةسi تؤرالئ قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث 1995 جئلعئ 29 جةلتوقسانداعئ N 2737 كونستيتؤتسييالئق زاثئن قر كونستيتؤتسيياسئنا سايكةستةندئرؤء.بذعان قوسا ايتارئم, جؤئردا دةموكراتييالئق رةﻓورمالار جونئندةگئء مةملةكةتتئك كوميسسييانئث مذشةسئء ولجاس سذلةيمةنوف «حابار» تةلةارناسئنئث «بةتپة-بةت» باعدارلاماسئنا بةرگةن سذحباتئندا اتئ بةلگئسئزء تةلةكورةرمةننئثء «قازاقستاندا ورئس تئلئء دة قازاق تئلئمةن تةث مةملةكةتتئك تئلء دارةجةسئنء يةلةنة مة?» دةگةن سذراعئنا «يا پونيمايؤ ةگو ترةفوگؤ ي وزابوتشةننوستь, نا ساموم دةلة ةتوت فوپروس وتشةنь فاجنئي ي ون, بةزؤسلوفنو, نايدةت دوستوينوة رةشةنية...» دةپ جاؤاپ قايئرا وتئرئپ بذل ماثئزدئ شارانئث رةﻓةرةندؤمعا قويئلؤئ, نة قويئلماؤئ الئء تولئق شةشئمء تاپپاعانئن ةسكةرتئپء وتتئء. ةگةر «حابار» تةلةارناسئندا شاقئرئلعان قوناقتارعا بةرئلةتئنء سذراقتار, نةگئزئنةن, الدئن-الا ذيئمداستئرئلاتئنئن ةسكةرسةك, بذل ماسةلةنئثء تةگئننةن-تةگئن بوي كورسةتئپء وتئرماعانئنا كوز جةتكئزةمئزء. رةﻓةرةندؤمعا قويئلاتئن, نةمةسة مذلدة قويؤعا بولمايتئن ماسةلةلةر بار. مئسالئ, بئزء «وزء انامئزدئ, نةمةسة وتانئمئزدئ سذيؤئمئزء كةرةك پة, كةرةك ةمةس پة?» دةگةن سذراقتئ رةﻓةرةندؤمعا قويؤعا بولا ما? اناسئ مةن وتانئن سذيؤ اركئمنئثء ازاماتتئق مئندةتئء. تئلء ذلتتئث ةث ذلئ اناسئ. وز انا تئلئنء بئلمةگةن ادام ذيرةنؤئء تيئسء. قازئرگئء تاثدا حالقئمئزدئث تةث جارئمئنان استامئ كذنئء بذگئنگة دةيئنگئء جذرگئزئلئپء كةلة جاتقان سولاقاي ساياساتتئث كةسئرئنةن وزء تئلئنء, ياعني وزء اناسئن مويئنداماي جذرء. مذنئث ذلكةن قاسئرةتئء بولاتئنئن الةمدئك تاريح پةن مادةنيةت سان رةت دالةلدةگةن.21 اقپان 2007 جئل.قر كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء وتئرئسئ

