<?xml version='1.0' encoding='UTF-8'?><?xml-stylesheet href="http://www.blogger.com/styles/atom.css" type="text/css"?><feed xmlns='http://www.w3.org/2005/Atom' xmlns:openSearch='http://a9.com/-/spec/opensearchrss/1.0/' xmlns:georss='http://www.georss.org/georss' xmlns:gd='http://schemas.google.com/g/2005' xmlns:thr='http://purl.org/syndication/thread/1.0'><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379</id><updated>2012-02-17T02:46:21.583+02:00</updated><title type='text'>Исламбек Арыстанбеков</title><subtitle type='html'></subtitle><link rel='http://schemas.google.com/g/2005#feed' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/posts/default'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default?max-results=100'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/'/><link rel='hub' href='http://pubsubhubbub.appspot.com/'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><generator version='7.00' uri='http://www.blogger.com'>Blogger</generator><openSearch:totalResults>30</openSearch:totalResults><openSearch:startIndex>1</openSearch:startIndex><openSearch:itemsPerPage>100</openSearch:itemsPerPage><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-61847469654525723</id><published>2007-08-27T16:58:00.001+03:00</published><updated>2007-08-27T16:58:43.981+03:00</updated><title type='text'>comissia torafasi byulletenderdi capca salip, casha joneldi...</title><content type='html'>ongtustic kazakstan oblisi, tulcibas audaninda turatin 43660 saylaushi ushin 16 saylau outchascesi jumis istedi. jsdp audandik shtabi arbir saylau outchascesine !zderining bir-bir senimdi !cili men bakilau- shisin tircetti. munimen kosa tauelsiz bakilaushilarding respublicalik juyesi men casipodaktardan 40  bakilaushi, senator kuanish sultanov baskaratin «saylaudi bakilau comitetinen» 7 bakilaushi  saylauding otu barisin kadaqaladi. zang saylau bastalmay jatip-ak buzildi. audandik saylau comissiasining t!raqasi nurqazi albaev bizding bakilaushilarimiz ben senimdi !cilderimizge cualic beroudi jane tirceudi ceshictirip, soz baktay berdi. bizding !cilderimiz dauis beretin merzim abden takaqanda, 17 tamiz cuni ceshcisin qana cualicterin aldi. onimen koymay, n.albaev jergilicti saylau comissialarining basshilarina jsdp- dan tec bir-ak ocilden tirceu j!ninde tapsirma beripti. dauis beru bastalip cetcen song, biz tartisip jurip bul maseleni de sheshtic.audan acimining orinbasarlari mirilьyaz myrcadylov pen almasbec mamitbecov ar' partia atinan tusip jatkan candidattarding jurtshilikpen cezdesuine birdey jaqday jasauding ornina bizge turli sebeptermen toskauil koya berdi. 8z auizdarinan celisim alip, cezdesu otetin orinqa jaldau akisin tolesec de, jurtpenjuzdese almay kalqan cezder boldi. «kazakstan respublicasindaqi saylau tourali» zangning 43-babining 8-tarmaqina sayces dauistardi sanau hattamasining coshirmeleri saylau outchascesining qymaratina dereu ilinui tyis. barlik outchascelerde zangning bul talabi orescel turde buzildi. ol ol ma, 14 saylau outchascesining t!raqalari bizding !cilderimizge hattamalardi beruden eshbir kysinsiz bas tartkan (cenap auilindaqi №880, januzak auilindaqi 882, jabaqili auilindaqi №852, shukirbulak auilindaqi №873, abay auilindaqi №888, shakpakbaba auilindaqi№849, sazt!be auilindaqi №904, engbec auilindaqi №893, jasceshu auilindaqi №881, turar auilindaqi №883, jilandi auilindaqi №876, cershetas auilindaqi №897, cumisbastau auilindaqi №883, eltay auilindaqi №854 saylau outchasceleri). saylau outchascelerining copshiliginde «dauistardi sanau protsesi cezinde comissia mushelerining is-areceti bakilaushilarqa corinip turui tyis» degen zangning 43-babining 1-tarmaqi buzildi.  munday zang buzoushilik asirese bizding partia cop dauis alqan outchascelerdebaykaldi. №8o2 saylau outchascesinde jsdp-ni jaktap berilgen dauistar sani «nur otandicinen» 8o' payizday artip cetcen cezde saylau  comissiasining t!raqasi saylauhan shingqisbecov barlik byulletenderdi dayin turqan kapka salip aldi da, aldi-artina karamay kasha j!neldi. esic aldina c!lic te cele kaldi. bizding bakilaushilarimiz «kashkinning» songinan koudi. ol memlecettic nomiri jok «djypce» auisip minip, cozden qayip boldi...bizding shtabka atalqan outchascelerden dauis sanau koritindisi jazilqan hattama ali cunhge deyin tuscen jok. al audandik saylau comissiasining toeraqasi n.albaev: «ol hattamalardi men emes, outchascelic saylau comissialarining toeraqalari berui cerec», – dep karap otir. zang boyinsha olar bakilaushilar men senimdi ocilderge hattamani dauis beru ayaktalqannan ceyin 12 saqattan ceshictirmey berui tyis.tulcibas centindegi №898 pryvoczalьniy saylau outchascesinde de saylau zangi orescel buzildi. munda saylaushilarding kolina candidatting ati-joni sizilqan byulletender tapsirilqan. jsdp-ning saylaualdi shtabina jetpey kalqan byulletenderdi kosa alqanda, bizding oz boljamamiz boyinsha, jalpiulttik sotsyal-democratialik partia 55'- 60 payiz coleminde dauis jynadi. olarding c!bi !z  jerlesteri, belgili academyc, koqam kayratceri orazali sabdenhge dauis berdi. osi zangsizdikting barin majilis deputattiqina candidat orazali sabdenning ozi de cozimen cordi. sondiktan biz joqarida atalqan 14 saylau outchascesinde «saylau tourali» zang orescel turde belden basilqandiktan, bul outchascelerde saylau оtcen jok dep esepteymiz. al jalpi tulcibas audaniboyinsha dauistardi sanau protsesi ashik оtpegendicten, oning natyjelerine cuman' celtiremiz.n.surankulov, jsdp-ning kr parlament majilisine saylau jonindegi tulcibas audandik shtabining jetecshisi.&lt;br /&gt;redactsiadan: biz osi materyalding anik-kaniqin bilmec ushin majilis deputattiqinanumitcer academyc orazali sabdenning 3zine habarlastik. orazali sabden «autording bar-lik sozi tup'-tugel ras» dep jauap berdi.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-61847469654525723?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/61847469654525723/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=61847469654525723' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/61847469654525723'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/61847469654525723'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/comissia-torafasi-byulletenderdi-capca.html' title='comissia torafasi byulletenderdi capca salip, casha joneldi...'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-6679928882339729775</id><published>2007-08-27T16:44:00.000+03:00</published><updated>2007-08-27T16:48:08.547+03:00</updated><title type='text'>EKIU Ocili «parlamentce «Nur Otannan» baska jane bir partianing otouge mumcindigi boldi» dedi</title><content type='html'>redactor – Camshat ABILKIZI.Eric RAHIMSaylauqa katiskan birden-bir oppozytsialik Jalpiulttik sotsyal-democratialik partia jetecshileriJarmahan Tuyakbay, Bolat Abilev jane Oraz Jandosov Kazakstandaqi saylaudi bakilauqa celgenEKIU-ning Democratia jane adam kukiktari burosining Lyubomyr Copay bastaqan ocilderimencezdesti. Sirttan celgen bakilaushilarding jakinda otcen saylauqa cozkarasi oppozytsialik partianing osi turqidaqi sayasy malimdemesine uksas bolip shikti. JSDP basshilari saylau cezindegi orescel zang buzoushiliktardi sanamalap, bultartpas ayqaktar men naktili derecterdi, kujattardi jayip salqan song, bakilaushilar da ozderi angqarqan celengsizdicterdi aytip berdi. Cesip aytpay, tuspaldap jetcizetin adetpen, olar «Nur Otannan» baska jane bir partianing parlamentce otouge mumcindigi bolqanin jasirmadi. Jeti payizdik toskauildan edauir asip tuscenine senimdi sotsyal-democrattar ozderine berilgen dauistarding coptep urlanqanin kinjila bayandadi.Mangizdi missiamen jurgen bul bakilaushilarding ozderi saylau comissialarining dauistardi sanau koritindilari tourali hattamalarin koldarina tugel jynay almapti. Olar Kazakstandaqi tanimal sayasatcerler, oppozytsianing coshbasshilari Q.Jakyanov pen B.Abilevting parlament saylauina tuse almay, sayasy kudalauqa ushiraqanin da atap otti. Sonimen katar, dauis bergender sani jonindegi resmy derecce de cumanmen karaytindarin bildirdi.Eouropadaqi Kauipsizdic jane intimaktastik uyimining atinan celgen bakilaushilar Kazakstanning saylau tourali zangining EKIU talaptarina ali de say celmeytinin, ucimetting janga zang jobasin parlamentce tapsiroudi ceyinhge isirip cele jatkanina alangdaytinin malim etti. Copay mirza bastaqan top eci ay ishinde Kazakstandaqi majilis saylaui tourali cengeytilgen esep dayindaydi.Sheteldic bakilaushilar democratialik cushter men baska da koqam ocilderi bergen derecter menozderining kolinda bar malimetter sol kujatta tolik celtiriletinine uade berdi.