Abay Kunanbaev - chiqarmalari

Abay Kunanbaev - chiqarmalari
24 ноября, 21:17
Kaktaqan ak, cumistey ceng mangdayli" - Abay Kunanbaev
Kaktaqan ak, cumistey ceng mangdayli,
Alasi az kara cozi’ nur jaynaydi.
Jingichce kara kasi sizip koyqan,
Bir’ janga uksatamin touqan aydi.
Mangdaydan toura tuscen kirli murin,
Akcha juz’, al-kizil bet til’ baylaydi.
Auzin achsa, corinor Cirsiz’ tisi’,
Sikildi kolmen tizgen, ich kaynaydi.
Soylese, sozi’ adepti’ ham maqinali,
Culcisi’ beyne bulbul kus sayraydi.
Jup-jumir, ak torqinday moyini bar,
Ulbiregen tamaqin cun’ chalmaydi.
Taktayday jaurini bar, yiqi tic,
Eci alma ceudesinde kysaymaydi.
Soraki uzin da emes, kiska da emes.
Nazic bel tal chibiktay bourangdaydi.
Etindey jas balaning bilegi bar,
Ajimsiz ak sausaqi isce ingqayli.
Kolang kara chachi bar jibec taldi,
Torqinday tolkin urip, coz tangdaydi
Kanday kizda lazzat bar jan tatpaqan?"
- Abay Kunanbaev
Kanday kizda lazzat bar jan tatpaqan?
Sului bul zamanning tec jatpaqan.
On segiz, on toqizqa celgennen song.
Almasi ocpe bolar kol batpaqan.
Bularding ceybirining’ minezderi:
Echnarse cormegensip, burtaktaqan.
Ceybiri’ jaydari, achik bolamin dep,
Orinsiz adamdarmen jirtaktaqan.
Auelden sulu jayi bizge malim’:
Jigitti’ jurt maktaqan kiz jaktaqan.
Cey jigit maktan uchin’ kilik kilmay,
Boyina maydalikpen sir saktaqan.
Cey jigit arsizdikpen uyatsinbay,
Koli jetpes narsege tirtaktaqan,
Orindi isce jurip, oy tappaqan,
Ne bolmasa jumis kip, mal bakpaqan.
Kasyetti’ bolmaydi onday jigit,
Ancheyin kur becerge bulqaktaqan.
"Kansonarda burcitchi’ chiqadi angqa"
- Abay Kunanbaev
Kansonarda burcitchi’ chiqadi angqa,
Tastan tulci tabilar angdiqanqa.
Jaksi at pen tatu joldas - bir’ qanybet,
Ingqayli ikcham cyim’ angchi adamqa,
Salak etip’ joliksa kaytkan izi’,
Saqadan simling kaqip iz’ chalqanda.
Burcitchi’ tau basinda, kaqouchi oyda,
Vİzding’ betin tuzetip’ angdaqanda.
Tomaqasin tartkanda bir’ kirimnan,
Kiran kus cozi’ corip’ samqaqanda.
Tomen uchsam tulci orlep cutilar dep,
Kandi coz kaykang kaqip chiksa aspanqa,
Core tura kaladi kachkan tulci
Kutilmasin bilgen song kur kachkanqa.
Auzin achip, kokaktap, tisin’ kayrap.
Ol da talas kiladi chibin janqa.
Kizik corer, congildi’ bolsa angchilar,
CHabar jerin karamas jiqilqanqa.
Kirik pichakpen kirjingdap turqan tulci,
O-daqi osal jau emos kiran pangqa.
"Kartaydik, kayqi oyladik, uyki sergec" –
Abay Kunanbaev
Kartaydik, kayqi oyladik, uyki sergec.
Achuing - achiqan ou, oying - cermec.
Mungdasarqa cisi’ jok, sozdi’ uqarlik,
Cim’ congildi’ coterip, boladi ermec?
Jas - kartaymak, jok - toumak, touqan - olmec,
Taqdir jok, otcen omir’ kayta celmec.
Baskan iz’, corgen kizik artta kalmak,
Bir’ kudaydan baskaning bari’ ozgermec.
Er isi’ akilqa ermec, boydi jengbec,
Onersizding’ kiliqi ole cormec.
CHiqa oylamay, chiqandap kilik kilmay,
Erinchec ezdiginen copce conbec.
Jamandar kila almay jur’ adal engbec.
Urlik, koulik kildim dep kaqar colbec.
Aramdiktan jamandik, cormey kalmas,
Ming cun’ sinbas, bir’ cuni’ sinar cholmec.
Adamzat tirilicti’ daulet bilmec,
Akil tappak, mal tappak, adal jurmec.
Eceuining’ biri’ jok, auil cezip,
Ne korlik kur kiljangmen cun’ otcizbec?
Nadanqa aram akildi kulakka ilmec,
Bul sozden ertegini’ tez uyrenbec.
Ras sozding’ cim’ biler kasyetin?
Akilsiz chinqa senbey, jokka senbec.
Kizil aray, ak cumis, altin bergec 1
Kizikti ertegige coterilmec.
Aksakalding, acening, bilimdining’
Sozinen sirdang tartip, tez jyrenbec.
Akildi kara kildi kirikka bolmec,
Ar’ narsege ozindey baqa bermec.
Tarazi da, kazi da oz’ boyinda,
Nadanning suyenhgeni’ cop pen durmec.
Alachka ichi’ jau bop, sirti culmec,
Jakinin tiride angdip, olse ocirmec.
Bir’-eci joli bolqan cisi’ corse,
Kuday suyip’ jaratkan osi demec.
El buzilsa, tabadi chaytan ornec,
Perichte tomenchictep, kayqi jemec.
Ozimning’ yttigimnen boldi demey,
Jengdi’ qoy dep chaytanqabolar comec.
Sirttansinbak, kousinbak, orchildenbec,
Sibirmenen top jasap bolec-bolec.
Aramdikpen bar ma ecen jannan aspak,
Ozimen ozi’ bir’ cun’ bolmay ma alec?
Koldan cele bere me jurt menggermec?
Adaldik, aramdikti cim’ tenggermec?!
Maktan uchin’ kayratsiz bolis bolmak,
Yttey kor bop, ozine soz’ celtirmec.
"Kartaydik, kayqi oyladik, ulqaydi arman" –
Abay Kunanbaev
Kartaydik, kayqi oyladik, ulqaydi arman,
CHochymin ceyinhgi jas balalardan.
Terin satpay, telmirip’ cozin satip,
Tep-tegis’ jurtting bari’ boldi alarman.
Bay aladi cezinde cop berem dep,
Jetpey turqan jeringde tec berem dep.
By men bolis aladi cuchin satip,
Men kazaktan cegingdi’ ap berem dep.
Jarli aladi kizmetpen otcerem dep,
Eloubasi1 - char salip 2, lep berem dep.
Jalangkaya3 jat minez jau aladi
Bermey jurseng, men seni’ jec corem dep.
Dos aladi, bermeseng, bult berem dep,
Jauinga kosilouqa sirt borem dep.
Buzilqan song mon ongay tabilmaspin,
Ne kilip ongaylikpen irik berem dep.
Sum-surkya — sumdikpen ep berem dep,
Suyer jansip, suycimdi’ bet berem dep.
Juz’ karaqa eci juz’ alarman bar,
Bas katar bas-ayaqin tecserem dep.
El jyip, mal soyingiz et berem dep,
Mal bersem sen mengdic bol dep berem dep.
Kara karqa sikildi choulasar jurt:
Cim’ cop berse, men soqan sert berem dep.
Buzilarda oylamas, bet corem dep,
Ant ichoudi’ cim’ oylar dert corem dep.
Kabaqan ytche ochigip’ chiqa celer,
Men kapsam, bir’ jeringdi’ bocserem dep.
Oris aytti: ozinge eric berem dep,
Cimdi’ suyip’ saylasang, bec corem dep.
Buzilmasa, oqan el tuzelgen jok,
Ulik jur’ bul isingdi’ cec corem dep.
Jurt jur’ qoy aramdikti ep corem dep,
Toktau aytkan cisini’ chet corem dep.
Bar ma ecen jay jurgen jan kanaqatpen,
Kudayding oz’ bergenin jep corem dep?
Atani bala angdydi, aqani - ini’,
Yt korlik nemene ecen suytcen cuni?
Arin satkan mal uchin’ anturqanning
Aytkan sozi’ kurisin, chikkan uni’.
Alis, jakin kazakting bari’ kangqip,
Ayamay birin-biri’ jur’ qoy angdip.
Mal men bakting ceselin uya buzar,
Paruardygar4 jaratkan nesin jan kip!
Ant ichip’ cunde bergen jani kursin,
Arin satip tilenhgen mali cursin.
Kiska cunde kirik jerge koyma koyip,
Ku tilmen koulik sauqan zangi kursin.
Bir’ atka juz’ kubilqan juzi’ cuygir,
Oz’ ouyinde chertygen pangi kursin.
1 Elu uyding’ atinan saylanip, bolisti saylauqa katisaninsaylauchisi.
2 CHar salu - bolisti saylau joli. Elu uyding’ atinan saylanqan eloubasilari cichcene tasti (chardi) eci bolmeli’ jachicce salu arkili bolisti saylauqa dauistarin beretin bolqan. Oni jurt sol cezde "char salou" dep ataqan.
3 Jalangkaya - jalangdap jurgen jegichter.
4 Kuday, tangiri’.
"Sap, sap, conglim, sap, conglim"
- Abay Kunanbaev
Sap, sap, conglim, sap, conglim’
Sayalamay. say tappay,
Ne cun’ toudi basinga
Cuni-tuni’ jay tappay?
Sen jayinga jurgenmen,
Kiz ole me bay tappay?
Tun’ cezgening’ makul ma,
Jan-jaqinga jaltaktay?
Olermin dep jurmising,
Munan baska jan tappay?
Sap, sap, conglim, sap, conglim!
Sabir tubi’ — sari altin.
Sabir kilsang jayingdi
Biler me ecen beczatim?
Congil’ aulap soz’ aytar
Aradaqi tilhatim.
Aqin souday ecpindep,
Layi jok, suatim.
Auru da emes, sau da emes,
Kuridi al’-kuatim.
Sap, sap, conglim, sap, conglim!
Sana kilma becerge!
Sana kilqanmen payda jok.
Dunye dayar oterge,
Ajal dayar jeterge.
Hoch, kiz alsin koynina,
Beynet cormey, daulet jok,
Ali’ barip ceterge,
Onimenen boyinga
Yman, daulet biter me?
Adaldi satsang aramqa,
Kuday kabil eter me?
Kiz suyedi’ meni’ dep,
Oqan congil’ coterme!
Sap, sap, conglim, sap, conglim!
Sarka berme sanasin.
Barin’ ozing’ bilseng de,
Ali’-ak ozing’ tanasing.
Ortenesing, janasing,
Oz’-ozingnen beynetce
Oz’ basingdi salasing.
Kay mezgilde toyqizding
Ayudayin aqasin.
Katini men kalachin?
Karsak jortpas kara adir,
Karamay nege chabasing?
Sonda tauir’ bola ma,
Ustap ap bireu sabasin?
Cyimingdi’ tonasin,
Elge de culci bolasing.
Sap, sap, congilim, sap, congilim!
Saqinichka sarqayma!
Jay jurseng de kiz koumay,
Seni’ bireu karqay ma?
Kiz izdeseng, kaling ber,
Munim akil bolmay ma?
Corip’ alsang corictini,
Tangdap alsang tectini,
Sonda da congil’ tolmay ma?
" Jasimda qilim bar dep escermedim" –
Abay Kunanbaev
Jasimda qilim bar dep escermedim,
Paydasin core tura tecsermedim.
Erjetcen song tuspedi’ uisima,
Kolimdi mezgilinen cech sermedim.
Bul mahrum kalmaqima cim’ jazali,
Kolimdi dop’ sermesem, oster me edim?
Adamning bir’ kiziqi - bala degen,
Balani okitoudi jec cormedim.
Balamdi medresege bil’ dep berdim,
Kizmet kilsin, chen alsin dep bermedim.
Ozim’ de baska chauip, tosce orledim,
Kazakta kara sozge des bermedim,
Engbegingdi’ bilerlic ech adam jok,
Tubinde tinich jurgendi’ teris’ cormedim.
"PEDAGOGYCA. MORAL." - Abay Kunanbaev
Artik qilim citapta,
Erinbey okip corouge,
Ar’ elding, tilin’, onerin bilgen cisi onimen birdeylic picirlese aladi, asa arsizdana jalinbaydi.
Asempaz bolma arnege,
Onerpaz bolsang arkalan!
Sen de - bir’ cirpich dunyge
Cetigin tap ta, bar, kalan!
Balamdi medresege bil’ dep berdim,
Kizmet kilsin, chen alsin dep bermedim.
Bolmasang da uksap bak,
Bir’ qalimdi corsengiz.
Onday bolmak kayda dep,
Aytpa qilim suysengiz!
Bilimdiden chikkan soz’,
Talaptiqa bolsin cez.
Bilimsizdic - hayuandik.
Bireuden bireu artilsa,
Oner olchenip tartilsa,
Okiqan, bilgen - bilgen-ak,
Nadan - nadan-ak san kilsa.
Bir’ qilimnan baskaning,
Ceseli cop askanqa.
Qalim bolmay nemene,
Balalikti kysangiz?
Qilim tappay maktanba,
Orin tappay baptanba.
Qilimdi uyrenhgende akykat maksatpen bilmec uchin uyrenbec cerec.
Qilimsiz dunye jok.
Dunye de ozi, mal da ozi.
Qilimqa congil bolsengiz.
Dunyening qilimin bilmey kalmaktik - bir’ ulcen zararli nadandik.
Ejdyhatsiz, myhnatsiz,
Tabilmas qilim sarasi.
Jasimda qilim bar dep escermedim,
Paydasin core tura tecsermedim.
Er jetcen song tuspedi uisima,
Kolimdi mezgilinen cech sermedim.
Jatkan nadan ne biler,
Congilge saule konbasa.
Cezinen baska oyi jok
Adamning nadan auresi.
Nadandik - qilim-bilimning joktiqi.
Oristing qilimi - oneri dunyening cilti, oni bilgenhge dunye arzanqa tusedi.
Okiqan biler ar’ sozdi’.
Nadanday bolmas ak cozdi.
Ozing uchin uyrenseng,
Jamangdiktan jyrenseng,
Achilarsing jilma-jil.
Bireu uchin uyrenseng,
Bireu bilmey, seng bilseng,
Bilgeningning bari’ - tul.
Ozi onersiz omirden tez suinar,
Oylanqan jolauchiday bos kalqaning.
Ozing tiri bolsang da, kocireging oli bolsa, akil tabouqa soz’ uqa almaysing.
Oner - ozi de mal, onerdi uyrenbec - yhsan (1).
Tarazi da, kazi da oz’ boyingda,
Nadanning suyenhgeni cop pen durmec.
Payda oylama, ar oyla,
Talap kil artik bilouge.
Talap, uqim - mahabbattan chiqadi.
CHacirtsiz qalim - tul. Adam balasin bauirim deu - jurec isi’.
Adam balasina adam balasining bari’ - dos.
Adam balasi adam balasinan akil, qilim, ar, minez degen narselerden ozadi.
Adamchilikting aldi - mahabbat, qadelet, sezim. Bul qadelet, mahabbat, sezim cimde cobirec bolsa, ol cisi - qalim.
Adamning adamchiliqi isti bastaqaninan bilinedi, kalaycha bitirgendiginen emes.
Adamning adamchiliqi - akil, qilim, jaksi ata, jaksi ana, jaksi kurbi, jaksi ustazdan boladi.
Acesi urissa balaqa o da - dostik, Balasi urissa acege jarasa ma?
Acesining balasi - adamning duchpani, adamning balasi - bauiring.
Arbir’ jamanchilikting jaqasinda turip adamning adamdiqin buzatin jamanchiliktan boyin jymaktik, bul - adamqa nur boladi.
Bireu sening kamingdi jese, sening oqan karizdar eceninge de ustazdik cerec pe?
Dosi jokpen sirlas, dosi koppen siylas.
Dosina dostik - kariz is’. Duchpaninga adil’ bol.
Er artik surasa da, azqa razi boladi; ez az surar, artiltip berseng de razi bolmas.
Er isi’ - akilqa ermec, boydi jengbec. Onersizding kiliqi ole cormec.
Jaman dos - colengce: basingdi cun’ chalsa, kachip kutila almaysing basingdi bult alsa, izdep taba almaysing.
Jaman tatu kazadi ozinge or, Oqan senseng, bir’ cuni bolarsing kor. Ari bar, uyati bar ulcenhge sen. Ozi zording boladi iqi da zor.
Joldastik, suhbattastik - bir’ ulcen is’.
Juregi jumsak bilgen cul, CHin dos tappay tinchimas. Payda, maktan beri - tul, Dossiz auiz tuchimas.
Jilmangi sirtta, ichi’ aram, Cez celer kayda sorliqa.
Zalimdik - adam balasining duchpani.
Cey curbi bugin - tatou, erteng batou, Tileui, jakindiqi - bari’ satou.
Cim seni suyse, oni suymectic kariz.
Cim ozinge mahabbat kilsa, sen de oqan mahabbat kilmaqing kariz.
Cimde-cimning adileti jok bolsa, oning uyati da jok.
Cisige bilimine karay bolistik kil; tatimsizqa kilqan bolistik ezi adamdi buzadi.
Kastik kilmak, kor tutpak, cemitpec - olar duchpandik chakiradi.
Kayqisizdan sak bol,
Kayqiliqa jak bol.
Koldan dostik jasap em bolar-bolmas, Ytmurinday nadanning jirtti biri’.
Kuyriqi chayan, beti adam Baykamay senbe kurbiqa.
Malqa dosting mungi jok maldan baska.
Malindi jauqa, Basingdi dauqa,
Kor kilma, korqa, tatoulas.
Mahabbatsiz - dunye bos - Hayuanqa oni kosindar.
Nadan aram akildi kulakka ilmec. Nisap, uyat - boul gadeletten chiqadi.
Ozing uching engbec kilsang, ozi uщin ottaqan hayuanning biri’ bolasing adamchilikting karizi uchin engbec kilsang, allaning suygen kulining biri’ bolasing.
Ozing kurmettemegen narsege ezgeden curmet cutpe.
Osip-enu jolinda adamning talap kilip izdener karizdi isining aldi - aueli dos cobeytpec. Cimqe dostiqing bolsa, dostik - dostik chakiradi.
Adal engbecpen mal izdemec - ol arli adamning isi’.
Adaldan tapkan tyindi, Sal da sakta kapchikka. Koldaqindi korqap bak, Mal arzan dep aptikpa.
Adamqa halinche yhsandi bolmak - kariz is’.
Aldau kospay, adal engbegin satkan enerchi - kazakting aulyesi.
Sakalin satkan kariden engbegin satkan bala artik.
Demender onbes isce jubanalik, Akil tapsak, mal tapsak kuanalik.