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-6679928882339729775?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/6679928882339729775/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=6679928882339729775' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6679928882339729775'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6679928882339729775'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/ekiu-ocili-parlamentce-nur-otannan.html' title='EKIU Ocili «parlamentce «Nur Otannan» baska jane bir partianing otouge mumcindigi boldi» dedi'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5602608964967023764</id><published>2007-08-27T16:41:00.001+03:00</published><updated>2007-08-27T16:41:52.076+03:00</updated><title type='text'>– Saylaudan bir apta burin biz, sayasattanoushilar bas kosip, parlamentce kansha partia  otetini tourali picir jaristirqan edic. Barimiz “eci partia o</title><content type='html'>– Saylaudan bir apta burin biz, sayasattanoushilar bas kosip, parlamentce kansha partia  otetini tourali picir jaristirqan edic. Barimiz “eci partia otedi, ush' partia  otedi” dep kizilcengirdec bop picir talastir dik. Jaksilikka joridik. Solay bolarina sendic. Birak, biz osi saylaudan ceyin prezidenttic saylauda jibergen kateligimizdi taqi da ayna-katesiz kaytalaqanimizdi anik tusindic. Ol cezde de “Baymenov minansha dauis aladi, Tuyakbay osinsha dauis aladi”  dep dauriktik koy. Natyjesinde, eshcimge jibi tuzu' dauis buyirmay, Nazarbaevka 91 payiz tyesili bolip shikti. Kazir de dal' sonday jaqdayqa tap boldik.  Siz ne deysiz?  Gerolьd BELЬGER: “Men syakti shaldarding bari  omirden ozbay, zamanning  ozgeretin turi jok” – Men katti ang-tangmin. Tipti, abdirap kaldim. Bul burin da bolqan dunye qoy, kazir tec kaytalanip otir. Bayaqi nuskaning ingqaysizdau turi. Kiskasi, mening akilima konbaytin saylau boldi bul. Shinimdi aytsam, osi saylaudan eshtenge de cutcen jok edim. Yegim kishiqanjok. oytceni, saylauding halikting sori ecenin men burin da biletinmin. Endi soqan cezim anik jetti. Aldaqi parlamentce senimim kazirding ozinde shamalilau. Buning aldindaqi parlament “kaltali parlament” bolatin. Odan ceyinhgisi “souper-kaltali parlament” boldi. Endigisi “dambalscyy parlament”, yaqny “ishkir ishindegi parlament” boladi. Sondiktan, umitpen karay almaymin. Umit jokting kasi. Dauis berdim. Jarmahan Tuyakbayding partiasina. Parlamentte bir qana partianing bolqani – memlecetting bolashaqi ushin jaksilik emes. Osi uakitka deyin coppartiali juyeni armandap celdic emes pe?! /cinishce karay, bul armanimiz arman cuyinde kalip koydi. Oning sebepteri ali taldana jatar. Osinday natyjege kalay jetcenimiz bugin bolmasa da, erteng aniktaladi. Aytiladi, saralanadi. Parlamentte ceminde eci partia bolsa, onda picir alisip, picirdi taraziqa tartip, tereng taldau jasap, duris sheshim kabildauqa bolar edi.Taryhy sheshoushi cezengde koqamning sayasy sauatsizdik corsetcenine katti  ocinip otirmin. Maselen, Almatining ozinde saylaushilarding 20payizi qana dauis berdi... Munday jaqdaydi, Murat AWEZOV: “Taryhting aldinda uyat boldi” – Saylauding koritindisi barimizding de ozegimizdi otedi. Alemning aldinda da, elding aldinda da kolaysizdau boldi. Asirese, sayasy reforma jasap jatirmiz degen tusta! Oppozytsialik partianing, jay' emes, shinayi oppozytsialik partianing parlamentce cirui cerec-ak edi. Mening ortam belgili qoy, birakodan tiskari turqan, ozim biletin azamattarding, zyali kauim ocilderining, cozi ashik azamattarding deni “bul jaksilik bolmadi” dep ozderining naraziliqin aytip ta jatir. Bylicting Seydahmet KUTTIKADAM: “Bylicting ush' tarmaqi da bir partianing kolina  shoqirlandi” Ercin TUKIMOV: «Oppozytsiaqa kol kousirip karap otiruqa bolmaydi!» Koqam da, sayasattanoushilar da prezidenttic saylaudan koritindi shiqarmadi... Shindik minaday: bylic classycalik tasilge mulde suyenip jatkan jok, ol tec ozine duris bolip corinhgen narseni qana jasap otir. «Ak jol» partiasina ne bolqanin bilmeymin, al JSDP bylicce mulde kajet emes. Kazirgi bylic alemdic kauimdastikting ta, kazakstandik koqamning da parlamentting bir partiadan jasaktaluin ayteuir kabil alatinin bildi. Ya', biz “democratialik elderde bir partiadan turatin parlament bolmaydi” dep auizsha narazilik bildirgenimizben, akir songinda ne istedic? Aoueli, tangkaldik. Birak, kabildadik. Eger turaktilik turqisinan, democratialik instituttarding damui turqisinan karasak, birpartiadan turatin parlament – nonsens! Parlament bir partiadan turmaui cerec. Shindik picirtalastan tuindaydi. Sondiktan parlamentte coptegen picir, kyli cozkaras bolui cerec. Oz basim birpartiadan turatin parlamentti kolday almaymin. Saylau burmalandi ma, jok pa, bul – kazir mangizdi surak emes. Maselen, ozim dauis bergen JSDP partiasi (bul partiaqa mening dostarimning, tanistarimning cobisi dauis berdi) saylauqa jaksi dayindikpen cele alqan jok. Ras, uakit tim tar boldi, acimshilic kisim jasadi, taqisin taqilar. Birak... Olar belsendi jumis istegen jerlerde, maselen Astana men Almatida qana jengisce jetti. Aymaktardan tim az dauis aldi. Muning ozi JSDP-ning aymaktarda belsendi ari juyeli turde jumis isteuge tyis ecenin corsetti. Bul oppozytsia ushin ulcen sabak bolui shart. Jaqday minaday bolip cetedi dep oylamaqannan ba, ayteuir kazir JSDP-ning engsesibiraz tusip cetcen syakti...Parlament saylauinan ceyin akirzaman ornamaydi, omir tausilip kalmaydi! Kol kousirip karap otiruding da, halikti coshege shiqarayik degen arandatoushi urandarqa urinuding da kajeti jok. Cerisinshe, aukimdi ari juyeli turde jumis isteuge bilec sibana cirisu cerec. JSDP-ning jaktastari cop. Olar eshkayda cetpeydi, joqalmaydi da. Osi electoratti cengeytouge, olarding karasin molaytuqa cush salu lazim. Picir jyqan Shadyar USTEMIRULI.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5602608964967023764?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5602608964967023764/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5602608964967023764' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5602608964967023764'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5602608964967023764'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/saylaudan-bir-apta-burin-biz.html' title='– Saylaudan bir apta burin biz, sayasattanoushilar bas kosip, parlamentce kansha partia  otetini tourali picir jaristirqan edic. Barimiz “eci partia o'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-448230501056230305</id><published>2007-08-27T16:28:00.001+03:00</published><updated>2007-08-27T16:28:57.014+03:00</updated><title type='text'>تامئزداعئ سايلاؤدئث رةسمي قورئتئندئسئ جارييالانئسئمةن, قازاقستاننئث ساياسي جذيةسئنة الةمنئث 18ساياساتتانؤشئلارئ جاثا تذسئنئكتةمة بةرة باستادئ. بذعان د</title><content type='html'>تامئزداعئ سايلاؤدئث رةسمي قورئتئندئسئ جارييالانئسئمةن, قازاقستاننئث ساياسي جذيةسئنة الةمنئث 18ساياساتتانؤشئلارئ جاثا تذسئنئكتةمة بةرة باستادئ. بذعان دةيئن بئز «بئر پارتييا ذستةمدئك ةتةتئن جذية» (domئnant-party system) بولئپ كةلسةك, بذدان بئلاي تازا بئرپارتييالئ (sئngle-party state) مةملةكةتتةر قاتارئنا ةنةتئن بولدئق. ةقئذ-نئث باقئلاؤشئسئ ايتقانداي: «پارلامةنتئندة بئر-اق پارتييانئث وكئلدةرئ وتئرعان بئردة-بئر دةموكراتييالئ ةل جوق». دةمةك بئزگة ةندئ وزئمئز تئلةپ العان «اتاققا» مويئنسذنعاننان باسقا امال قالماي تذر. پارلامةنتتئث جوعارعئ پالاتاسئ, ياعني سةناتتاعئ 39 ورئننئث 28-ئ, ماجئلئستةگئ 107 ورئننئث – 98-ئ «نذر وتان» پارتيياسئ وكئلدةرئنئث يةلئگئندة. بذعان سةناتتئث اكئمدةرگة باعئنئشتئ ماسليحات ارقئلئ جاساقتالاتئنئن, ونئث ذستئنة 15' دةپؤتاتتئ «نذر وتاننئث» توراعاسئ مئندةتئن قوسا اتقاراتئن رةسپؤبليكا پرةزيدةنتئ تاعايئندايتئنئن قوسئثئز. ماجئلئستةگئ قالعان 9 ورئندئ دا پرةزيدةنت باسقاراتئن قازاقستان حالقئ اسسامبلةياسئ «سايلايدئ». وسئلايشا بئزدئث پارلامةنت تولئق بئرتةكتئ, بئركةلكئ, بئروثكةي, بئر پئكئرلئ زاث شئعارؤ ورگانئنا اينالدئ. سونئمةن, بئز قانداي ةلدةردئث قاتارئنا قوسئلدئق? دال' وسئتذرعئدان الئپ قاراعاندا, بئز قئتاي, كؤبا, ةريترةيا, كحدر, لاوس, سيرييا, ساؤد ارابيياسئ, ﻓيةتنام جانة تذركئمةنستاننئث قاتارئنا قوسئلدئق. قئتايدا تذراقتئ پارلامةنت جوق. ةل ومئرئندةگئ ماثئزدئ ماسةلةلةردئث بارلئعئن قئتاي كوممؤنيستئك پارتيياسئنئث ايماقتئق كوميتةتتةرئ دةلةگات ةتئپ بةرةتئن حالئق وكئلدةرئنئث جالپئ جينالئسئ شةشةدئ. مةملةكةتتئ باسقاراتئن ادامداردئث بارلئعئ وسئ پارتييا قذرامئنان تاثدالادئ. كؤبادا 2003 جئلئ وتكةن سايلاؤدا بئرئنشئ حاتشئ فيدةلь كاسترو باسقاراتئن كؤبا كوممؤنيستئك پارتيياسئ 97,6 پايئز داؤئس الئپ, پارلامةنتتةگئ 609 ورئننئث بارلئعئن يةمدةنگةن-دئ. ساؤد ارابيياسئندا ماجئلئستئث (اش'-شؤرانئث) 150 مذشةسئن كورولьدئث وزئ عانا تاعايئندايدئ. بئراق بذل ةلدئث ذكئمةتئ سوثعئ كةزدةرئ «پارلامةنت مذشةلةرئنئث جارتئسئن حالئق سايلاسئن» دةگةن ذسئنئس ايتئپ جذر'. ﻓيةتنامدا 500 ورئندئق پارلامةنتتئث 450-ئ – بيلئكتةگئ كوممؤنيستئك پارتييانئث ةنشئسئندة. دةسةك تة, ﻓيةتنام پارلامةنتئندة پارتيياعا كئرمةگةن بئرلئ-جارئم ادامعا ورئن بةرئلةدئ. لاوستا دا 115' ورئننئث ةكةؤئ – تاؤةلسئز كانديداتتاردئث ةنشئسئندة. ديكتاتؤرانئث وتانئ ارئ وشاعئ بوپ سانالاتئن كحدر-دئث وزئندة كيم تشةن يردئث جذمئسشئ پارتيياسئ-نان باسقا (قؤئرشاق بولسا دا) ساياسي&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-448230501056230305?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/448230501056230305/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=448230501056230305' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/448230501056230305'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/448230501056230305'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/18.html' title='تامئزداعئ سايلاؤدئث رةسمي قورئتئندئسئ جارييالانئسئمةن, قازاقستاننئث ساياسي جذيةسئنة الةمنئث 18ساياساتتانؤشئلارئ جاثا تذسئنئكتةمة بةرة باستادئ. بذعان د'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-2695660571408988664</id><published>2007-08-27T16:15:00.000+03:00</published><updated>2007-08-27T17:08:30.495+03:00</updated><title type='text'>قازاقستاننئث ساياسي جذيةسنة ساياساتتانؤشئلار جاثا تذسنكتةمة بةرة باستادئ.</title><content type='html'>&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-2695660571408988664?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/2695660571408988664/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=2695660571408988664' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/2695660571408988664'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/2695660571408988664'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_27.html' title='قازاقستاننئث ساياسي جذيةسنة ساياساتتانؤشئلار جاثا تذسنكتةمة بةرة باستادئ.'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-4083304581638311517</id><published>2007-08-24T18:30:00.001+03:00</published><updated>2007-08-24T18:30:48.963+03:00</updated><title type='text'>MEMLECETTIC TIL BIREW ME ECEW ME?</title><content type='html'>MEMLECETTIC TIL BIREW ME ECEW ME?KR Constitutsiasining 7-babinda memlecettic til' men resmy turde koldanilatin tilding' atkaratin founctsialarining arajigi' ajiratilip corsetilmegendicten 2007 jilqi 21 kangtar cuni' Kazakstan Respublicasi Parlamenti' Majilisining' deputati M.Shahanovting bastamasimen bir' top Parlament deputattarining otinishi' boyinsha Constitutsialik Cenges KR Constitutsialik Cengesining' 1997 jilqi 8 mamirdaqi №10/2 kaulisina tusindirme berouge arnalqan otirisi boldi. Jyindi Kazakstan Respublicasi Constitutsialik Cengesining' toeraqasi Y.Rogov mirza ashti. Cun' tartibi' boyinsha Cenges mushesi' H.Abishev bayandama jasadi. Odan ceyin' KR Parlamenti' Majilisining' deputati M.Shahanov ozi' tusirgen otinishting' negizgi' sebebi' men mangizdiliqina toktaldi. KR Parlamenti' Majilisining' deputattari E.Abilkasimov, A.Aytali, KR Madenyet jane akparat ministrligi' Til' comitetining' toeraqasi E.Kajibec Constitutsialik Cengesce tusirilgen usinisti koldadi. KR Adilet vitse-ministri' S.Nuqmanov, KR Bas Procouratoura apparatining jetecshisi' R.Saripbecov deputattar coterip' otirqan problemaqa karsi picir bildirdi'. Constitutsialik Cenges oz' sheshimin' eci'-ush' cun ishinde jarya etetinin' malimdedi'. Tomende M.Shahanovting osi Cenges jyininda soylegen sozin' usinip otirmiz.&lt;br /&gt;Kadirli' Toeraqa!Kadirli' Constitutsialik Cenges musheleri'!Tauelsizdic alqan cunnen bastap memlecettic tildi' koldanatin azamattarimizding kukiqi osi cezge deyin' orescel buzilip celgeni' barshaqa malim'. Oning basti sebebi' – Constitutsiamizda jane «Tilder tourali» zangimizding eciushtiliqi men solkildaktiqinan eceni' dausiz. Osi zangning kajetti' ceybir' baptarining nakti orindalui men isce asiriluin kadaqalaytin kukik korqau organdarin da cormey otirmiz. Sol sebepti' kazirgi' tangda bizding' memlecet til' tongireginde shegineri' jok tiqirikka celip' tireldi'. Bucil alem aldinda sauattiliqimiz byic denggeyde bolsa da oz' memlecettic tilin' siylamaytin, moyindamaytin el retinde culcili' jaqdayda turmiz. Memlecetce kizmet etoushi' memlecettic kizmetcerlerding' 65-75 payizi, al joqarqi memlecettic organdardaqi memlecettic kizmetcerlerding' jane dyplomattarding 80-90 payizining memlecettic tildi' bilmeui' jane halikaralik cezdesulerde elimizding' bedelin' tusirip' alqani osiqan dalel emes pe? Oning ustine memlecetti' kuraushi kazak halkining teng jariminan astamining oz' ana tilinde okip, ne jaza almaytinin escere otirip, Kazakstan Respublicasi Constitutsiasining 7-babindaqi 2-tarmakshaning karapayim halikka ornikti tusindirilui' cezec cuttirmes masele. Atalqan tarmakshaning burmalanui sebepti', cuni' buginhge deyin' memlecettic til' ozining' Constitutsialik martebesin' yelene almay celedi'. Bazbir' sheneunicterding' uqiminsha Kazakstanda memlecettic til' bireu emes, eceu syakti. Sondiktan buginhgi' otiriska minaday eci' usinisim bar:1. KR Constitutsiasining 7-babining 2-tarmakshasinda oris tili' tec memlecettic uyimdar men jergilicti' ozin'-ozi' baskaru organdarinda qana resmy turde kazak tilimen teng koldaniladi delinhgen. Bul arada memlecettic tilding' nakti mehanyzmin' corsetpeuimen birge oris tili' teng koldaniladi degen bir' soz' arkili memlecettic tilding' martebesin' tomendetip' otir. Oqan shin maninde memlecettic tilding' barlik kizmetterin' (founctsialarin) oris tili' atkarip otirqanin misalqa celtirouge boladi. Sondiktan da KR Constitutsiasining 7-babining 2-tarmakshasin negizge ala otirip, KR Constitutsialik Cengesining' 1997 jilqi 8-mamirdaqi №10/2 kaulisina «barlik memlecettic emes uyimdarda (yaqny jauapcershiligi' shecteuli' serictestic, corporatsia, companya, fyrma, t.b.), sonimen birge memlecettic jane koqamdik mangizi bar is'-sharalar, kabildaular, assambleyalar, siezder, conferentsialar, donggelec ustel otirisi memlecettic tilde jurgizilip', is'-kaqazdar memlecettic tilde toltiriladi» degen ozgeris' enhgizgen duris bolar edi'. Memlecettic tilding' koqamdik omirding' barlik salasina bet burui – elimizdegi' dyasporalarding ocilderine nemese baska da tilderding' koldaniluina eshkanday da boget jasamaydi. Kayta orcenyetti' elderdegi' syakti memlecettic til' - barlik ult ocilderining' basin birictiroushi' kural bolip tabiladi. Bul usinisting negizgi' mindeti' – memlecettic tilding' Kazakstan aumaqinda oz' founctsiasin tolik atkaruqa jardem etu.2. Kazakstan Respublicasining Constitutsialik