Автоматизация перевода на казахский язык

Автоматизация перевода на казахский язык
07.08.2007 г. → → Kazakhstan Today

Министерство культуры и информации Казахстана планирует в 2008 году создать автоматизированную систему перевода делопроизводства на казахский язык. Об этом 17 июля на заседании правительства сообщил председатель Комитета по языкам Минкультуры Ерден
Кажибек. "Нашим комитетом сейчас реализуется проект создания автоматизированной системы перевода делопроизводства в госорганах на казахский язык, для начала мы хотим охватить ею Минкультуры, сейчас идет процесс "закачки" всех архивных материалов и создание базы параллельных текстов", - сказал Е. Кажибек. "Думаю, что в следующем году мы уже создадим систему автоматизированного перевода делопроизводства на казахский язык. И тогда можно будет этот опыт распространить на другие министерства", - добавил он.
В свою очередь министр финансов Наталья Коржова внесла предложение "распространить действие этой системы в первую очередь на "пилотные" министерства: финансов, экономики и бюджетного планирования, а также юстиции".
Между тем председатель Агентства РК по информатизации и связи Куанышбек Есекеев предложил, чтобы подобная автоматизированная система перевода документов на казахский язык охватывала не только госорганы. "Есть опыт Новосибирска, где создана автоматизированная система перевода с итальянского на русский. Когда итальянцы хотят написать в Россию письмо, они заходят на специальный сервер, где им за определенную плату готовят адекватный перевод, высылаемый в электронном варианте", - привел он пример работы такой системы. "Мы в Казахстане могли бы также создать сервер, на котором будут работать 5 - 6 операторов, переводящих приходящие письма на государственный язык", - считает К. Есекеев. Кроме того, по его мнению, операторы, работающие на этом сервере, могли бы "составлять базу определенных фраз-клише, наиболее часто встречающихся в текстах". "Получится определенный этимологический справочник, который позволит пользователю самостоятельно в определенных рамках создавать тексты, получится наработанная схема преодоления языкового барьера, и тогда казахский язык будет распространяться быстрее", - считает он.
По мнению К. Есекеева, оператором данного сектора мог бы стать один из госхолдингов либо одно из министерств.
Премьер-министр Карим Масимов, заслушав предложение, охарактеризовал его как "очень интересное и правильное" и распорядился включить его в протокол заседания правительства для дальнейшего рассмотрения.
Kazakhstan Today

Muhtar Chahanov chiqarmalari

Muhtar Chahanov chiqarmalari
24 ноября, 21:39
Kirqizdar men kazaktar
Chattikta da birmiz’,
Kayqida da birmiz’,
Bir’ tamirdan kuat alqan egiz, tuis gulmiz.
Birimizdi’ ecinchimiz’ koldap, suyep jurmiz’
Alataudi alip kuska balar bolsak
Sol kusting bir’ kanati kazak ta, bir’ kanati kirqiz.
Engiste de, oriste de birmiz’,
Jengiliste, jengiste de birmiz’,
Intimak pen izgilicting’ jigin achpas chege bolip turmiz,
Tuyening’ kos orcechindey tutaskan bir’ dene bolip turmiz,
Sen jok jerde kazak jetim, jan bauirim, kirqiz.
Er men ezdi’ ajiratpay adamzatka bak bar ma?
Babamizding sakali da tusti’ kancha cocparqa.
Ceybir’ kirqiz kansizdari
Sonau jili, izqar chachkan akpanda
Oz’ ultining muhyttan da tereng jatkan bayliqi,
Butcil’ turic, butcil’ alem rouhining aybini,
Manas tuin kulatkali jatkanda, bar kirqizdi jilatkali jatkanda,
Has batildik cimge chattik, cimge azap
Janin salip korqap kalqan bir’ kazak.
Kirqiz uchin’ otka salqan kanatin
Al ol kazak - uli Auezov bolatin.
Jeltoksanda egemendic angsap uli ceng dala,
Tosin minez corsetcende kajirlana, jandana,
Kazakting jas orcenine
Bucil’ alem coz ticcende tangdana,
Joykin cuchter judiriqin corsetcende pangdana,
Bari’ buqip kalqan cezde, ey bauirim, kirqizim
Taysalmastan koldau aytkan, korqau aytkan sen qana!
Jalqay bersin kudalikti er jigitter, gul kizdar,
Eci elge ortak Manas, Abay cogindegi juldizdar.
Kirqizdardan askan tuis bolqan emes kazakta
Al kazaktay bauir taba almaydi kirqizdar!
Muhtar Chahanov
Jigitting’ eci sypati
Cim’ kayratti
Cim’ cimge askar tulqa,
Mumcin be ecen taqdirdan ba tartouqa?
Netcen qajap
Byicten koulaqan tas,
Sinqanimen kaladi tas kalpinda.
Kuzar chingda,
Oypangda,
Buralangda,
Talaylardi sin cutip’ turadi alda...
Bit-chit bolip cetpey me kam cesecter
Cip-cichcentay jiradan kulaqanda.
Aluan taqdir berilgen bul adamqa
Eseginen ez jigit kulaqanda
Jubatingdar,
Ayangdar
Oytceni’ oning
Kum bop ceter jigeri’ jilaqanda.
Aluan taqdir berilgen bul adamqa,
Tulparinan er jigit kulaqanda
Jubatpangdar!
Er adam ot-jigerin
Namisina janydi jilaqanda.
Muhtar Chahanov
TSEMENT
Kum men kumdi cirictirip’ jalqaytin,
Tas pen tasti birictirip’ koldaytin
Toptasouqa jani qachik,
Ugilgenning’ baqin achip
Tec tutastik muddesinen samqaytin
Kuriliska arzan ari’ tyimdi,
Tengge etetin, kondi etetin tyindi,
Janga tsement oylap tapting, jas qalim,
Kurmet corgey kumqa jazqan dastaning.
Azamattik sanamizdan qilim ozsa ne etermiz?
Aman tursak ali’ talay jangalikka jetermiz.
Birak minau ultimizdi jauirini kuriskan,
Birlic emes, baylik uchin’ juliskan
Bas basina by bolouqa tiriskan
Kalay, kaytip’ birictirer ecenbiz,
Kalay, kaytip’ cirictirer ecenbiz?
Rouhsiz ben ultsizding baqi janqan zamanda
Basimdi yem, dal’ osi isce
tsement tapkan adamqa!
Muhtar Chahanov
OTAN
Olimi’ de onege qoy alipting,
Lukpan hacim’ coz jumqanda
Donggelegi toktap kalqan secildenip’ taryhting,
Kayqisinda chec bolmapti halikting.
Kasiretce cim’ turadi arachi,
Cim’ byligin jurgize almak taqdirqa?
Osi chakta Lukpan hacim’ balasi
Acesine arnap joktau jir jazip
Okip berdi’ kaling jurtting aldinda.
Birak jiri oysiz ari’ jalinsiz
Bolqan song ba, estildi’ tim nanimsiz.
Adet saktap areng tingdap el turdi,
Bul patchaning curt izasin celtirdi:
- Durelengder mina arsiz balani! -
dep akirdi ol jark-jurk etip’ janari,
- Cunam kaysi, aytpaysiz ba, amirchim’? -
dedi’ bala tas tuyilip’ kabaqi.
- Cunam kaysi deysing, a’?
Juregine cunning’ gulzar jililiqin jynaqan,
Kiran tauli ceng dalaning uliliqin jynaqan,
Jynaqanin adamzatka jomarttikpen siylaqan,
Kasyetti’ uli acege or’ parasat, er congil
Munday jasik jir jazqancha,
Akin bolmay jerge cir!
Mansuk etting’ uli adamning armanin,
Amal nechic, jaksi edi’ unsiz’ kalqaning.
Acengdi’ de ayamading,
Onerdi’ de korlading,
Eci birdey kilmis jasap sorlading.
Men uchin’ sen syaktising endi’ manggi tiri’ olic,
Jazangdi al da joninge tart, - dedi’ patcha tunerip.
Otan!
Kaysar ar-namisim,
Jaysang ingcar chapaqim.
Perzentte juctegen korqanisin
Sen namisting nu kaling ormanising.
Sol uchin’ de chingnan zangqar ataqing.
Tulqasina tabindirqan,
Alis jursem sabiltip, saqindirqan,
Mening’ uli acem sensing, Otanim!
Acem sensing’ - Arman tulqa, Ay tulqa,
Perzenttering’ saqan degen saqinichin ozining,
Mahabbatin, eng asasy sezimin
Tyisti’ emes jasik sozben, jalqan sozben aytouqa.
Al, jasiktik - jalinsizdik,
Jalinsizdik - o bastan-ak sorlilik,
Jalinsizding barliqi da sorlilar.
Jamilqanmen mahabbatti kalkan qip,
Jalinsizding tup’ atasi jalqandik.
Sol jalqandik janchimaqay sanani,
Onerding’ de eng negizgi talabi -
Jalindini madaktau,
Jalinsizben curesu bop kaladi!
Isim’ azdau bolsa da ali’ mandiktan,
Jel otine egilgen eren talday,
Guldi’ izqardan kalkalap celem talmay,
Kanchama ret jalin jasti korqap kaldim zorliktan.
Sening’ kansiz uldaringning cey cezde,
Maqan tisin’ kayraytini sondiktan.
Coc maysali oner tauin changqitkan,
Cures achtim jalinsizqa, koulikpenen jandi utkan.
Bilem, sodan cedergim’ cop aldimda,
Jyi’ jolim bolmaytini sondiktan.
Jiltiraqin gauhar deuge tim cheber,
Suyicti’ Otan, az ba bizde dumcheler,
Ottan kachip pispey kalqan culcheler!
..................................
Arcez seni’ jalqandiktan korqauqa
Bakittimin, cuchim’ jetip’ tursa eger!
Muhtar Chahanov
Janga kazaktar
Janga kazak, chala kazak jas inim’,
Alchisinan turdi bugin asiqing.
Saqan karap oylandim da jasidim.
Ayirmaqan azqini men asilin
Mina qasir, balcim, sening’ qasiring.
Mina qasir bezbuyrecteu or’ qasir,
Jureginde sezim’ emes, korqasin,
Chetce kakti tulpari men jorqasin.
Kakpay kaytsin, barin’ satip alouqa,
Һam satouqa mumcindigi bolqasin.
Sende kazir’ douman dauren, masat cun,
Ozingdi’-ozing’ bar jauaptan bosatting,
Rouhany baylikka da tas atting.
Audandaqi jalqiz citap ducenin
Satip alip, sirahana jasatting.
Tez achilip saudagerlic darining,
Taudan, tastan kaytpastay or arining,
Saudalading Almatining jarimin.
Ulaqatti uli kazak elinde
Satilmaytin narseler de bar, inim’’.
Jalqiz saqan borichtiday bar halik,
Top ichinde isip-ceuip, narlanip,
Ceycyesing’ kol berouge arlanip.
Degenmen biz’ seni’ touqan ultting
Satilmaytin kasyetterin korqadik.
Coz cop kazir’ sirtimizdan sin aytar
Bayterecti’ mazaktasa kumay tal,
Erden burin el senimin mungaytar.
Birak bizge oz’ ultingdi ozgeden
Cem suyesing’ dep, kanecey, cim’ aytar?
Asau dausi ar’ kyirdan estilgen
Aqang bizbiz’ erte eseyip, cech culgen.
Aman kalqan talay karli cochcinnen.
Uakit artkan abiroy men bedeli
Surap, satip alinbaqan echcimnen.
Jeltoksanda kurik tusip’ armanqa,
Jas buinning ozegin ort’ chalqanda,
Unsizdigi aynalip zor korqanqa,
Dal’ buginhgi batirlarding cobisi
Stolina jasirinip kalqanda,
Nayzaqaylar jark-jurk oynap aspanda,
Ultimizqa izqarli urey chachkanda,
Kizdarimiz kaysar minez achkanda,
Cey ercecter kuday kara baskanda
Uksaqanda pichtirilgen kochkarqa,
Konaevting jaksiliqin corgender
Konaevti jalqiz tastap kachkanda
Saharovka ini’’ bolip tabisip,
Gorbaçevpen, Cryuçcovpen kaqisip,
Talay zalim alpauitpen baygege
Bar kazakting ar-namisin ap uchip.
Ultimizding ar’ mungining basinda,
Salt pen sana, til’ men dastur’ kasinda,
Aral zari chapkan cezde nasirqa,
Korqauchi bop taqi da biz’ jurgenbiz
Meyirim’ kosip meyirimsizdeu qasirqa.
Tamirsiz jan jurt mungina sangirau
Degen picir’ ras pa edi, tangir’-au?
Nege boldik rouhsizqa kongirau?
Kanday korlik, aqil-tegil’ dauletten
Daulettining’ jan bayliqin tanimau.
Dasturimiz’ tursa ecen dep cuchinde,
Egemen el boloudi angsap tusinde,
Uli armani zapiran bop ichinde,
San qasirlik ultimizding chaykasi
Sendeylerdi’ tayrangdatu uchin’ be?
Munday bakti cording’ be ecen tusingde,
Bugin jurtti mensinbegen pichinde,
Chiqa celding’ aynalip tas musinhge.
Bizding’ kyli curesimiz’ cechegi
Seni’ atka otirqizu uchin’ be?
Bizding’ dauir’ nariktan cep tabildi
Birak, narik jurmey jatip jangildi.
Nak sol tusta sinap kalding baqingdi.
Koqam mulcin zangdastira jimkirip
Vis’ bastap eng, baylik sel bop aqildi.
Rouhinan artik koyqan karindi
Chin bezbuyrec bolip chikting alimdi.
Natyjede jurt kaltasi kaqildi.
Al aytpese mina uyler, zauittar
Kaydan tapkan dauletinge alindi?
"Bolinse de sana tortce, my uchce,
Narik zangi solay, jonsiz’ tyis’ pe?" -
Deydi’ bireu chiqip alip muyisce.
Sonda kalay, cedeylenip’ bar halik,
Juz’-ak adam bay bolouqa tyis’ pe?
Juz’ bay chirkap, myllyon cedey ah urqan,
Payda tim az juz’ bay eccen dakildan.
Cim’ bar jurtti teng bayuqa chirkaqan?
Farabyden "mikti el cim?" - dep surasa,
"Kayirchisi jok el," - depti’ akilman.
Sorlasa jurt rouhsizdan sorlaydi.
Kirandardan byic koysak torqaydi,
Otandi cim’ torqaylardan korqaydi?
Rouhsizding, kayirsizding bayui,
Balcim, erteng ultimizqa zor kayqi.
Jynasang da alemning’ bar altinin,
Adamdiqing corsetpese jarkilin,
Korchar seni’ salkin chattik, salkin un.
Echcim’ rouh bayliqinan bolinip
Chin bakitka jetcen emes, jarkinim!
Muhtar Chahanov