Cengesi tourali Kazakstan Respublicasining 1995 jilqi 29 jeltoksandaqi N 2737 Constitutsialik zangining 29-babinda «Constitutsialik is jurgizu', Constitutsialik Cenges kabildaytin sheshimder kazak ne oris tilderinde juzege asirilip, jaziladi» dep corsetilgen. Bul, aryne, Constitutsialik Cengesting' ozi' Constitutsiani belden basip otir degen soz'. Oytceni' Constitutsianing 7-babining 2-tarmakshasinda corsetilgenindey oris tilining' koldanu ayasi belgili' denggeyde shectelgenine karamastan joqarida atalqan 29-bap boyinsha tec oris tilinde jurgizouge dangqil jol aship koyqan. Misal retinde aytayin, Constitutsialik Cengesten osi otiriska shakirqan telefonogramma maqan oris tilinde celip' tusti'. Usinisting negizi' - Kazakstan Respublicasining Constitutsialik Cengesi tourali Kazakstan Respublicasining 1995 jilqi 29 jeltoksandaqi N 2737 Constitutsialik zangin KR Constitutsiasina saycestendiru'.Buqan kosa aytarim, juirda democratialik reformalar jonindegi' memlecettic comissianing mushesi' Oljas Suleymenov «Habar» telearnasining «Betpe-bet» baqdarlamasina bergen suhbatinda ati belgisiz' telecorermenning' «Kazakstanda oris tili' de kazak tilimen teng memlecettic til' darejesin' yelene me?» degen suraqina «Ya ponymayu ego trevogu y ozabotchennostь, na samom dele etot vopros otchenь vajniy y on, bezouslovno, naydet dostoynoe reshenye...» dep jauap kayira otirip bul mangizdi sharaning referendoumqa koyilui, ne koyilmaui ali' tolik sheshim' tappaqanin escertip' otti'. Eger «Habar» telearnasinda shakirilqan konaktarqa beriletin' suraktar, negizinen, aldin-ala uyimdastirilatinin escersec, bul maselening' teginnen-tegin boy corsetip' otirmaqanina coz jetcizemiz'. Referendoumqa koyilatin, nemese mulde koyuqa bolmaytin maseleler bar. Misali, biz' «oz' anamizdi, nemese Otanimizdi suyuimiz' cerec pe, cerec emes pe?» degen surakti referendoumqa koyuqa bola ma? Anasi men Otanin suyu arcimning' azamattik mindeti'. Til' ultting eng uli anasi. Oz ana tilin' bilmegen adam uyrenui' tyis'. Kazirgi' tangda halkimizding teng jariminan astami cuni' buginhge deyinhgi' jurgizilip' cele jatkan solakay sayasatting cesirinen oz' tilin', yaqny oz' anasin moyindamay jur'. Muning ulcen kasireti' bolatinin alemdic taryh pen madenyet san ret daleldegen.21 akpan 2007 jil.KR Constitutsialik Cengesining' otirisi&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-4083304581638311517?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/4083304581638311517/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=4083304581638311517' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4083304581638311517'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4083304581638311517'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/memlecettic-til-birew-me-ecew-me.html' title='MEMLECETTIC TIL BIREW ME ECEW ME?'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-3024540047991647020</id><published>2007-08-24T18:28:00.001+03:00</published><updated>2007-08-24T18:28:52.454+03:00</updated><title type='text'>مةملةكةتتئك تئل بئرةؤ مة ةكةؤ مة?</title><content type='html'>مةملةكةتتئك تئل بئرةؤ مة ةكةؤ مة?قر كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئندا مةملةكةتتئك تئلء مةن رةسمي تذردة قولدانئلاتئن تئلدئثء اتقاراتئن ﻓؤنكتسييالارئنئث اراجئگئء اجئراتئلئپ كورسةتئلمةگةندئكتةن 2007 جئلعئ 21 قاثتار كذنئء قازاقستان رةسپؤبليكاسئ پارلامةنتئء ماجئلئسئنئثء دةپؤتاتئ م.شاحانوفتئث باستاماسئمةن بئرء توپ پارلامةنت دةپؤتاتتارئنئث وتئنئشئء بويئنشا كونستيتؤتسييالئق كةثةس قر كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء 1997 جئلعئ 8 مامئرداعئ №10/2 قاؤلئسئنا تذسئندئرمة بةرؤگة ارنالعان وتئرئسئ بولدئ. جيئندئ قازاقستان رةسپؤبليكاسئ كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء توراعاسئ ي.روگوف مئرزا اشتئ. كذنء تارتئبئء بويئنشا كةثةس مذشةسئء ح.ابئشةف بايانداما جاسادئ. ودان كةيئنء قر پارلامةنتئء ماجئلئسئنئثء دةپؤتاتئ م.شاحانوف وزئء تذسئرگةن وتئنئشتئثء نةگئزگئء سةبةبئء مةن ماثئزدئلئعئنا توقتالدئ. قر پارلامةنتئء ماجئلئسئنئثء دةپؤتاتتارئ ة.ابئلقاسئموف, ا.ايتالئ, قر مادةنيةت جانة اقپارات مينيسترلئگئء تئلء كوميتةتئنئثء توراعاسئ ة.قاجئبةك كونستيتؤتسييالئق كةثةسكة تذسئرئلگةن ذسئنئستئ قولدادئ. قر ادئلةت فيتسة-مينيسترئء س.نذعمانوف, قر باس پروكؤراتؤرا اپپاراتئنئث جةتةكشئسئء ر.سارئپبةكوف دةپؤتاتتار كوتةرئپء وتئرعان پروبلةماعا قارسئ پئكئر بئلدئردئء. كونستيتؤتسييالئق كةثةس وزء شةشئمئنء ةكئء-ذشء كذن ئشئندة جارييا ةتةتئنئنء مالئمدةدئء. تومةندة م.شاحانوفتئث وسئ كةثةس جيئنئندا سويلةگةن سوزئنء ذسئنئپ وتئرمئز.&lt;br /&gt;قادئرلئء توراعا!قادئرلئء كونستيتؤتسييالئق كةثةس مذشةلةرئء!تاؤةلسئزدئك العان كذننةن باستاپ مةملةكةتتئك تئلدئء قولداناتئن ازاماتتارئمئزدئث قذقئعئ وسئ كةزگة دةيئنء ورةسكةل بذزئلئپ كةلگةنئء بارشاعا مالئمء. ونئث باستئ سةبةبئء – كونستيتؤتسييامئزدا جانة «تئلدةر تؤرالئ» زاثئمئزدئث ةكئذشتئلئعئ مةن سولقئلداقتئعئنان ةكةنئء داؤسئز. وسئ زاثنئث قاجةتتئء كةيبئرء باپتارئنئث ناقتئ ورئندالؤئ مةن ئسكة اسئرئلؤئن قاداعالايتئن قذقئق قورعاؤ ورگاندارئن دا كورمةي وتئرمئز. سول سةبةپتئء قازئرگئء تاثدا بئزدئثء مةملةكةت تئلء توثئرةگئندة شةگئنةرئء جوق تئعئرئققا كةلئپء تئرةلدئء. بذكئل الةم الدئندا ساؤاتتئلئعئمئز بيئك دةثگةيدة بولسا دا وزء مةملةكةتتئك تئلئنء سئيلامايتئن, مويئندامايتئن ةل رةتئندة كذلكئلئء جاعدايدا تذرمئز. مةملةكةتكة قئزمةت ةتؤشئء مةملةكةتتئك قئزمةتكةرلةردئثء 65-75 پايئزئ, ال جوعارعئ مةملةكةتتئك ورگاندارداعئ مةملةكةتتئك قئزمةتكةرلةردئثء جانة ديپلوماتتاردئث 80-90 پايئزئنئث مةملةكةتتئك تئلدئء بئلمةؤئء جانة حالئقارالئق كةزدةسؤلةردة ةلئمئزدئثء بةدةلئنء تذسئرئپء العانئ وسئعان دالةل ةمةس پة? ونئث ذستئنة مةملةكةتتئء قذراؤشئ قازاق حالقئنئث تةث جارئمئنان استامئنئث وزء انا تئلئندة وقئپ, نة جازا المايتئنئن ةسكةرة وتئرئپ, قازاقستان رةسپؤبليكاسئ كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئنداعئ 2-تارماقشانئث قاراپايئم حالئققا ورنئقتئ تذسئندئرئلؤئء كةزةك كذتتئرمةس ماسةلة. اتالعان تارماقشانئث بذرمالانؤئ سةبةپتئء, كذنئء بذگئنگة دةيئنء مةملةكةتتئك تئلء وزئنئثء كونستيتؤتسييالئق مارتةبةسئنء يةلةنة الماي كةلةدئء. بازبئرء شةنةؤنئكتةردئثء ذعئمئنشا قازاقستاندا مةملةكةتتئك تئلء بئرةؤ ةمةس, ةكةؤ سيياقتئ. سوندئقتان بذگئنگئء وتئرئسقا مئناداي ةكئء ذسئنئسئم بار:1. قر كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئنئث 2-تارماقشاسئندا ورئس تئلئء تةك مةملةكةتتئك ذيئمدار مةن جةرگئلئكتئء وزئنء-وزئء باسقارؤ ورگاندارئندا عانا رةسمي تذردة قازاق تئلئمةن تةث قولدانئلادئ دةلئنگةن. بذل ارادا مةملةكةتتئك تئلدئثء ناقتئ مةحانيزمئنء كورسةتپةؤئمةن بئرگة ورئس تئلئء تةث قولدانئلادئ دةگةن بئرء سوزء ارقئلئ مةملةكةتتئك تئلدئثء مارتةبةسئنء تومةندةتئپء وتئر. وعان شئن مانئندة مةملةكةتتئك تئلدئثء بارلئق قئزمةتتةرئنء (ﻓؤنكتسييالارئن) ورئس تئلئء اتقارئپ وتئرعانئن مئسالعا كةلتئرؤگة بولادئ. سوندئقتان دا قر كونستيتؤتسيياسئنئث 7-بابئنئث 2-تارماقشاسئن نةگئزگة الا وتئرئپ, قر كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء 1997 جئلعئ 8-مامئرداعئ №10/2 قاؤلئسئنا «بارلئق مةملةكةتتئك ةمةس ذيئمداردا (ياعني جاؤاپكةرشئلئگئء شةكتةؤلئء سةرئكتةستئك, كورپوراتسييا, كومپانييا, ﻓيرما, ت.ب.), سونئمةن بئرگة مةملةكةتتئك جانة قوعامدئق ماثئزئ بار ئسء-شارالار, قابئلداؤلار, اسسامبلةيالار, سيةزدةر, كونﻓةرةنتسييالار, دوثگةلةك ذستةل وتئرئسئ مةملةكةتتئك تئلدة جذرگئزئلئپء, ئسء-قاعازدار مةملةكةتتئك تئلدة تولتئرئلادئ» دةگةن وزگةرئسء ةنگئزگةن دذرئس بولار ةدئء. مةملةكةتتئك تئلدئثء قوعامدئق ومئردئثء بارلئق سالاسئنا بةت بذرؤئ – ةلئمئزدةگئء دياسپورالاردئث وكئلدةرئنة نةمةسة باسقا دا تئلدةردئثء قولدانئلؤئنا ةشقانداي دا بوگةت جاسامايدئ. قايتا وركةنيةتتئء ةلدةردةگئء سيياقتئ مةملةكةتتئك تئلء - بارلئق ذلت وكئلدةرئنئثء باسئن بئرئكتئرؤشئء قذرال بولئپ تابئلادئ. بذل ذسئنئستئث نةگئزگئء مئندةتئء – مةملةكةتتئك تئلدئثء قازاقستان اؤماعئندا وزء ﻓؤنكتسيياسئن تولئق اتقارؤعا جاردةم ةتؤ.2. قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث كونستيتؤتسييالئق كةثةسi تؤرالئ قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث 1995 جئلعئ 29 جةلتوقسانداعئ N 2737 كونستيتؤتسييالئق زاثئنئث 29-بابئندا «كونستيتؤتسييالئق iس جذرگئزؤء, كونستيتؤتسييالئق كةثةس قابئلدايتئن شةشiمدةر قازاق نة ورئس تiلدةرiندة جذزةگة اسئرئلئپ, جازئلادئ» دةپ كورسةتئلگةن. بذل, ارينة, كونستيتؤتسييالئق كةثةستئثء وزئء كونستيتؤتسييانئ بةلدةن باسئپ وتئر دةگةن سوزء. ويتكةنئء كونستيتؤتسييانئث 7-بابئنئث 2-تارماقشاسئندا كورسةتئلگةنئندةي ورئس تئلئنئثء قولدانؤ اياسئ بةلگئلئء دةثگةيدة شةكتةلگةنئنة قاراماستان جوعارئدا اتالعان 29-باپ بويئنشا تةك ورئس تئلئندة جذرگئزؤگة داثعئل جول اشئپ قويعان. مئسال رةتئندة ايتايئن, كونستيتؤتسييالئق كةثةستةن وسئ وتئرئسقا شاقئرعان تةلةﻓونوگرامما ماعان ورئس تئلئندة كةلئپء تذستئء. ذسئنئستئث نةگئزئء - قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث كونستيتؤتسييالئق كةثةسi تؤرالئ قازاقستان رةسپؤبليكاسئنئث 1995 جئلعئ 29 جةلتوقسانداعئ N 2737 كونستيتؤتسييالئق زاثئن قر كونستيتؤتسيياسئنا سايكةستةندئرؤء.بذعان قوسا ايتارئم, جؤئردا دةموكراتييالئق رةﻓورمالار جونئندةگئء مةملةكةتتئك كوميسسييانئث مذشةسئء ولجاس سذلةيمةنوف «حابار» تةلةارناسئنئث «بةتپة-بةت» باعدارلاماسئنا بةرگةن سذحباتئندا اتئ بةلگئسئزء تةلةكورةرمةننئثء «قازاقستاندا ورئس تئلئء دة قازاق تئلئمةن تةث مةملةكةتتئك تئلء دارةجةسئنء يةلةنة مة?» دةگةن سذراعئنا «يا پونيمايؤ ةگو ترةفوگؤ ي وزابوتشةننوستь, نا ساموم دةلة ةتوت فوپروس وتشةنь فاجنئي ي ون, بةزؤسلوفنو, نايدةت دوستوينوة رةشةنية...» دةپ جاؤاپ قايئرا وتئرئپ بذل ماثئزدئ شارانئث رةﻓةرةندؤمعا قويئلؤئ, نة قويئلماؤئ الئء تولئق شةشئمء تاپپاعانئن ةسكةرتئپء وتتئء. ةگةر «حابار» تةلةارناسئندا شاقئرئلعان قوناقتارعا بةرئلةتئنء سذراقتار, نةگئزئنةن, الدئن-الا ذيئمداستئرئلاتئنئن ةسكةرسةك, بذل ماسةلةنئثء تةگئننةن-تةگئن بوي كورسةتئپء وتئرماعانئنا كوز جةتكئزةمئزء. رةﻓةرةندؤمعا قويئلاتئن, نةمةسة مذلدة قويؤعا بولمايتئن ماسةلةلةر بار. مئسالئ, بئزء «وزء انامئزدئ, نةمةسة وتانئمئزدئ سذيؤئمئزء كةرةك پة, كةرةك ةمةس پة?» دةگةن سذراقتئ رةﻓةرةندؤمعا قويؤعا بولا ما? اناسئ مةن وتانئن سذيؤ اركئمنئثء ازاماتتئق مئندةتئء. تئلء ذلتتئث ةث ذلئ اناسئ. وز انا تئلئنء بئلمةگةن ادام ذيرةنؤئء تيئسء. قازئرگئء تاثدا حالقئمئزدئث تةث جارئمئنان استامئ كذنئء بذگئنگة دةيئنگئء جذرگئزئلئپء كةلة جاتقان سولاقاي ساياساتتئث كةسئرئنةن وزء تئلئنء, ياعني وزء اناسئن مويئنداماي جذرء. مذنئث ذلكةن قاسئرةتئء بولاتئنئن الةمدئك تاريح پةن مادةنيةت سان رةت دالةلدةگةن.21 اقپان 2007 جئل.قر كونستيتؤتسييالئق كةثةسئنئثء وتئرئسئ&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-3024540047991647020?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/3024540047991647020/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=3024540047991647020' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3024540047991647020'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3024540047991647020'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_2850.html' title='مةملةكةتتئك تئل بئرةؤ مة ةكةؤ مة?'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-6838615828758244334</id><published>2007-08-24T18:25:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:26:48.030+03:00</updated><title type='text'>Abay Kunanbaev - chiqarmalari</title><content type='html'>Abay Kunanbaev - chiqarmalari&lt;br /&gt;24 ноября, 21:17&lt;br /&gt;Kaktaqan ak, cumistey ceng mangdayli" - Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Kaktaqan ak, cumistey ceng mangdayli,&lt;br /&gt;Alasi az kara cozi’ nur jaynaydi.&lt;br /&gt;Jingichce kara kasi sizip koyqan,&lt;br /&gt;Bir’ janga uksatamin touqan aydi.&lt;br /&gt;Mangdaydan toura tuscen kirli murin,&lt;br /&gt;Akcha juz’, al-kizil bet til’ baylaydi.&lt;br /&gt;Auzin achsa, corinor Cirsiz’ tisi’,&lt;br /&gt;Sikildi kolmen tizgen, ich kaynaydi.&lt;br /&gt;Soylese, sozi’ adepti’ ham maqinali,&lt;br /&gt;Culcisi’ beyne bulbul kus sayraydi.&lt;br /&gt;Jup-jumir, ak torqinday moyini bar,&lt;br /&gt;Ulbiregen tamaqin cun’ chalmaydi.&lt;br /&gt;Taktayday jaurini bar, yiqi tic,&lt;br /&gt;Eci alma ceudesinde kysaymaydi.&lt;br /&gt;Soraki uzin da emes, kiska da emes.&lt;br /&gt;Nazic bel tal chibiktay bourangdaydi.&lt;br /&gt;Etindey jas balaning bilegi bar,&lt;br /&gt;Ajimsiz ak sausaqi isce ingqayli.&lt;br /&gt;Kolang kara chachi bar jibec taldi,&lt;br /&gt;Torqinday tolkin urip, coz tangdaydi&lt;br /&gt;Kanday kizda lazzat bar jan tatpaqan?"&lt;br /&gt;- Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Kanday kizda lazzat bar jan tatpaqan?&lt;br /&gt;Sului bul zamanning tec jatpaqan.&lt;br /&gt;On segiz, on toqizqa celgennen song.&lt;br /&gt;Almasi ocpe bolar kol batpaqan.&lt;br /&gt;Bularding ceybirining’ minezderi:&lt;br /&gt;Echnarse cormegensip, burtaktaqan.&lt;br /&gt;Ceybiri’ jaydari, achik bolamin dep,&lt;br /&gt;Orinsiz adamdarmen jirtaktaqan.&lt;br /&gt;Auelden sulu jayi bizge malim’:&lt;br /&gt;Jigitti’ jurt maktaqan kiz jaktaqan.&lt;br /&gt;Cey jigit maktan uchin’ kilik kilmay,&lt;br /&gt;Boyina maydalikpen sir saktaqan.&lt;br /&gt;Cey jigit arsizdikpen uyatsinbay,&lt;br /&gt;Koli jetpes narsege tirtaktaqan,&lt;br /&gt;Orindi isce jurip, oy tappaqan,&lt;br /&gt;Ne bolmasa jumis kip, mal bakpaqan.&lt;br /&gt;Kasyetti’ bolmaydi onday jigit,&lt;br /&gt;Ancheyin kur becerge bulqaktaqan.&lt;br /&gt;"Kansonarda burcitchi’ chiqadi angqa"&lt;br /&gt;- Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Kansonarda burcitchi’ chiqadi angqa,&lt;br /&gt;Tastan tulci tabilar angdiqanqa.&lt;br /&gt;Jaksi at pen tatu joldas - bir’ qanybet,&lt;br /&gt;Ingqayli ikcham cyim’ angchi adamqa,&lt;br /&gt;Salak etip’ joliksa kaytkan izi’,&lt;br /&gt;Saqadan simling kaqip iz’ chalqanda.&lt;br /&gt;Burcitchi’ tau basinda, kaqouchi oyda,&lt;br /&gt;Vİzding’ betin tuzetip’ angdaqanda.&lt;br /&gt;Tomaqasin tartkanda bir’ kirimnan,&lt;br /&gt;Kiran kus cozi’ corip’ samqaqanda.&lt;br /&gt;Tomen uchsam tulci orlep cutilar dep,&lt;br /&gt;Kandi coz kaykang kaqip chiksa aspanqa,&lt;br /&gt;Core tura kaladi kachkan tulci&lt;br /&gt;Kutilmasin bilgen song kur kachkanqa.&lt;br /&gt;Auzin achip, kokaktap, tisin’ kayrap.&lt;br /&gt;Ol da talas kiladi chibin janqa.&lt;br /&gt;Kizik corer, congildi’ bolsa angchilar,&lt;br /&gt;CHabar jerin karamas jiqilqanqa.&lt;br /&gt;Kirik pichakpen kirjingdap turqan tulci,&lt;br /&gt;O-daqi osal jau emos kiran pangqa.&lt;br /&gt;"Kartaydik, kayqi oyladik, uyki sergec" –&lt;br /&gt;Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Kartaydik, kayqi oyladik, uyki sergec.&lt;br /&gt;Achuing - achiqan ou, oying - cermec.&lt;br /&gt;Mungdasarqa cisi’ jok, sozdi’ uqarlik,&lt;br /&gt;Cim’ congildi’ coterip, boladi ermec?&lt;br /&gt;Jas - kartaymak, jok - toumak, touqan - olmec,&lt;br /&gt;Taqdir jok, otcen omir’ kayta celmec.&lt;br /&gt;Baskan iz’, corgen kizik artta kalmak,&lt;br /&gt;Bir’ kudaydan baskaning bari’ ozgermec.&lt;br /&gt;Er isi’ akilqa ermec, boydi jengbec,&lt;br /&gt;Onersizding’ kiliqi ole cormec.&lt;br /&gt;CHiqa oylamay, chiqandap kilik kilmay,&lt;br /&gt;Erinchec ezdiginen copce conbec.&lt;br /&gt;Jamandar kila almay jur’ adal engbec.&lt;br /&gt;Urlik, koulik kildim dep kaqar colbec.&lt;br /&gt;Aramdiktan jamandik, cormey kalmas,&lt;br /&gt;Ming cun’ sinbas, bir’ cuni’ sinar cholmec.&lt;br /&gt;Adamzat tirilicti’ daulet bilmec,&lt;br /&gt;Akil tappak, mal tappak, adal jurmec.&lt;br /&gt;Eceuining’ biri’ jok, auil cezip,&lt;br /&gt;Ne korlik kur kiljangmen cun’ otcizbec?&lt;br /&gt;Nadanqa aram akildi kulakka ilmec,&lt;br /&gt;Bul sozden ertegini’ tez uyrenbec.&lt;br /&gt;Ras sozding’ cim’ biler kasyetin?&lt;br /&gt;Akilsiz chinqa senbey, jokka senbec.&lt;br /&gt;Kizil aray, ak cumis, altin bergec 1&lt;br /&gt;Kizikti ertegige coterilmec.&lt;br /&gt;Aksakalding, acening, bilimdining’&lt;br /&gt;Sozinen sirdang tartip, tez jyrenbec.&lt;br /&gt;Akildi kara kildi kirikka bolmec,&lt;br /&gt;Ar’ narsege ozindey baqa bermec.&lt;br /&gt;Tarazi da, kazi da oz’ boyinda,&lt;br /&gt;Nadanning suyenhgeni’ cop pen durmec.&lt;br /&gt;Alachka ichi’ jau bop, sirti culmec,&lt;br /&gt;Jakinin tiride angdip, olse ocirmec.&lt;br /&gt;Bir’-eci joli bolqan cisi’ corse,&lt;br /&gt;Kuday suyip’ jaratkan osi demec.&lt;br /&gt;El buzilsa, tabadi chaytan ornec,&lt;br /&gt;Perichte tomenchictep, kayqi jemec.&lt;br /&gt;Ozimning’ yttigimnen boldi demey,&lt;br /&gt;Jengdi’ qoy dep chaytanqabolar comec.