Что нам даст переход к латинскому алфавиту - Жарылкап Бейсенбайулы

Что нам даст переход к латинскому алфавиту - Автор КАЗИНФОРМ /Жарылкап Бейсенбайулы
01 декабря, 11:23
Вопрос о переводе письменности казахского языка на латинский алфавит поднимается уже давно. При этом нередко раздаются мнения о том, что речь в данном случае идет не о переходе к этой графике, а о возвращении к ней. Ведь в тридцатых годах прошлого столетия в Казахстане, входившем тогда в состав СССР, в течение примерно десяти лет применялась именно латиница. Однако в то время в стране правил тоталитарный коммунистический режим, и тогдашние власти опасались, что использование латинского алфавита, применявшегося в независимой Турции, приведет к тому, что тюркоязычные народы отвергнут власть центра и пойдут под влияние этой страны. Поэтому была в буквальном смысле слова навязана кириллица, а об использовании латиницы в истории до последнего времени говорилось лишь вскользь, как о простой реформе алфавита. С одной стороны, применение кириллического алфавита, казалось бы, не связано с какими-либо проблемами. К имеющимся в этом алфавите буквам были добавлены знаки, отражающие специфические звуки, присущие казахскому языку, сложилась графико-орфографическая система, в которой создан богатейший научный и литературный фонд. Однако жизнь не стоит на месте. В эпоху бурного развития компьютерных и информационных технологий использование письменности, основанной на кириллице, уже, что становится очевидным, не отвечает требованиям и реалиям времени. Процесс информационного и технологического обмена во всем мире основан на применении латинской графики, и даже в России некоторые ученые уже задумываются о замене кириллического алфавита. Это при том, что в этой стране превосходно овладели компьютерными технологиями, здесь имеются высококвалифицированные специалисты, в кириллице передаются миллионы сайтов, без каких-либо трудностей и проблем. И именно в этой стране тоже поднимается подобная инициатива. Многим из нас известны проблемы, связанные с передачей текстов на казахском языке в данной компьютерной программе. Речь, в частности, идет о таких знаках, отражающих специфические звуки, как «ә», «ө», «ұ», «ү», «ң», «қ», «і» и других. Нет, при наборе текстов нет никаких трудностей, но их отправка по электронной почте или помещение на интернет-сайт сопряжены с немалыми хлопотами. Дело в том, что материал, переданный из одного компьютера в другой, работающий в иной программе, где данные знаки не предусмотрены, зачастую не открывается и не распознается, или же вместо букв казахского алфавита появляются другие, какие-то совершенно непонятные знаки, что затрудняет чтение или делает его попросту невозможным. Исправление их также связано с большими затруднениями. Таких проблем можно избежать только в случае, если вы работаете на новых компьютерах, оснащенных самыми современными операционными системами. Таким образом, гораздо удобнее и целесообразнее использование латиницы, по сути дела, решающее возникшую проблему. Уже более двух с половиной лет, с апреля 2004 года, в АО «НК «Казинформ» информация на казахском языке передается, наряду с использованием кириллицы, также в латинской графике. Речь идет об отдельном сайте, предназначенном для этнических казахов, проживающих за пределами исторической родины и не владеющих кириллицей. Наши зарубежные соотечественники с радостью приняли это новшество. Уже в первый день к нам по электронной почте поступило письмо, написанное по-казахски латинскими буквами, из далекой Германии, от писателя и журналиста Хасана Оралтая, широко известного среди казахов, проживающих за рубежом. Литератор, выразив свою благодарность, дал высокую оценку таким начинаниям. Мы же, в свою очередь, также поблагодарили писателя за столь лестный отзыв и направили ему письмо, но уже в кириллической графике. На следующий день пришел ответ, в котором автор говорил о том, что текст совершенно не открывается, буквы не распознаются. Мы немедленно транслитерировали наше письмо из кириллицы в латиницу и отправили снова. Буквально тут же поступил ответ, что шрифт хорошо распознается и письмо прочитано. С тех пор мы в переписке с нашими зарубежными соотечественниками широко используем латинскую графику, так как применение кириллицы, как следует из вышесказанного, связано с немалыми проблемами технического характера. Более того, тексты на казахском языке, в частности, специфические знаки, до недавнего времени зачастую не открывались и не распознавались и в системе Интернет, даже в пределах Казахстана. Все же следует отметить, что в последнее время в решении и этого вопроса наблюдается продвижение: вводятся новые операционные системы распознавания шрифтов, их кодировки. Результаты налицо: за последние несколько месяцев число посетителей нашего казахоязычного сайта в таких странах, как Германия, Великобритания, США, Канада, Австралия и других значительно увеличилось (это, скорее всего, казахстанские студенты и специалисты). Эти изменения, с другой стороны, наверное, стали возможны благодаря применению в этих странах новейших компьютерных технологий и дешевизне услуг за пользование интернетом. Сказанное относится и к казахоязычному латинскому сайту. После выступления на недавней сессии Ассамблеи народов Казахстана Главы государства Нурсултана Назарбаева, в котором затрагивались вопросы перевода казахской письменности на латинский алфавит, число посетителей сайта существенно увеличилось. Всего на сегодняшний день в республике разработано свыше 30 проектов, связанных с переводом казахской письменности на латиницу. АО «НК «Казинформ» применяет, с незначительными изменениями, вариант графики, предложенный академиком Абдуали Хайдари в соответствии с единым проектом, согласованным на встрече ученых тюркоязычных стран в Турции в начале девяностых годов прошлого столетия. Конечно же, разработка окончательного оптимального варианта алфавита казахского языка на основе латиницы еще впереди, проект предстоит всесторонне рассмотреть, эту работу совместно должны выполнить лингвисты и специалисты-программисты, и верится, что будет выработан универсальный вариант, приемлемый для любых программ и действующий при операциях любой сложности. К сказанному нужно добавить, что использование АО «НК «Казинформ» латинской графики во многом облегчает изучение казахского языка представителями других народов, не знающих кириллического алфавита. К примеру, журналисты и специалисты, прибывшие из Турции, говорили о том, что благодаря чтению этого сайта они вполне овладели государственным языком республики. Это говорит еще об одном преимуществе применения латиницы. В ее пользу, наконец, говорит тот факт, что масштабы сотрудничества Казахстана с другими странами мира растут из года в год. Кириллицу ведь знают только в странах СНГ, а латинским алфавитом пользуется весь мир. Следует отметить такой момент: зарубежные гости (речь идет именно о гражданах стран дальнего зарубежья), посещая нашу республику, будут видеть надписи названий улиц, гостиниц, учреждений в латинице, и, без особого труда читая их, они получат представление о казахском языке. Кроме того, не надо забывать, что в Узбекистане, Туркменистане и Азербайджане перевод к письменности на основе латинского языка уже осуществлен, в Кыргызстане и Татарстане идет подготовка. С дальнейшим развитием компьютерных технологий появится возможность знакомиться с информацией, периодическими изданиями и книгами, выпускаемыми в этих странах, без необходимости выезжать куда-либо. А различие в алфавитах способно привести к взаимному отчуждению; между тем ставится цель – прийти к единению тюркских народов, и переход к латинской графике представляется в этой связи вполне целесообразным и естественным. И этот процесс не приведет, как утверждают некоторые, к забвению огромного научного и литературного фонда, созданного за прошедшие десятилетия в кириллической графике. Такие мнения ошибочны – ведь этот алфавит будет применяться в Казахстане еще долго, пока в стране, наряду с государственным, употребляется русский язык. Рассматривая вопрос о переходе к латинской графике, нельзя также забывать о том, что в республике в настоящее время идет формирование электронного правительства. Связи в рамках делопроизводства между различными учреждениями и ведомствами, населением и органами власти в масштабах отдельных районов, регионов и страны в соответствии с этим будут практически полностью осуществляться через электронную почту. И использование кириллицы в передаче информации на казахском языке, если рассматривать вопрос с учетом его государственного статуса, может породить, по техническим причинам, определенные проблемы. Лица, занимающиеся работами по формированию электронного правительства, утверждают, что никаких проблем при передаче информации на казахском языке не будет, все операции будут идти четко и безупречно. Однако действительность говорит о другом: ведь мы нередко в нашей повседневной практике сталкиваемся с такими проблемами технического характера, о которых уже говорилось выше – сегодня материалы, переданные по электронной почте, зачастую не читаются и не распознаются, что вызывает немалые опасения. К тому же не все располагают компьютерной техникой новейших образцов, в том числе некоторые организации, не относящиеся к числу ведущих. Поэтому затруднительно говорить, что передача документов, писем и других материалов в центральные учреждения, ознакомление с ними будет осуществляться без проблем. А лица, так или иначе противящиеся переводу делопроизводства на государственный язык, под тем предлогом, что текст не открывается и не распознается, - будут говорить о необходимости передачи его на русском языке. Повторяем, многие из этих проблем вполне можно решить благодаря переводу письменности на латинский алфавит. Как показывает пример родственной нам Турции, использование этой графики, отличающейся удобством и универсальностью применения, будет не только способствовать развитию в Казахстане системы электронных связей, но также ускорит овладение мировыми интернет-технологиями. Да, ведется работа по обновлению графических программ, связанных с передачей информации с применением кириллицы в системе Интернет, но эта практика, по словам специалистов, все равно не отвечает требованиям по реализации сложных проектов, разработанных в рамках повышения государственного статуса казахского языка, его наполнения реальным содержанием. Внедрение же латиницы позволило бы избежать данных проблем. Таким образом, мы должны смело приниматься к переходу к латинской графике. Именно такие шаги обеспечат укрепление нашего единства и интеграции с родственными нам народами, повышение конкурентоспособности республики на мировой арене, откроют путь к свободным контактам в системе Интернет, разработке самых разнообразных по тематике и содержанию информационно-справочных сайтов. Это отвечает интересам всестороннего развития страны, ее государственного языка.
http://www.univer.kz

Қазақ мәтіндерін Интернеттен арабша оқуға мүмкіндік туды

Қазақстанның Украинадағы Елшілігінің www.kazembassy.com.ua сайтында қазақ мәтіндерін арабша оқуға мүмкіндік беретін парақ ашылды (Ол үшін сайттың үстіңгі жағында Tote Jazu деген түймеге басу қажет).
Бұдан былай Қытайдағы 1 миллионнан астам қазақ бауырларымыз кез келген қазақ мәтінін оқи алатын болады. Әрине, бағдарлама авторы И.Арыстанбековтің айтуынша, Төте жазудың бастапқы үлгісінің Интернетте болғауы себебінен, Шыңжаңдағы қазақтар негізгі араб әліпбиінен әріптерді алған. Мәселен, Ы, І әріптерінің үстінен бірыңғай дәйекше қойылады. Дегенмен, бұл жаңалық араб әліпбиінде қазақ мәтіндерін оқуға қызығатындарға үлкен көмек. Сілтемесі
http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html