&lt;br /&gt;Sirttansinbak, kousinbak, orchildenbec,&lt;br /&gt;Sibirmenen top jasap bolec-bolec.&lt;br /&gt;Aramdikpen bar ma ecen jannan aspak,&lt;br /&gt;Ozimen ozi’ bir’ cun’ bolmay ma alec?&lt;br /&gt;Koldan cele bere me jurt menggermec?&lt;br /&gt;Adaldik, aramdikti cim’ tenggermec?!&lt;br /&gt;Maktan uchin’ kayratsiz bolis bolmak,&lt;br /&gt;Yttey kor bop, ozine soz’ celtirmec.&lt;br /&gt;"Kartaydik, kayqi oyladik, ulqaydi arman" –&lt;br /&gt;Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Kartaydik, kayqi oyladik, ulqaydi arman,&lt;br /&gt;CHochymin ceyinhgi jas balalardan.&lt;br /&gt;Terin satpay, telmirip’ cozin satip,&lt;br /&gt;Tep-tegis’ jurtting bari’ boldi alarman.&lt;br /&gt;Bay aladi cezinde cop berem dep,&lt;br /&gt;Jetpey turqan jeringde tec berem dep.&lt;br /&gt;By men bolis aladi cuchin satip,&lt;br /&gt;Men kazaktan cegingdi’ ap berem dep.&lt;br /&gt;Jarli aladi kizmetpen otcerem dep,&lt;br /&gt;Eloubasi1 - char salip 2, lep berem dep.&lt;br /&gt;Jalangkaya3 jat minez jau aladi&lt;br /&gt;Bermey jurseng, men seni’ jec corem dep.&lt;br /&gt;Dos aladi, bermeseng, bult berem dep,&lt;br /&gt;Jauinga kosilouqa sirt borem dep.&lt;br /&gt;Buzilqan song mon ongay tabilmaspin,&lt;br /&gt;Ne kilip ongaylikpen irik berem dep.&lt;br /&gt;Sum-surkya — sumdikpen ep berem dep,&lt;br /&gt;Suyer jansip, suycimdi’ bet berem dep.&lt;br /&gt;Juz’ karaqa eci juz’ alarman bar,&lt;br /&gt;Bas katar bas-ayaqin tecserem dep.&lt;br /&gt;El jyip, mal soyingiz et berem dep,&lt;br /&gt;Mal bersem sen mengdic bol dep berem dep.&lt;br /&gt;Kara karqa sikildi choulasar jurt:&lt;br /&gt;Cim’ cop berse, men soqan sert berem dep.&lt;br /&gt;Buzilarda oylamas, bet corem dep,&lt;br /&gt;Ant ichoudi’ cim’ oylar dert corem dep.&lt;br /&gt;Kabaqan ytche ochigip’ chiqa celer,&lt;br /&gt;Men kapsam, bir’ jeringdi’ bocserem dep.&lt;br /&gt;Oris aytti: ozinge eric berem dep,&lt;br /&gt;Cimdi’ suyip’ saylasang, bec corem dep.&lt;br /&gt;Buzilmasa, oqan el tuzelgen jok,&lt;br /&gt;Ulik jur’ bul isingdi’ cec corem dep.&lt;br /&gt;Jurt jur’ qoy aramdikti ep corem dep,&lt;br /&gt;Toktau aytkan cisini’ chet corem dep.&lt;br /&gt;Bar ma ecen jay jurgen jan kanaqatpen,&lt;br /&gt;Kudayding oz’ bergenin jep corem dep?&lt;br /&gt;Atani bala angdydi, aqani - ini’,&lt;br /&gt;Yt korlik nemene ecen suytcen cuni?&lt;br /&gt;Arin satkan mal uchin’ anturqanning&lt;br /&gt;Aytkan sozi’ kurisin, chikkan uni’.&lt;br /&gt;Alis, jakin kazakting bari’ kangqip,&lt;br /&gt;Ayamay birin-biri’ jur’ qoy angdip.&lt;br /&gt;Mal men bakting ceselin uya buzar,&lt;br /&gt;Paruardygar4 jaratkan nesin jan kip!&lt;br /&gt;Ant ichip’ cunde bergen jani kursin,&lt;br /&gt;Arin satip tilenhgen mali cursin.&lt;br /&gt;Kiska cunde kirik jerge koyma koyip,&lt;br /&gt;Ku tilmen koulik sauqan zangi kursin.&lt;br /&gt;Bir’ atka juz’ kubilqan juzi’ cuygir,&lt;br /&gt;Oz’ ouyinde chertygen pangi kursin.&lt;br /&gt;1 Elu uyding’ atinan saylanip, bolisti saylauqa katisaninsaylauchisi.&lt;br /&gt;2 CHar salu - bolisti saylau joli. Elu uyding’ atinan saylanqan eloubasilari cichcene tasti (chardi) eci bolmeli’ jachicce salu arkili bolisti saylauqa dauistarin beretin bolqan. Oni jurt sol cezde "char salou" dep ataqan.&lt;br /&gt;3 Jalangkaya - jalangdap jurgen jegichter.&lt;br /&gt;4 Kuday, tangiri’.&lt;br /&gt;"Sap, sap, conglim, sap, conglim"&lt;br /&gt;- Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Sap, sap, conglim, sap, conglim’&lt;br /&gt;Sayalamay. say tappay,&lt;br /&gt;Ne cun’ toudi basinga&lt;br /&gt;Cuni-tuni’ jay tappay?&lt;br /&gt;Sen jayinga jurgenmen,&lt;br /&gt;Kiz ole me bay tappay?&lt;br /&gt;Tun’ cezgening’ makul ma,&lt;br /&gt;Jan-jaqinga jaltaktay?&lt;br /&gt;Olermin dep jurmising,&lt;br /&gt;Munan baska jan tappay?&lt;br /&gt;Sap, sap, conglim, sap, conglim!&lt;br /&gt;Sabir tubi’ — sari altin.&lt;br /&gt;Sabir kilsang jayingdi&lt;br /&gt;Biler me ecen beczatim?&lt;br /&gt;Congil’ aulap soz’ aytar&lt;br /&gt;Aradaqi tilhatim.&lt;br /&gt;Aqin souday ecpindep,&lt;br /&gt;Layi jok, suatim.&lt;br /&gt;Auru da emes, sau da emes,&lt;br /&gt;Kuridi al’-kuatim.&lt;br /&gt;Sap, sap, conglim, sap, conglim!&lt;br /&gt;Sana kilma becerge!&lt;br /&gt;Sana kilqanmen payda jok.&lt;br /&gt;Dunye dayar oterge,&lt;br /&gt;Ajal dayar jeterge.&lt;br /&gt;Hoch, kiz alsin koynina,&lt;br /&gt;Beynet cormey, daulet jok,&lt;br /&gt;Ali’ barip ceterge,&lt;br /&gt;Onimenen boyinga&lt;br /&gt;Yman, daulet biter me?&lt;br /&gt;Adaldi satsang aramqa,&lt;br /&gt;Kuday kabil eter me?&lt;br /&gt;Kiz suyedi’ meni’ dep,&lt;br /&gt;Oqan congil’ coterme!&lt;br /&gt;Sap, sap, conglim, sap, conglim!&lt;br /&gt;Sarka berme sanasin.&lt;br /&gt;Barin’ ozing’ bilseng de,&lt;br /&gt;Ali’-ak ozing’ tanasing.&lt;br /&gt;Ortenesing, janasing,&lt;br /&gt;Oz’-ozingnen beynetce&lt;br /&gt;Oz’ basingdi salasing.&lt;br /&gt;Kay mezgilde toyqizding&lt;br /&gt;Ayudayin aqasin.&lt;br /&gt;Katini men kalachin?&lt;br /&gt;Karsak jortpas kara adir,&lt;br /&gt;Karamay nege chabasing?&lt;br /&gt;Sonda tauir’ bola ma,&lt;br /&gt;Ustap ap bireu sabasin?&lt;br /&gt;Cyimingdi’ tonasin,&lt;br /&gt;Elge de culci bolasing.&lt;br /&gt;Sap, sap, congilim, sap, congilim!&lt;br /&gt;Saqinichka sarqayma!&lt;br /&gt;Jay jurseng de kiz koumay,&lt;br /&gt;Seni’ bireu karqay ma?&lt;br /&gt;Kiz izdeseng, kaling ber,&lt;br /&gt;Munim akil bolmay ma?&lt;br /&gt;Corip’ alsang corictini,&lt;br /&gt;Tangdap alsang tectini,&lt;br /&gt;Sonda da congil’ tolmay ma?&lt;br /&gt;" Jasimda qilim bar dep escermedim" –&lt;br /&gt;Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Jasimda qilim bar dep escermedim,&lt;br /&gt;Paydasin core tura tecsermedim.&lt;br /&gt;Erjetcen song tuspedi’ uisima,&lt;br /&gt;Kolimdi mezgilinen cech sermedim.&lt;br /&gt;Bul mahrum kalmaqima cim’ jazali,&lt;br /&gt;Kolimdi dop’ sermesem, oster me edim?&lt;br /&gt;Adamning bir’ kiziqi - bala degen,&lt;br /&gt;Balani okitoudi jec cormedim.&lt;br /&gt;Balamdi medresege bil’ dep berdim,&lt;br /&gt;Kizmet kilsin, chen alsin dep bermedim.&lt;br /&gt;Ozim’ de baska chauip, tosce orledim,&lt;br /&gt;Kazakta kara sozge des bermedim,&lt;br /&gt;Engbegingdi’ bilerlic ech adam jok,&lt;br /&gt;Tubinde tinich jurgendi’ teris’ cormedim.&lt;br /&gt;"PEDAGOGYCA. MORAL." - Abay Kunanbaev&lt;br /&gt;Artik qilim citapta,&lt;br /&gt;Erinbey okip corouge,&lt;br /&gt;Ar’ elding, tilin’, onerin bilgen cisi onimen birdeylic picirlese aladi, asa arsizdana jalinbaydi.&lt;br /&gt;Asempaz bolma arnege,&lt;br /&gt;Onerpaz bolsang arkalan!&lt;br /&gt;Sen de - bir’ cirpich dunyge&lt;br /&gt;Cetigin tap ta, bar, kalan!&lt;br /&gt;Balamdi medresege bil’ dep berdim,&lt;br /&gt;Kizmet kilsin, chen alsin dep bermedim.&lt;br /&gt;Bolmasang da uksap bak,&lt;br /&gt;Bir’ qalimdi corsengiz.&lt;br /&gt;Onday bolmak kayda dep,&lt;br /&gt;Aytpa qilim suysengiz!&lt;br /&gt;Bilimdiden chikkan soz’,&lt;br /&gt;Talaptiqa bolsin cez.&lt;br /&gt;Bilimsizdic - hayuandik.&lt;br /&gt;Bireuden bireu artilsa,&lt;br /&gt;Oner olchenip tartilsa,&lt;br /&gt;Okiqan, bilgen - bilgen-ak,&lt;br /&gt;Nadan - nadan-ak san kilsa.&lt;br /&gt;Bir’ qilimnan baskaning,&lt;br /&gt;Ceseli cop askanqa.&lt;br /&gt;Qalim bolmay nemene,&lt;br /&gt;Balalikti kysangiz?&lt;br /&gt;Qilim tappay maktanba,&lt;br /&gt;Orin tappay baptanba.&lt;br /&gt;Qilimdi uyrenhgende akykat maksatpen bilmec uchin uyrenbec cerec.&lt;br /&gt;Qilimsiz dunye jok.&lt;br /&gt;Dunye de ozi, mal da ozi.&lt;br /&gt;Qilimqa congil bolsengiz.&lt;br /&gt;Dunyening qilimin bilmey kalmaktik - bir’ ulcen zararli nadandik.&lt;br /&gt;Ejdyhatsiz, myhnatsiz,&lt;br /&gt;Tabilmas qilim sarasi.&lt;br /&gt;Jasimda qilim bar dep escermedim,&lt;br /&gt;Paydasin core tura tecsermedim.&lt;br /&gt;Er jetcen song tuspedi uisima,&lt;br /&gt;Kolimdi mezgilinen cech sermedim.&lt;br /&gt;Jatkan nadan ne biler,&lt;br /&gt;Congilge saule konbasa.