Открылась страничка для конвертации казахских текстов в арабские символы
Исламбек Арыстанбеков, сторонник латинизации, дипломат
Предложено алфавитов для перехода на латиницу и написано об этом много. Лет 15 назад я тоже предлагал нечто в казахстанской прессе. Утекло много воды, но все осталось как прежде. Мир пользуется вовсю Java Script-ом, арабские и казахские буквы разместились в символьной матрице Windows, но не появились догожданные субтитры на казахском языке, по прежнему Интернет относится к казахской графике как к пасынку, а казахский текст в мобильниках - скорее нежелательная затратная статья в бюджетах чем выгодное вложение.
Дело в том, что при электронной передаче букв с диакритикой, возникает несогласование кодирования. Одним из преимуществ и причин массового распространения английского языка, является отсутствие диакритики: все символы существуют в основе компьютерного языка, и не нуждаются в видоизменениях. Во времена кодификации большинства языков мира не было предположений об Интернете, поэтому просветители свободно применяли диакритику для подчеркивания особенностей языка, мягкости или твердости звучания той или иной фонемы. С практической точки зрения, без вреда для филологической стороны языка.
Проблемы казахского языка не будут решены простым переходом. Он стал заложником графической болезни, в которой лишние символы как наркотики. Мы сели на иглу 42 знаков, имея 24 системных звуковых единиц. Почему то, английский язык с его 46 системными звуковыми единицами не испытывает графического голодания с 26 буквами основной латиницы.
Идея рационализации казахского алфавита принадлежит замечательному казахскому ученому Ахмету Байтурсынову. Он полагал, что в казахском языке всего 24 системных звуковых единиц. Еще одно его достижение – обозначение арабским символом, похожей на цифру 9 с «запятым» сверху звуковой единицы, диапазон, спект звучания которой распадается на Ұ, Ү, У мягкое и У твердое,.
Мы забыли рецепты А. Байтурсынова, впервые реализовавшего внутреннюю транскрипционную сущность языка в соответствии с законом сингармонизма, – «Обозначение двух разных согласных одним знаком, писал он, разрушает фонетику, и наоборот, этот принцип в приложении к гласным, произносимым мягко или твердо в зависимости от соседних согласных, способствует ясности, простоте и чистоте фонетики, ее лаконичности». «Там, где действует закон сингармонизма, нет необходимости вводить новые знаки».
Подытоживая хочу подчеркнуть. Не важно на какую графику мы переходим и сколько средств мы затратим. Нужно понять и определиться чего мы хотим. В качестве дополнительного аргумента в пользу вывода о непервостепенности проблемы выбора алфавита, предлагаю на суд читателей транслитераторы превращения текста из казахской кририллицы в арабскую вязь «Төте жазу» и «латиницу».
http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html
http://www.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html
http://www.parasat.net/web1/ShowPost.asp?ThreadID=15
http://www.parasat.net/web1/ShowPost.asp?ThreadID=235
http://www.parasat.net/ParasatNetkitap-tor-jarnamasi/index.asp


ТОО "Torgai industry" (Казахстан,г.Костанай,ул. Тарана 2-Б /28)

ТОО "Torgai industry" (Казахстан,г.Костанай,ул. Тарана 2-Б /28)
Предлагает к реализации продовольственную пшеницу мягких сортов 3 и 4 классов из линейных элеваторов Северного Казахстана с поставкой на порты Украины в обьеме 5000 тонн и выше с урожая 2007 года с сентября месяца.Продукция соответствует требованиям ГОСТа.Параметры будут указаны в сертификатах качества (влажность,клейковина,натура,сорная и зерновая примесь и другие качественные показатели).Директор Арыстанбеков Дауренбек Тулендиевич.тел.+7 701 5162593+7 3142546229 +7 3142559230e-mail; darys64@ mail.ru

Kazakhstan company "Torgay industry ltd" proposes to get mutually beneficial cooperation for realization on the international markets of grain product

Kazakhstan company "Torgay industry ltd" proposes to get mutually beneficial cooperation for realization on the international markets of grain products. We speak about oat and wheat of soft sorts 3, 4, 5 classes from the linear elevators of North Kazakhstan with delivery on ports of Ukraine or Russia.
We inform you the current price of wheat in Kazakhstan is aproximately $180-190 for the ton of the soft sorts food wheat of 3 classes. But this is changeable.
Products conform to the all international requirements and standards. Parameters of grain are discribed in the quality certificates (humidity, gluten, nature, litter and corn admixture and other high-quality indexes).
Also we are expected a new harvest, therefore as soon as the new harvest will be started in autumn, you will get the new proposals and information with specified prices, possibly toward lowering.
With kind regards and in hope on adjusting of long-term cooperation Aristanbecov Daurenbec Tolendi uli.
тел. +7 701 5162593
+7 3142546229
+7 3142559230
e-mail: darys64@mail.ru

“ГОЛЛАНД АУРУЫ”: ҚАЗАҚСТАНҒА ҚАТЕРІ ҚАНДАЙ?

“ГОЛЛАНД АУРУЫ”: ҚАЗАҚСТАНҒА ҚАТЕРІ ҚАНДАЙ?
“Голланд ауруы” (Dutch Dіsease) туралы макроэкономикалық мәселе тұрғысында баспасөзде анда-санда жазылып та, үлкен кеңестерде айтылып та жүр. Алайда кейбір бұқаралық ақпарат құралдарының науқастың мән-жайын нақты, терең түсіндіре алмауы да байқалады.
Кейбір мемлекеттік органдар, мәселен, Ұлттық банк, Экономика және бюджеттік жоспарлау министрлігі бұл дерт бізде мүлдем жоқ, деңгейі өте аз десе, өзге сарапшылар, керісінше, бар дейді. Әрине, әралуан пікірлердің болуының өзі көп мәселеден хабар береді.
Енді осы аурудың мағынасын ашып көрейік: шикізатты (әсіресе мұнай мен газды) жаппай сыртқа (экспортқа) шығарғанда экономикаға валюта ағыл-тегіл құйылып, рыноктағы баға өсіп, ұлттық валюта нығайып, экономика біртіндеп қымбаттай бастайды (Фактілер: 2006 жылдың 6 айында ІЖӨ номиналмен (ақшалай қазіргі бағамен) есептегенде 31,4% өсті, ал шын мәніндегі (нақты) өсімі 9,3%. Айырмашылық –3,3 есе). Демек, экономиканың 3,3 есе қымбаттауы оның өзге экономикамен салыстырғанда бәсекеге қабілетінің төмендегенін көрсетеді.
Отандық тауар өндірушілер біртіндеп рыноктан ығыстырылады (фактілер: 2000 жылы отандық тауар өндірушілердің үлесі жалпы тұтынуда 72,1%-ға болса, 2006 жылдың 9 айында 50,7%-ға дейін азайды).
Ұлттық валютаның қымбаттауы экспорттық қабілеті бар шикізаттық емес басқа секторларға кері әсерін тигізуі мүмкін (фактілер: 2000 жылы шикізаттық сипаты жоқ тауарлардың экспорты 2 млрд. АҚШ долларын құраса, 2005 жылы да сол деңгейден еш аспады). Сайып келгенде, мұнай, т.б. шикізат секторларындағы ірі жетістіктер өңдеу өнеркәсібін астыртын тұншықтырып, олардың ресурстарын өзіне тартып, жұтып отырады.
Әлемдік тәжірибеге назар аударсақ, бұл құбылыс негізінен шикізатты, оның ішінде мұнай мен газды экспорттайтын елдерде жиі байқалған. Олар – мұнайды экспорттайтын елдер ұйымы – ОПЕК-ке мүше және осы ұйымға кірмейтін, бірақ мұнай мен газды сыртқа шығаратын елдер. Әлем бойынша бұл термин өткен ғасырдың 50-60-жылдары ғана пайда болды.
“Голланд ауруының” алдында “испан дерті” болған еді. Испандықтар Латын Америкасында (ХVІғ.) жаулап алған колониялардан байлықтарды (алтын, күміс) өз еліне тасып, оларды экономиканың, мемлекеттің одан әрі дамуына жұмсамай (инвестиция жасамай), өте қымбат, зергерлік заттарды жаппай сатып ала бастаған. Нәтижесінде Испания мен Еуропа елдерінде инфляция күшейіп, халықтың тұрмысы нашарлап, экономикалық дағдарысқа түсті. Испанияда алашағы бар Италияның бірнеше банкі банкротқа ұшырады.
ХХ ғасырда газ бен мұнайға, басқа да ресурстарға бай кейбір елдердің жіберген басты екі қатесі болды.
Біріншісі – өңдеу өнеркәсібінің секторлары мен қызмет көрсетуге ерекше назар аудармай, жер асты байлықтарынан түсетін пайданы алумен, бөлумен жаппай шұғылдану. Бұл қателік – ОПЕК картеліне мүше 13 мемлекет: Иран, Ирак, Кувейт, Сауд Арабиясы, Венесуэла, Катар, Индонезия, Ливия, Біріккен Араб Әмірлігі, Алжир, Нигерия, Эквадор және Габонға тән. Араб Әмірлігі мен Индонезия даму бағыттарын 1980 жылдары ғана өзгертіп дұрыс жолдарын таба білді.
Дүние жүзінде мұнайдың 35-37%-ын осы елдер өндіріп отыр.
1965-1999 жылдар арасында экономиканың құлдырауы жыл сайын Иран мен Венесуэлада 1%, Ливияда 2%, Ирак пен Кувейтте 3%, Катарда 6%-ға жетті. ХХ ғасырдың соңғы 30 жылында ОПЕК ұйымына мүше елдердің ішкі жалпы өнімдері (ІЖӨ) өскен жоқ, керісінше, жыл сайын 1,3% кеміп отырды. Бұл қателікке ұрынбаған елдердің бірі – Норвегия.
Екінші қателік – мұнай мен газ секторларына мемлекеттің тікелей араласуы, мемлекеттің осы секторлардың өндіріс ошақтарын мемлекеттің қарамағына күштеп алуы, яғни “национализациялауы”. Мұндай құбылыс ОПЕК-ке мүше елдерде, әсіресе Венесуэла мен Сауд Арабиясында жиі орын алды.
1973 жылға дейін Сауд Арабиясында жан басына шаққандағы ІЖӨ АҚШ-пен салыстырғанда 15% төмен болса, отыз жылдан соң, 2003 жылы 72% төмендеді. 1973-1975 жылдары Венесуэланың ІЖӨ-сі 10 000 доллардан асса, 2005 жылы сатып алу қабілеті бойынша 5800 долларға дейін төмендеді.
Венесуэла халқы ішкі тұрақсыздық пен қақтығыстың ұйытқысы болып келген қара алтынды “шайтанның эксперименті” деп атаса, Сауд Арабиясында мұнайды “Алланың бергені, рақымшылығы” деп бағалайды.
Осы тұста мұнайға тікелей байланысы бар ХХ ғасырдың айтулы оқиғаларына зейін салайық. Жапонияның екінші дүниежүзілік соғысқа кіруінде, АҚШ-тың Перл-Харбордағы әскери-теңіз флотына кенеттен шабуыл жасауында бір құпия болды. Ол – мұнай құпиясы. Өйткені, жапондықтар Қытайға 1941 жылы басып кіргесін АҚШ мұнайды жапондықтарға жөнелту (экспорт) көлеміне бірден шектеу қойды. Ал Жапония АҚШ-тың мұнай импортына тәуелділікке түсті.
Бұрынғы Кеңес Одағы ыдырауының негізгі себебі мұнайға да байланысты. КСРО ХХ ғасырдың 70-80-жылдары мұнай мен газ экспортынан 200 млрд. доллар табыс алды. Бірақ, 80-90-жылдары мұнайдың бағасы АҚШ саясатының салдарынан біртіндеп төмендеді. Өйткені, АҚШ Кеңестер елін ыдырату мақсатында (ұсынысты сұраныстан молайту арқылы) резервтегі мұнай қорын рынокқа жаппай сата бастады. Сөйтіп, КСРО-ның мұнай экспортынан түсетін табысын барынша азайтты. Экономикалық тоқыраудың арты Кеңес Одағының елін бөлшектеуімен аяқталды.
“ГОЛЛАНД АУРУЫНЫҢ” ҚАЗАҚСТАНҒА КЕЛУІ ЖӘНЕ ОНЫҢ АЛҒАШҚЫ БЕЛГІЛЕРІ