&lt;br /&gt;Cezinen baska oyi jok&lt;br /&gt;Adamning nadan auresi.&lt;br /&gt;Nadandik - qilim-bilimning joktiqi.&lt;br /&gt;Oristing qilimi - oneri dunyening cilti, oni bilgenhge dunye arzanqa tusedi.&lt;br /&gt;Okiqan biler ar’ sozdi’.&lt;br /&gt;Nadanday bolmas ak cozdi.&lt;br /&gt;Ozing uchin uyrenseng,&lt;br /&gt;Jamangdiktan jyrenseng,&lt;br /&gt;Achilarsing jilma-jil.&lt;br /&gt;Bireu uchin uyrenseng,&lt;br /&gt;Bireu bilmey, seng bilseng,&lt;br /&gt;Bilgeningning bari’ - tul.&lt;br /&gt;Ozi onersiz omirden tez suinar,&lt;br /&gt;Oylanqan jolauchiday bos kalqaning.&lt;br /&gt;Ozing tiri bolsang da, kocireging oli bolsa, akil tabouqa soz’ uqa almaysing.&lt;br /&gt;Oner - ozi de mal, onerdi uyrenbec - yhsan (1).&lt;br /&gt;Tarazi da, kazi da oz’ boyingda,&lt;br /&gt;Nadanning suyenhgeni cop pen durmec.&lt;br /&gt;Payda oylama, ar oyla,&lt;br /&gt;Talap kil artik bilouge.&lt;br /&gt;Talap, uqim - mahabbattan chiqadi.&lt;br /&gt;CHacirtsiz qalim - tul. Adam balasin bauirim deu - jurec isi’.&lt;br /&gt;Adam balasina adam balasining bari’ - dos.&lt;br /&gt;Adam balasi adam balasinan akil, qilim, ar, minez degen narselerden ozadi.&lt;br /&gt;Adamchilikting aldi - mahabbat, qadelet, sezim. Bul qadelet, mahabbat, sezim cimde cobirec bolsa, ol cisi - qalim.&lt;br /&gt;Adamning adamchiliqi isti bastaqaninan bilinedi, kalaycha bitirgendiginen emes.&lt;br /&gt;Adamning adamchiliqi - akil, qilim, jaksi ata, jaksi ana, jaksi kurbi, jaksi ustazdan boladi.&lt;br /&gt;Acesi urissa balaqa o da - dostik, Balasi urissa acege jarasa ma?&lt;br /&gt;Acesining balasi - adamning duchpani, adamning balasi - bauiring.&lt;br /&gt;Arbir’ jamanchilikting jaqasinda turip adamning adamdiqin buzatin jamanchiliktan boyin jymaktik, bul - adamqa nur boladi.&lt;br /&gt;Bireu sening kamingdi jese, sening oqan karizdar eceninge de ustazdik cerec pe?&lt;br /&gt;Dosi jokpen sirlas, dosi koppen siylas.&lt;br /&gt;Dosina dostik - kariz is’. Duchpaninga adil’ bol.&lt;br /&gt;Er artik surasa da, azqa razi boladi; ez az surar, artiltip berseng de razi bolmas.&lt;br /&gt;Er isi’ - akilqa ermec, boydi jengbec. Onersizding kiliqi ole cormec.&lt;br /&gt;Jaman dos - colengce: basingdi cun’ chalsa, kachip kutila almaysing basingdi bult alsa, izdep taba almaysing.&lt;br /&gt;Jaman tatu kazadi ozinge or, Oqan senseng, bir’ cuni bolarsing kor. Ari bar, uyati bar ulcenhge sen. Ozi zording boladi iqi da zor.&lt;br /&gt;Joldastik, suhbattastik - bir’ ulcen is’.&lt;br /&gt;Juregi jumsak bilgen cul, CHin dos tappay tinchimas. Payda, maktan beri - tul, Dossiz auiz tuchimas.&lt;br /&gt;Jilmangi sirtta, ichi’ aram, Cez celer kayda sorliqa.&lt;br /&gt;Zalimdik - adam balasining duchpani.&lt;br /&gt;Cey curbi bugin - tatou, erteng batou, Tileui, jakindiqi - bari’ satou.&lt;br /&gt;Cim seni suyse, oni suymectic kariz.&lt;br /&gt;Cim ozinge mahabbat kilsa, sen de oqan mahabbat kilmaqing kariz.&lt;br /&gt;Cimde-cimning adileti jok bolsa, oning uyati da jok.&lt;br /&gt;Cisige bilimine karay bolistik kil; tatimsizqa kilqan bolistik ezi adamdi buzadi.&lt;br /&gt;Kastik kilmak, kor tutpak, cemitpec - olar duchpandik chakiradi.&lt;br /&gt;Kayqisizdan sak bol,&lt;br /&gt;Kayqiliqa jak bol.&lt;br /&gt;Koldan dostik jasap em bolar-bolmas, Ytmurinday nadanning jirtti biri’.&lt;br /&gt;Kuyriqi chayan, beti adam Baykamay senbe kurbiqa.&lt;br /&gt;Malqa dosting mungi jok maldan baska.&lt;br /&gt;Malindi jauqa, Basingdi dauqa,&lt;br /&gt;Kor kilma, korqa, tatoulas.&lt;br /&gt;Mahabbatsiz - dunye bos - Hayuanqa oni kosindar.&lt;br /&gt;Nadan aram akildi kulakka ilmec. Nisap, uyat - boul gadeletten chiqadi.&lt;br /&gt;Ozing uching engbec kilsang, ozi uщin ottaqan hayuanning biri’ bolasing adamchilikting karizi uchin engbec kilsang, allaning suygen kulining biri’ bolasing.&lt;br /&gt;Ozing kurmettemegen narsege ezgeden curmet cutpe.&lt;br /&gt;Osip-enu jolinda adamning talap kilip izdener karizdi isining aldi - aueli dos cobeytpec. Cimqe dostiqing bolsa, dostik - dostik chakiradi.&lt;br /&gt;Adal engbecpen mal izdemec - ol arli adamning isi’.&lt;br /&gt;Adaldan tapkan tyindi, Sal da sakta kapchikka. Koldaqindi korqap bak, Mal arzan dep aptikpa.&lt;br /&gt;Adamqa halinche yhsandi bolmak - kariz is’.&lt;br /&gt;Aldau kospay, adal engbegin satkan enerchi - kazakting aulyesi.&lt;br /&gt;Sakalin satkan kariden engbegin satkan bala artik.&lt;br /&gt;Demender onbes isce jubanalik, Akil tapsak, mal tapsak kuanalik.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-6838615828758244334?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/6838615828758244334/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=6838615828758244334' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6838615828758244334'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6838615828758244334'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/abay-kunanbaev-chiqarmalari.html' title='Abay Kunanbaev - chiqarmalari'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5446494506071924914</id><published>2007-08-24T18:24:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:25:19.947+03:00</updated><title type='text'>Автоматизация перевода на казахский язык</title><content type='html'>Автоматизация перевода на казахский язык&lt;br /&gt;07.08.2007 г. →   →  Kazakhstan Today   &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Министерство культуры и информации Казахстана планирует в 2008 году создать автоматизированную систему перевода делопроизводства на казахский язык. Об этом 17 июля на заседании правительства сообщил председатель Комитета по языкам Минкультуры Ерден&lt;br /&gt;Кажибек. "Нашим комитетом сейчас реализуется проект создания автоматизированной системы перевода делопроизводства в госорганах на казахский язык, для начала мы хотим охватить ею Минкультуры, сейчас идет процесс "закачки" всех архивных материалов и создание базы параллельных текстов", - сказал Е. Кажибек. "Думаю, что в следующем году мы уже создадим систему автоматизированного перевода делопроизводства на казахский язык. И тогда можно будет этот опыт распространить на другие министерства", - добавил он.&lt;br /&gt;В свою очередь министр финансов Наталья Коржова внесла предложение "распространить действие этой системы в первую очередь на "пилотные" министерства: финансов, экономики и бюджетного планирования, а также юстиции".&lt;br /&gt;Между тем председатель Агентства РК по информатизации и связи Куанышбек Есекеев предложил, чтобы подобная автоматизированная система перевода документов на казахский язык охватывала не только госорганы. "Есть опыт Новосибирска, где создана автоматизированная система перевода с итальянского на русский. Когда итальянцы хотят написать в Россию письмо, они заходят на специальный сервер, где им за определенную плату готовят адекватный перевод, высылаемый в электронном варианте", - привел он пример работы такой системы. "Мы в Казахстане могли бы также создать сервер, на котором будут работать 5 - 6 операторов, переводящих приходящие письма на государственный язык", - считает К. Есекеев. Кроме того, по его мнению, операторы, работающие на этом сервере, могли бы "составлять базу определенных фраз-клише, наиболее часто встречающихся в текстах". "Получится определенный этимологический справочник, который позволит пользователю самостоятельно в определенных рамках создавать тексты, получится наработанная схема преодоления языкового барьера, и тогда казахский язык будет распространяться быстрее", - считает он.&lt;br /&gt;По мнению К. Есекеева, оператором данного сектора мог бы стать один из госхолдингов либо одно из министерств.&lt;br /&gt;Премьер-министр Карим Масимов, заслушав предложение, охарактеризовал его как "очень интересное и правильное" и распорядился включить его в протокол заседания правительства для дальнейшего рассмотрения.&lt;br /&gt;Kazakhstan Today&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5446494506071924914?