“Голланд ауруы” мұнай өндірудің қарқынын ұлғайта бастаған Қазақстанға 2002 жылы келіп (мұнайды қамтитын шикізат өнеркәсібінің үлесі өңдеу өнеркәсібінің үлесінен асқан жыл, оның бірнеше белгісі (симптомы) барыс организмінде біліне бастады.
Бірінші белгі. Көлемі бойынша немесе әлемдік бағаның өсуінен (2005 жылы бағаның өсуінен экспорт 37% өсті) Қазақстанға мұнай экспортынан түсіп жатқан валюта ағыл-тегіл құйылды. Валюта ағыны елдің валюта рыногына ықпал етіп, теңгенің бағамын әлсін-әлсін күшейтіп, нығайтумен болды.
2005 жылы теңгені айырбастаудың тиімді индексі 5,8% нығайды, ұлттық валютамыз доллармен салыстырғанда 1,5%, ал еуроға қатысты 15,9% қымбаттады. 2003 жылы теңге долларға қатысты 12,4% қымбаттағанын айта кетейік. Жалпы, валюта бағамының саясаты – Ұлттық банк құзыретіндегі мәселе.
Егер бұрын валюта рыногы — айырбастау пунктінде 1 АҚШ долларын 146-156 теңгеге сатып алсаңыз, енді 126 теңгеге сатып алуға болады. Демек, шикізаттық емес, дайын тауарлар мен қызмет көрсету өнімдерін сыртқа шығаратын отандық экспортшылар валюта бағамы өзгеруінен туындайтын, құны 30 теңгеден тұратын (156т-126т=30т) бәсекеге қабілеттілік деңгейін жоғалтты деген сөз. Бұл үрдіс Қазақстаннның Индустриялық-инновациялық даму стратегиясына қайшы келеді.
1999 жылдың көктемінде және 2000-2001 жылдары жүргізілген девальвация мүмкіндігін Қазақстан түгелімен пайдаланды. Енді жаңа девальвацияға зәруміз. Бағалардың ұдайы өсу аясында ұлттық экономиканың одан әрі дамуы үшін теңгені айырбастаудың тиімді жаңа саясаты ауадай қажет.
Сайып келгенде, 2003-2006 жылдары мұнайдан түсіп жатқан валюта ағыны аясында Халықаралық валюта қорының кеңестерін басшылыққа алған Қазақстанның Ұлттық банкі осы жылдары жүргізіп келген валюта бағамы саясатының нәтижесінде теңгеміз әлсін-әлсін қымбаттады. Бұл Елбасының 2006 жылы Қазақстан халқына Жолдауында көрсетілген стратегиялық мақсаттың орындалуына– бәсекеге барынша қабілетті 50 елдің қатарына кіруіне – шикізаттық емес, яғни өңдеу өнеркәсібі мен қызмет көрсету секторларына, оның ішінде экспортпен шұғылданатындарға кері әсерін тигізіп жатқандығы байқалады.
Дәлел ретінде Қытай тәжірибесіне назар аударалық. Соңғы жиырма жылда ҚХР мен АҚШ арасындағы сауда балансы 100 млрд. долларға жетіп, Қытайдың үстем түсуімен аяқталды. Бұған өз септігін тигізген бірден-бір құрал валюта бағамы саясаты, яғни юаньның өте тиімді бағамы болып табылады.
Екінші белгі біріншіден өрбиді. Теңге бағамының нығаюы барысында импорттық тауарлардың келуін ынталандырып, импорттық қызмет түрлері арзандай бастайды. Демек, импорт мөлшерінің молаюы отандық өнім өндірушілерді ішкі рыноктан біртіндеп ығыстырып (фактілер: қазақстандықтар тұтынған тауарлардағы импорттың үлесі 2000 жылы 27,9% еді, ал, 2005 жылы 44%-ға жетті), экономиканы есептейтін бухгалтерлік есепшот жүйесі – төлем балансына тән ағымдағы есепшот көрсеткіштерінде теріс сальдоның көрініс беруіне, ұлғаюына себеп болады. Теріс сальдо тек қана қызмет көрсету емес, сонымен қатар табыстарда да 5 млрд. доллардан асып отыр.
Үшінші белгі — өндіріс секторларында жалақы деңгейінің өсу қарқыны еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан асып түсуі. Әрине, осы орайда оқырман жалақының өскенін қалайды. Ол үшін бір шартты қатаң сақтауға міндеттіміз. Жалақының өсу қарқыны еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан еш аспауы керек. Бұл заңды Қазақстан қатаң, міндетті түрде орындауы қажет. Әйтпесе, ұзақ мерзімде, әсіресе, экспортқа шығарылмайтын тауар мен қызмет көрсетулердің бәсекеге қабілеті әлсін-әлсін әлсірейтін болады және экономикалық өсу төмендейді. Ал экспортқа өнім шығаратын отандық өндірушілердің жұмыс күші арзан елдердегі (Қытай, Қырғызстан, Өзбекстан) кәсіпорындармен салыстырғанда бәсекеге қабілеті төмен болады.
Мәселен, 2000-2005 жылдары жалақының орташа өсу қарқыны 10-11%-ды құрады, тіпті өткен жылы жалақыны өсіруге арналған бюджеттің шығыс бөлігі бірден 25,9%-ға артты. Ал еңбек өнімділігінің өсу қарқыны төменгі деңгейде қалды: 2000-2005 жылдары орташа 6-7%-ды құрады. Соңғы жылдары, өкінішке орай, жалақының өсу қарқыны тек еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан емес, сонымен қатар экономикалық өсуден де асып отырды.
Қазақстанда жалақының өсу қарқыны еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан 4% асып отыруы елде “голланд ауруының” белгілері бар екендігін тағы да дәлелдеп, Үкіметке жаңа тактикалық және стратегиялық міндеттер жүктейді. Егер осы салада шұғыл шаралар қабылданбаса, ерте ме, кеш пе 4 пайыздық айырмашылықтың бағасы Қазақстанның 4 пайыздық экономикалық өсуді жоғалтып алуымен пара-пар.
Осы құбылыстан туындайтын басты қауіп – ішкі өндірісіміз біртіндеп қымбаттай бастайды. Егер қымбаттау басталса (кейбір секторларда басталып та кетті), қазақстандықтар импорттық заттар мен ресурстарды жаппай пайдалануға көшеді.
Осы орайда айта кететін жәйт: жаппай сатып алу жалақы емес, сонымен қатар банктер беріп жатқан тұтыну несиелерімен де ұлғаюда. 2003-2005 жылдары тұтыну несиелері Қазақстанда 10 есе өсті.
Түптеп келгенде, 2003-2006 жылдары Үкіметтің экономикалық саясаты жоғарыда көрсетілген “голланд ауруының” алдын алатын, барыс организмінің иммунитетін күшейтетін қағиданы мұқият ескермей жүргізіліп жатқандығын тағы да аңғартты.
Төртінші белгі– ақша салмағының өсу қарқыны. Мұнай экспортынан келіп жатқан валюта ағынын Ұлттық банк стерилизация (рынокқа жібермеу) жасап, шет ел валютасын барынша қорытып жатыр. Мұның нәтижесі ақша агрегатының, яғни ақша салмағының индикаторы М3 шамасының ұлғаюына әкеліп соқтыруда. Автордың есебі бойынша, 2000-2005 жылдары ақша салмағы жыл сайын орташа 40,8% өсіп келді. Әлемдік статистикаға ден қойсақ (Іnternatіonal Fіnancіal Statіstіcs, ІMF, Volume LVІ, 2004-2005, The World Bank Annual Report, 2005 Volume 2. Government Fіnance Statіstіcs Yearbook, ІMF, 2005), ХХ ғасырдың соңында ақша салмағын 30-50% өсірген елдер үнемі инфляцияға тап болғандығы және ішкі бағалардың ұдайы өскендігі расталады.
Бесінші белгі – инфляцияның өсуі. Бағаның үнемі өсіп жатқандығын ай сайын сезінеміз. Үшінші белгіде сөз болғандай, өндіріс секторлары мен бюджеттегілердің жалақы деңгейлерін жыл сайын көтеруге мәжбүрлейтін бір ғана себеп бар. Ол халықтың қалтасындағы жалақысы мен табысын үнемі жұтып жатқан инфляция деген құбылыс. Былайша айтқанда, инфляция салығы. Ағымдағы жылдың 7 айында инфляция 8,7%-ға өсті, ал жылдық болжам – 5,7%.
Енді инфляцияның макроэкономикалық қасиетіне қысқаша тоқталайық. Биылғы жарты жылда ұлттық экономикамыз номиналмен (ағымдағы бағамен ақшалай) есептегенде 31,4% өсті, ал шын мәніндегі (нақты) өсімі 9,3%. Айырмашылық 3,3 есеге жетіп отыр. Демек, Қазақстанда 1000 теңгенің өнімі өндірілсе, оның ақшалай құны 3400 теңгеге жетті деген сөз. Тоқ етерін айтқанда, ХХІ ғасырдың басында Қазақстан экономикасына тән “голланд ауруының” индексі 3,3-ке жетіп, жалпы ақша ұсынысы ақша сұранысынан (тауар салмағына сәйкес) құны 2400 теңгеден тұратын (3400-1000=2400) жылдамдықпен озып отыр.
Соңғы екі-үш жыл ішінде Үкімет пен Ұлттық банк арасында инфляция туралы қайшылық жалғасып келе жатқанын көзі қарақты адамдар біледі. Егер инфляцияның басты себебі ақшада (монетарлық) болса, онда басты кінә Ұлттық банкке тағылады, ал себеп ақшада болмай (монетарлық емес), монополияда болса, онда кінәлі Үкімет болып табылады.
Осы орайда автордың пікірі мынаған келіп саяды: кінә Үкіметте де емес, Ұлттық банкте де емес. Біздегі инфляцияның басты себебі–осы талдауда көрсетілген “голланд ауруының” тікелей салдары мен нәтижесінде.
1. Үкімет жүргізетін экономикалық саясаттың ең қуатты құралы бюджет екендігі әмбеге аян. Бюджетіміз “голланд ауруына” төтеп бере алатындай пішінде жоспарлануға, шапшаң құрылуға және дәл уақытында орындалуға тиіс. Елдің бюджеттік саясатының логикасы ішкі қажеттіліктер мен үрдістерді ғана ескермей, сонымен қатар Қазақстаннан сырт жерде болып жатқан құбылыстарды ескере отырып жасалғаны экономикалық қауіпсіздігіміздің бірден-бір тетігі ретінде саналуы керек.
Ол үшін не істеу керек? Қазақстанда “голланд ауруын” таратпау тұрғысынан мемлекеттің бюджеттік стратегиясын қайта қарап, бюджеттің шығысына лимит жасау саясатына дереу көшу керек.
2. Екінші қадам бюджет лимитінің шамасына тікелей байланысты. Лимиттің шамасын анықтау үшін ІЖӨ өсу қарқынына мән берген жөн. Мәселен, 2000-2006 жылдары ІЖӨ орташа 9-11% өсіп отырса, бюджеттің шығыс жағы жыл сайын 20,8% артып отырған. Яғни, екі есе артық. Ендеше, лимиттің шамасы ІЖӨ-нің өсу шамасымен теңдестірілуі керек. Ең үлгілі, тиянақты бюджеттік саясаттың көрінісі осындай болмақ.
Осы тұрғыдан ең жауапты, ең тиімді бюджеттік саясат Қазақстанда 2002 жылы жүргізілген екен. Сол жылы бюджеттің шығыс жағы мен ІЖӨ екеуі де теңбе-тең түскен, 9%-дан аспаған. Ал әлемде мұнай бағасының шарықтау кезінде тек үш мемлекет ең жауапты бюджет саясатын жүргізіп келді. Олар – Норвегия, Чили, Кувейт. 2000-2005 жылдары Норвегия жыл сайын бюджеттің шығыстарын 1,7%, ал Кувейт 0,2% азайтып отырды.
Бюджет саясатының лимитін жасау барысында оның шамасын экономикалық өсу шамасымен теңдестіру – барысты “голланд ауруына” шалдықтырмауға бағытталған тиімді шара ретінде қабылдануы керек.
3. Жылдық бюджетті жоспарлау аясында бюджеттің арнайы “мұнай-газсыз балансын” жасау. Былайша айтқанда, мұнай мен газ секторларынан келіп түсетін кірістерді есептемегендегі бюджет балансы. Сонда Қазақстан мұнай мен газдан түсетін барлық кірістерді ағымда пайдаланбай, Ұлттық қорға жинап отырады. Соңғы бес жылда біз мұнайдан түскен кірістердің 75-80%-ын күнделікті мұқтаждықтарға пайдаланып, тек 20-25%-ын ғана қорға жинап келдік. Ал мұнай қорларының ерте ме, кеш пе таусылатыны бәрімізге мәлім
Өткен, 2006 жылдан бастап мұнайдан түскен кірістердің барлығы да Ұлттық қорда шоғырлануда, бірақ бюджеттің жыртығын жамау үшін бәрібір оларды Үкімет пайдалануға құқылы. Елбасының Жарлығымен бекітілген Ұлттық қорды қалыптастыру мен қолдану тұжырымдамасында бюджет шығындарын қаржыландыру үшін қордан тартылатын трансферттер 2007 жылы ІЖӨ-нің 3,86%-ы, ал 2009 жылы 3,01%-ы шамасында көрсетілген.
Жақында Парламент депутаттары “2007-2009 жылдарға арналған Ұлттық қордан тартылатын кепілденген трансферттер туралы” заң жобасын қолдады. Экономика және бюджеттік жоспарлау министрлігінің ұсынысы бойынша 2007 жылы – 301,7 млрд. теңге, 2008 жылы – 341,4 млрд. теңге, ал 2009 жылы 337 млрд. теңге бюджеттің шығыны ретінде пайдаланылатын болады. Келесі жылы 301,7 млрд. теңгенің 40 млрд. теңгесі ғана экономиканы әртараптандыру мақсатында даму институттарына жұмсалмақ.
Сондай-ақ 2007 жылға арналған республикалық бюджеттің негізгі көрсеткіштері осы “голланд ауруына” төтеп беру тұрғысынан жасақталмағанын айту керек. Үкіметте де, Парламентте де республикалық бюджет жобасын талдағанда және бекіткенде осы дерттің қаупі тиісінше ескерілді деу қиын.
Бұл шараның ұлттық және экономикалық қауіпсіздігімізге тікелей әсер ететін жақтары да бар. Мұнай мен газдың әлемдік бағалары төмен түсіп жатса, біздің бюджет еш қиналмай жасақтала беретін болады. Мемлекет мұғалімдерге, дәрігерлерге, зейнеткерлерге, студенттерге, көп балалы отбасыларға, ардагерлер мен мүгедектерге тағайындалған жалақы, зейнетақы, жәрдемақы, стипендия деңгейін еш төмендетпей, тікелей бюджеттік, әлеуметтік міндеттерін абыроймен орындап отырады.
4. Төртінші қадам үшіншіден туындайды. Бюджеттің кірісінде мұнайды есепке алмағанда қалыптасатын бюджет тапшылығын шұғыл жою. Егер 2001 жылы бұл тапшылық ІЖӨ-нің 2%-ын құраса, 2004-2005 жылдары 4,8-4,9%-ына дейін артты. Алған бағытымыз ұлттық мүддемізге сай келмейді. Мұнайдың бағасы үнемі жоғары бола бермейді. Мәселен, ХІХ ғасырдың 70-жылдарынан бастап ХХ ғасырдың 70-жылдарына дейінгі аралықта (100 жыл ішінде) мұнайдың әлемдік бағасы орта есеппен 11-13 АҚШ долларын құрап келді. Бағаның көтерілуі 1973 жылдан ОПЕК саясатынан басталды. Соңғы жылдары ОПЕК-тің әлемдік мұнай өндірудегі үлесі 65%-дан 35%-ға дейін төмендеді.
Бұл адымды жасау кезінде ең алдымен экономикалық өсуге кедергі келтіретін бюджеттің пайыздық емес шығындарын дереу қысқарту керек. Осы шығындардың негізгі бабы “мемлекеттік тұтыну” болып табылады. Мұндағы қаржылар инвестиция, трансферт, субсидия ретінде еш бөлінбейді. Керісінше, оларды мемлекеттік органдар мен ұйымдар ғана тұтынады. Бір ғана мысал: қазақстандық бюджеттің шығыс жағының көптігі соншалық, соңғы үш жылда 83,8 млрд. теңге игерілмей қалды. Демек, қыруар ақшаны игеруге бюджет әкімшілері психологиялық тұрғыдан да дайын емес. Ал ақша мол болған сайын салық төлеу тәртібі де төмендейді.
5. Ұлттық банк валюта бағамы саясатына өзгеріс енгізуі керек. Кейбір мамандар 2000-2005 жылдары экономиканың жоғары қарқынмен өсуін инвестициямен, оның ішінде шетел инвестицияларымен байланыстырады. Дегенмен де, эконометрикалық талдау жасағанда шамамен экономикалық өсуге валюта бағамының қосқан үлесі 35%-ға жетті.
6. Ұлттық банк ұстанатын қағида – инфляцияны бақылауды түпкі мақсат ретінде қою (инфляционное таргетирование). Әлемде мұндай қағиданы ұстанған елдердің саны 21-ден аспайды. Ұлттық банк осы қағидадан басқа ақша салмағын реттеуді (таргетирование денежной массы), валютаның айырбастау бағамын (таргетирование обменного курса) тәрізді мақсаттарды мұқият ескеріп, қажетті ақша-несие реттеу шараларын жасаса, ұлттық экономика үшін өте тиімді болатыны ақиқат.
7. Салық саясатына өзгерістер енгізу. Экспорттаушы кәсіпорындарға қосымша құн салығын (ҚҚС) қайтарып беру тетігін өзгерту керек. Тек 2004 жылы экспортшыларға республикалық бюджеттен 104,1 млрд. теңге қайтарылып берілген. Қыруар ақшаны көбіне шикізатты сыртқа шығаратын кәсіпорындар иеленген. Демек, Елбасының 2006 жылы халыққа Жолдауын ескере отырып, ҚҚС-ны қайтарып беру дәстүрін дайын тауар (шикізаттық емес) мен қызмет көрсетулерді экспортқа шығаратын кәсіпорындарға ғана таратқан аса тиімді. Егер шикізатты экспорттайтын кәсіпорындарға да ҚҚС-ны үнемі қайтарып отырсақ, Қазақстанның “голланд ауруынан” құтыла қоюы қиын, Индустриялық-инновациялық стратегияның орындалуына үнемі қауіп төніп тұрады.
8. Кен-байыту, шикізат өндірісіне жатпайтын барлық секторларда (өңдеу өнеркәсібі, ауыл шаруашылығы, қызмет көрсету, электр энергиясын, газды, суды өндіру және бөлу т.б.) еңбек өнімділігінің қарқынын арттыруға бағытталған іс-шаралар жоспары Үкімет тарапынан жасалып, жүзеге асырылуға тиіс. Бұл шараларды үнемі орындау керек. Іс-шараларға “Қазына” мен “Самұрық” компанияларын жұмылдырған абзал.
9. Қаржы рыногы мен қаржы ұйымдарын реттеу агенттігі “голланд ауруы” аясында және мұнай бағасы құлағанда қаржы дағдарысын болдырмау үшін тұтыну кредиті мен банктердің сырттан қарыз алу рыноктарында қалыптасқан тәуекелділік деңгейін азайтуға бағытталған бірнеше шаралар қабылдау керек. Егер мұнай бағасы әбден төмендесе, несиені алған жұрт осы банктерге қайтарып бере алмайтын күйге түседі, мұның арты банк дағдарысына жол ашады (2003 жылғы Оңтүстік Кореядағы банк дағдарысы осылай болды). Сондай-ақ, жылжымайтын мүліктің бағалары құласа банктердің ипотекадағы активтері де құнсызданады (1980 жылдары АҚШ-тағы банк дағдарысы осылай өрбіді).
10. “Петромемлекет” (petrostate) пен “петроэкономика” –мұнайлы экономика (petroeconomіcs) көлемін шектеу. Ол үшін мұнайдың ІЖӨ мен экспорттағы үлесін тиімді деңгейде ұстау қажет. “Голланд ауруын” одан әрі болдырмау тұрғысынан мұнайды ұзақ мерзімде өндіру туралы арнайы кесте жасаған дұрыс. Мұнай арқылы көбейген сауда балансы Қазақстанда өте көп, оны кеміткен дұрыс. Сауда балансының оң сальдосы ІЖӨ-ге шаққанда 2001 жылы 5,3% болса, 2005 жылы 18,4%-ға жетті.
2000-2005 жылдары Қазақстанда мұнай өндіру жыл сайын 14,5-14,9% қарқынмен өсіп келді, енді 2008-2015 жылдары жылдық өсімін – 5-7%-дан асырмау саясатын міндетті түрде жүргізу – “науқасқа” қарсы шара болып табылады.
11. “Петромонополияны” реттеу және бәсеке рыногын арттыру. Бәсекені қорғау комитеті реттейтін кәсіпорындар реестрінде мұнай-газ, кен-байыту өнеркәсібінің, былайша айтқанда шикізат өндіретін кәсіпорындардың бір де біреуі жоқ, олар еркін қимылдауда, керісінше, шикізат өндірмейтін кәсіпорындардың үлесі 87%-ды құрайды.
12. Мұнай секторына шет ел инвесторлары мен компанияларын жіберуді шектеу. Қара алтынды өндіруге берілетін лицензиялар мен қол қойылатын келісім-шарттар (контракт) “голланд ауруын” жою тұрғысынан сарапталып, оларды экономикалық мүддеге толығымен бағындыру іс-шараларын жасап, іске асыру керек.
13.“Петроқоғам” шеңберіне ұлттың саяси, кәсіпкерлік т.б. элиталарын енгізбей, қорғап қалу. Терминнің мағынасы мынаған саяды: елдің, қоғамның адами, кадрлық, кәсіпкерлік қабілеті мен қуатының мұнай-газ секторында шоғырлануы. Мұнай өндіру саласында оның әлемдік бағасынан басқа тәуекелдік жоқ болғандықтан, қоғамның, мемлекеттің элитасы осы секторды жөн көріп, осында жинақталады. Ал өңдеу өнеркәсібін көтеріп, дамытатын ұлттың бәсекеге қабілеті төмендейді.
“Петроқоғам” шеңберіне негізінен Қазақстанның “постэлитасын” (жасы 50-ден асқан, дәстүрлілік ыңғайындағы тұлғалар) жіберіп, “креаэлитаны” (25-55 жастағы жас таланттар, икемді, шапшаң тұлғалар) Индустриялық-инновациялық даму стратегиясы негізінде өңдеу өнеркәсібінде шоғырландыру қажет.
“Болашақ” бағдарламасымен келіп жатқан жастарды мұнай-газ секторында емес, керісінше мұнай химиясы, өңдеу өнеркәсібі мен жоғары технология секторларында шоғырландырған дұрыс. Бізде сырттан оқып келген жастардың “ҚазМұнайГаз” бен “ҚазТрансГаз” компанияларында қызмет ететіндері жалған емес, демек, “Болашақ” бағдарламасы “голланд ауруы” талаптарына Үкімет тарапынан сәйкестендірілуі керек.
“Голланд ауруының” Қазақстанға қатері өңдеу өнеркәсібінің үлесі шикізат өнеркәсібінің үлесінен артқанда сейіледі.
Осы орайда Ахмет Байтұрсынұлының ХХ ғасырдың басында “Қазақ жерінде өндіріс жоқ. Қазақ сыртқа (экспортқа) шикізат шығарады, ал сырттан (импорт) сол шикізаттан жасалған дайын өнімді екі-үш есе қымбат бағамен сатып алуда. Бұл надандықтан келген кемшілік...” деп көтерген экономикалық проблемасы ХХІ ғасырдың басында Қазақстанға қатер төндіріп тұрған “голланд ауруына” дәлме-дәл келуі ғажап. Ахаңның стратегиялық көрегенділігі таң қалдырады.
Жалпы, Қазақстанда Индустриялық-инновациялық даму стратегиясы, Ұлттық қор іспеттес қадамдар осы дертке қарсы бағытталған шаралар болып табылады. Бұл мәселені Елбасы үнемі Үкіметтің алдына көлденең тартып келеді. Шын мәнінде Қазақстанда мемлекеттік деңгейде қабылданған ірі шешімдер мен іс-қимылдарды зерделеп, төмендегідей нәтиже шығаруға болады:
ХХ ғасырдың басында өзекті мәселені алғаш рет Ахмет Байтұрсынұлы көтерсе, ХХІ ғасырдың басында Нұрсұлтан Назарбаев ұлттық экономиканың тұрақты дамуына қауіп төндіріп тұрған “голланд ауруымен” іс жүзінде мемлекеттік деңгейде барынша аянбай күресуде. Алайда Үкімет пен Ұлттық банк деңгейінде жоғарыда көрсетілген шаралар қабылданса, Барыстың осы дерттен толығымен құтылып, бәсекеге барынша қабілетті 50, соңыра 40 елдің қатарына енуге толық мүмкіндігі бар.
«Егемен Қазақстан» газеті, №2-3 (24580). 05.01.2007ж.

Авторы: Қайырбек АРЫСТАНБЕКОВ, Қазақстан Республикасы Президенті Әкімшілігінің Қауіпсіздік Кеңесі аппаратының бас сарапшысы.2007-01-10

Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, - эксперт

Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, в случае, если засуха действительно повлияет на собственный урожай зерновых. Так считает второй секретарь посольства Республики Казахстан в Украине Исламбек Арыстанбеков

По его словам, Казахстан является экспортером зерна, поставляющим на внешние рынки 70% этой сельхозпродукции выращенной на своей территории. Кроме того, характеристики казахстанского зерна настолько высоки, что даже при смешивании существенно влияют на качество исходной продукции. Таким образом компании-потребители зерна заинтересованы покупать эту продукцию в Казахстане даже по достаточно высокой цене, считает эксперт. А это означает, что заявление представителя казахстанской сельхозкомпании о готовности страны восполнить нехватку зерна на мировом рынке, вызванную засухой в Украине и России, имеют под собой основания.
По мнению И.Арыстанбекова, Украина не является исключением из числа стран, которые заинтересованы в поставках зерна из Казахстана, в случае, если засуха действительно повлияет на запасы этой продукции и государство столкнется с его нехваткой. Кроме того, Украина активно сотрудничает с Казахстаном в сфере агропромышленного комплекса, в частности бесплатно предоставляет 2 тыс своих зерновозов, а так же обладает мощностями, необходимыми для переправки казахстанского зерна на внешние рынки. Таким образом, наше государство может рассчитывать на определенные бонусы при импорте этой сельхозпродукции из Казахстана, считает эксперт.
Однако, для того, чтобы окончательно определиться с тем, возникнет ли у Украины потребность в импорте зерна из Казахстана, необходимо убедиться в том, что засуха действительно повлияла на объемы собранного в стране зерна. А это можно будет сделать лишь по окончании уборочной кампании.
"РБК-Украина"

Поиск модели экономической дипломатии, или Как создать выгодные условия для торговли нашими товарами за рубежом

Поиск модели экономической дипломатии, или Как создать выгодные условия для торговли нашими товарами за рубежом
О вступлении Казахстана в ВТО, а также о возможных последствиях такого шага говорится немало. Тем не менее казахстанское общество не перестает интересоваться различными экономическими, политическими и иными аспектами этого вопроса. Видимо, не в последнюю очередь такое внимание связано с ускорением процесса вступления в международную организацию. Безусловно, этот вопрос очень непростой, и здесь весьма важна позиция внешнеполитического ведомства. Для того чтобы конструировать постулаты по этим серьезным вопросам и для адекватного их понимания, не лишним будет обратиться к теории и опыту международного права. В этом смысле хотелось бы отметить, что Казахстан как независимая страна может действовать в одиночку, в рамках интеграционных групп либо через двусторонние соглашения или же позиционировать себя в общемировом масштабе, чтобы достичь собственных целей. Наше стремление четко определиться по отношению к свободной торговле в зависимости от преимуществ и доли нашего участия в международных торговых потоках — явление вполне естественное. И здесь есть примеры коллективных действий: решение Интеграционного комитета ЕврАзЭС об ориентации на позицию России, способную получить большие уступки на переговорах по вступление в ВТО, или недавнее московское заявление государств СНГ относительно ОБСЕ. Имеются и образцы единоличного действия, а порой наше государство начинает выступать стороной в контрактах, благодаря которым формируется новая отрасль в международном праве. Отсюда появление «Res petroleum», то есть нефтяного права. И вообще, действовать самостоятельно или выверять свои шаги с другими странами — неотъемлемое и естественное право. Развитие международных отношений в последние десятилетия, модернизация и особенности информационной глобализации предъявили к дипломатии принципиально новые требования. На смену глобальному блоковому противостоянию с признаками «холодной» войны пришли новые угрозы. Конкуренция между странами переместилась из военно-политической в основном в экономико-информационную сферу. И Казахстан стремится осуществить прорыв именно здесь.Стремление к прагматичной дипломатии не является чем-то новым. Большинство государств в мире действуют именно так. Визит в РК в начале года Цырила Свободы и вопросы, интересовавшие чешскую сторону, являются наглядным тому подтверждением. Да и в соседней России начиная с 2000 года был сделан акцент на проведение прагматичной внешней политики. Российские дипломаты и ученые обратили серьезное внимание на тот факт, что несмотря на традиционную близость, доля Европы во внешней торговле России занимает примерно 50 процентов, в то время как доля стран СНГ не превышает десяти.А в общем внешнеторговом обороте РК доля торговли со странами ЦАС, куда не входит нейтральный Туркменистан, составляет примерно один процент. Отсюда весьма непростая задача выверения экономических приоритетов в контексте проведения многовекторной внешней политики, особенно в рамках региональных интеграционных объединений, таких как ЕЭП, ЦАС. Именно принцип многовекторности позволяет адекватно реагировать на малейшие изменения в показателях внешней торговли. Так, в последние месяцы у Казахстана отрицательное сальдо складывается в торговле с Россией. Быстро меняющаяся экономическая конъюнктура в международной торговле требует оперативного подхода. И речь порой заходит не просто о трудностях интеграции, на что указывает казахстанская дипломатия, а о явном отсутствии или снижении внешнеэкономической выгоды. С одной стороны, экономический фактор довлеет над принятием тех или иных интеграционных решений, а с другой — существует понимание исторической обреченности быть лидером и выступать флагманом прогресса в регионе.Внешнеполитическое ведомство учитывает все аргументированные мнения. Так, например, на проблему вступления РК в ВТО имеется интересная точка зрения, выдвинутая в прошлом году Форумом предпринимателей: вступать в ВТО без эффективной промышленной политики и государственно-правовой поддержки экспорта не следует, потому что можно потерять конкурентоспособные отрасли. Справедливости ради отметим, что не все эксперты и экономисты разделяют подобную позицию. Очень любопытными представляются результаты исследования РАН РФ, подготовившей в 2002 году прогноз в связи с возможным внезапным вступлением в ВТО по запросу Минэкономики РФ. Результаты и выводы ошеломили самих экспертов: рыночные параметры после вступления в ВТО изменятся всего лишь в пределах одного процента. То есть практически никакой реакции. Значит ли это, что нужно вступать в ВТО, использовав кыргызский сценарий? Должны ли мы торопиться? В данном вопросе позиция Министерства иностранных дел обоснованна и взвешенна. Так, по мнению министра Касымжомарта Токаева, те страны СНГ, которые уже вступили в ВТО, то есть Молдова и Кыргызстан, больше выиграли, чем потеряли. И это несмотря на то, что в нынешнем состоянии казахстанская экономика более подготовлена и конкурентоспособна, нежели экономика этих двух стран на момент их вступления в ВТО. Так, по показателю ВВП на душу населения Казахстан уже начинает опережать Иран, Турцию и Россию, вплотную приближаясь к Малайзии и Хорватии. Считать, что это происходит только благодаря богатству углеводородов, глубокое заблуждение, означающее отсутствие элементарных экономических знаний. Таким образом, не следует никоим образом сомневаться в правильности тезиса о том, что экономика РК более готова к полноценным международным экономическим отношениям, нежели экономика соседних стран. А полноценные международные экономические отношения предполагают обязательное участие в ГАТТ, следовательно, в ВТО.Разумеется, формулировка тезиса о достаточной готовности казахстанской экономики к таким отношениям может вызвать скептические настроения. Увы, экономическая статистика — вещь упрямая и капризная, и воспользовавшись тем или иным вырванным из общего контекста методом, можно эффектно доказывать обратное. Но от жестких требований современного сложного общества не дано уйти никому. Напомним, что в международной торговой системе касательно доступа товаров на национальные рынки взаимодействуют две противоположные тенденции: либерализация и протекционизм. Отсюда принцип либерализации торговли и принцип защиты национального рынка при использовании тарифных и нетарифных мер во внешнеторговой политике. Но, поскольку идея создания глобального экономического пространства означает использование принципа свободы торговли, постольку нетарифные барьеры должны быть устранены, а ставки таможенных пошлин согласованно снижены или полностью ликвидированы. Иными словами, если хочешь получить выгодные условия для торговли казахстанскими товарами в других странах, сумей создать такие же у себя дома. Следует отметить, что внешнеполитическое ведомство всегда придавало большое значение вопросу участия страны в интеграционных объединениях, к примеру в Организации экономического сотрудничества. Глава внешнеполитического ведомства К. Токаев подчеркивает, что работа исполнительного органа этой организации нуждается в серьезном осмыслении с точки зрения его эффективности. Поэтому для того, чтобы получило развитие предложение об активизации региональных товарообменов с дальнейшей перспективой создания в регионе зоны свободной торговли, необходимо согласовать тарифную политику, отменить количественные ограничения и другие меры нетарифного регулирования во взаимной торговле, ввести симметричную систему взимания НДС и акцизов во взаимных торговых операциях, снять препятствия и ограничения при транзите товаров, произведенных на территории государств ОЭС. Фактом прямого признания прагматичности казахстанских предложений и авторитета РК явилось назначение в 2003 году генеральным секретарем ОЭС представителя от Казахстана Асхата Оразбая. А тезис о выстраивании новых отношений вовсе не означает коренного изменения внешнеполитических приоритетов. Задача состоит в обеспечении проведения экономической дипломатии во благо всего казахстанского народа, всемерного содействия дипломатическими средствами реализации стратегии индустриально-инновационного развития до 2015 года, предполагающей отход от сырьевой направленности и ориентированность на более высокую производительность и применение современных технологий. Наша же нефтегазовая отрасль должна стать тем локомотивом, который будет ускорять развитие всех других секторов экономики.
Исламбек Арыстанбеков
20 августа, 2004 г.