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5446494506071924914/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5446494506071924914' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5446494506071924914'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5446494506071924914'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_5077.html' title='Автоматизация перевода на казахский язык'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-4199229216554847713</id><published>2007-08-24T18:22:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:23:48.155+03:00</updated><title type='text'>Muhtar Chahanov chiqarmalari</title><content type='html'>&lt;span style="font-family:arial;"&gt;Muhtar Chahanov chiqarmalari&lt;br /&gt;24 ноября, 21:39&lt;br /&gt;Kirqizdar men kazaktar&lt;br /&gt;Chattikta da birmiz’,&lt;br /&gt;Kayqida da birmiz’,&lt;br /&gt;Bir’ tamirdan kuat alqan egiz, tuis gulmiz.&lt;br /&gt;Birimizdi’ ecinchimiz’ koldap, suyep jurmiz’&lt;br /&gt;Alataudi alip kuska balar bolsak&lt;br /&gt;Sol kusting bir’ kanati kazak ta, bir’ kanati kirqiz.&lt;br /&gt;Engiste de, oriste de birmiz’,&lt;br /&gt;Jengiliste, jengiste de birmiz’,&lt;br /&gt;Intimak pen izgilicting’ jigin achpas chege bolip turmiz,&lt;br /&gt;Tuyening’ kos orcechindey tutaskan bir’ dene bolip turmiz,&lt;br /&gt;Sen jok jerde kazak jetim, jan bauirim, kirqiz.&lt;br /&gt;Er men ezdi’ ajiratpay adamzatka bak bar ma?&lt;br /&gt;Babamizding sakali da tusti’ kancha cocparqa.&lt;br /&gt;Ceybir’ kirqiz kansizdari&lt;br /&gt;Sonau jili, izqar chachkan akpanda&lt;br /&gt;Oz’ ultining muhyttan da tereng jatkan bayliqi,&lt;br /&gt;Butcil’ turic, butcil’ alem rouhining aybini,&lt;br /&gt;Manas tuin kulatkali jatkanda, bar kirqizdi jilatkali jatkanda,&lt;br /&gt;Has batildik cimge chattik, cimge azap&lt;br /&gt;Janin salip korqap kalqan bir’ kazak.&lt;br /&gt;Kirqiz uchin’ otka salqan kanatin&lt;br /&gt;Al ol kazak - uli Auezov bolatin.&lt;br /&gt;Jeltoksanda egemendic angsap uli ceng dala,&lt;br /&gt;Tosin minez corsetcende kajirlana, jandana,&lt;br /&gt;Kazakting jas orcenine&lt;br /&gt;Bucil’ alem coz ticcende tangdana,&lt;br /&gt;Joykin cuchter judiriqin corsetcende pangdana,&lt;br /&gt;Bari’ buqip kalqan cezde, ey bauirim, kirqizim&lt;br /&gt;Taysalmastan koldau aytkan, korqau aytkan sen qana!&lt;br /&gt;Jalqay bersin kudalikti er jigitter, gul kizdar,&lt;br /&gt;Eci elge ortak Manas, Abay cogindegi juldizdar.&lt;br /&gt;Kirqizdardan askan tuis bolqan emes kazakta&lt;br /&gt;Al kazaktay bauir taba almaydi kirqizdar!&lt;br /&gt;Muhtar Chahanov&lt;br /&gt;Jigitting’ eci sypati&lt;br /&gt;Cim’ kayratti&lt;br /&gt;Cim’ cimge askar tulqa,&lt;br /&gt;Mumcin be ecen taqdirdan ba tartouqa?&lt;br /&gt;Netcen qajap&lt;br /&gt;Byicten koulaqan tas,&lt;br /&gt;Sinqanimen kaladi tas kalpinda.&lt;br /&gt;Kuzar chingda,&lt;br /&gt;Oypangda,&lt;br /&gt;Buralangda,&lt;br /&gt;Talaylardi sin cutip’ turadi alda...&lt;br /&gt;Bit-chit bolip cetpey me kam cesecter&lt;br /&gt;Cip-cichcentay jiradan kulaqanda.&lt;br /&gt;Aluan taqdir berilgen bul adamqa&lt;br /&gt;Eseginen ez jigit kulaqanda&lt;br /&gt;Jubatingdar,&lt;br /&gt;Ayangdar&lt;br /&gt;Oytceni’ oning&lt;br /&gt;Kum bop ceter jigeri’ jilaqanda.&lt;br /&gt;Aluan taqdir berilgen bul adamqa,&lt;br /&gt;Tulparinan er jigit kulaqanda&lt;br /&gt;Jubatpangdar!&lt;br /&gt;Er adam ot-jigerin&lt;br /&gt;Namisina janydi jilaqanda.&lt;br /&gt;Muhtar Chahanov&lt;br /&gt;TSEMENT&lt;br /&gt;Kum men kumdi cirictirip’ jalqaytin,&lt;br /&gt;Tas pen tasti birictirip’ koldaytin&lt;br /&gt;Toptasouqa jani qachik,&lt;br /&gt;Ugilgenning’ baqin achip&lt;br /&gt;Tec tutastik muddesinen samqaytin&lt;br /&gt;Kuriliska arzan ari’ tyimdi,&lt;br /&gt;Tengge etetin, kondi etetin tyindi,&lt;br /&gt;Janga tsement oylap tapting, jas qalim,&lt;br /&gt;Kurmet corgey kumqa jazqan dastaning.&lt;br /&gt;Azamattik sanamizdan qilim ozsa ne etermiz?&lt;br /&gt;Aman tursak ali’ talay jangalikka jetermiz.&lt;br /&gt;Birak minau ultimizdi jauirini kuriskan,&lt;br /&gt;Birlic emes, baylik uchin’ juliskan&lt;br /&gt;Bas basina by bolouqa tiriskan&lt;br /&gt;Kalay, kaytip’ birictirer ecenbiz,&lt;br /&gt;Kalay, kaytip’ cirictirer ecenbiz?&lt;br /&gt;Rouhsiz ben ultsizding baqi janqan zamanda&lt;br /&gt;Basimdi yem, dal’ osi isce&lt;br /&gt;tsement tapkan adamqa!&lt;br /&gt;Muhtar Chahanov&lt;br /&gt;OTAN&lt;br /&gt;Olimi’ de onege qoy alipting,&lt;br /&gt;Lukpan hacim’ coz jumqanda&lt;br /&gt;Donggelegi toktap kalqan secildenip’ taryhting,&lt;br /&gt;Kayqisinda chec bolmapti halikting.&lt;br /&gt;Kasiretce cim’ turadi arachi,&lt;br /&gt;Cim’ byligin jurgize almak taqdirqa?&lt;br /&gt;Osi chakta Lukpan hacim’ balasi&lt;br /&gt;Acesine arnap joktau jir jazip&lt;br /&gt;Okip berdi’ kaling jurtting aldinda.&lt;br /&gt;Birak jiri oysiz ari’ jalinsiz&lt;br /&gt;Bolqan song ba, estildi’ tim nanimsiz.&lt;br /&gt;Adet saktap areng tingdap el turdi,&lt;br /&gt;Bul patchaning curt izasin celtirdi:&lt;br /&gt;- Durelengder mina arsiz balani! -&lt;br /&gt;dep akirdi ol jark-jurk etip’ janari,&lt;br /&gt;- Cunam kaysi, aytpaysiz ba, amirchim’? -&lt;br /&gt;dedi’ bala tas tuyilip’ kabaqi.&lt;br /&gt;- Cunam kaysi deysing, a’?&lt;br /&gt;Juregine cunning’ gulzar jililiqin jynaqan,&lt;br /&gt;Kiran tauli ceng dalaning uliliqin jynaqan,&lt;br /&gt;Jynaqanin adamzatka jomarttikpen siylaqan,&lt;br /&gt;Kasyetti’ uli acege or’ parasat, er congil&lt;br /&gt;Munday jasik jir jazqancha,&lt;br /&gt;Akin bolmay jerge cir!&lt;br /&gt;Mansuk etting’ uli adamning armanin,&lt;br /&gt;Amal nechic, jaksi edi’ unsiz’ kalqaning.&lt;br /&gt;Acengdi’ de ayamading,&lt;br /&gt;Onerdi’ de korlading,&lt;br /&gt;Eci birdey kilmis jasap sorlading.&lt;br /&gt;Men uchin’ sen syaktising endi’ manggi tiri’ olic,&lt;br /&gt;Jazangdi al da joninge tart, - dedi’ patcha tunerip.&lt;br /&gt;Otan!&lt;br /&gt;Kaysar ar-namisim,&lt;br /&gt;Jaysang ingcar chapaqim.&lt;br /&gt;Perzentte juctegen korqanisin&lt;br /&gt;Sen namisting nu kaling ormanising.&lt;br /&gt;Sol uchin’ de chingnan zangqar ataqing.&lt;br /&gt;Tulqasina tabindirqan,&lt;br /&gt;Alis jursem sabiltip, saqindirqan,&lt;br /&gt;Mening’ uli acem sensing, Otanim!&lt;br /&gt;Acem sensing’ - Arman tulqa, Ay tulqa,&lt;br /&gt;Perzenttering’ saqan degen saqinichin ozining,&lt;br /&gt;Mahabbatin, eng asasy sezimin&lt;br /&gt;Tyisti’ emes jasik sozben, jalqan sozben aytouqa.&lt;br /&gt;Al, jasiktik - jalinsizdik,&lt;br /&gt;Jalinsizdik - o bastan-ak sorlilik,&lt;br /&gt;Jalinsizding barliqi da sorlilar.&lt;br /&gt;Jamilqanmen mahabbatti kalkan qip,&lt;br /&gt;Jalinsizding tup’ atasi jalqandik.&lt;br /&gt;Sol jalqandik janchimaqay sanani,&lt;br /&gt;Onerding’ de eng negizgi talabi -&lt;br /&gt;Jalindini madaktau,&lt;br /&gt;Jalinsizben curesu bop kaladi!&lt;br /&gt;Isim’ azdau bolsa da ali’ mandiktan,&lt;br /&gt;Jel otine egilgen eren talday,&lt;br /&gt;Guldi’ izqardan kalkalap celem talmay,&lt;br /&gt;Kanchama ret jalin jasti korqap kaldim zorliktan.&lt;br /&gt;Sening’ kansiz uldaringning cey cezde,&lt;br /&gt;Maqan tisin’ kayraytini sondiktan.&lt;br /&gt;Coc maysali oner tauin changqitkan,&lt;br /&gt;Cures achtim jalinsizqa, koulikpenen jandi utkan.&lt;br /&gt;Bilem, sodan cedergim’ cop aldimda,&lt;br /&gt;Jyi’ jolim bolmaytini sondiktan.&lt;br /&gt;Jiltiraqin gauhar deuge tim cheber,&lt;br /&gt;Suyicti’ Otan, az ba bizde dumcheler,&lt;br /&gt;Ottan kachip pispey kalqan culcheler!&lt;br /&gt;..................................&lt;br /&gt;Arcez seni’ jalqandiktan korqauqa&lt;br /&gt;Bakittimin, cuchim’ jetip’ tursa eger!&lt;br /&gt;Muhtar Chahanov&lt;br /&gt;Janga kazaktar&lt;br /&gt;Janga kazak, chala kazak jas inim’,&lt;br /&gt;Alchisinan turdi bugin asiqing.&lt;br /&gt;Saqan karap oylandim da jasidim.&lt;br /&gt;Ayirmaqan azqini men asilin&lt;br /&gt;Mina qasir, balcim, sening’ qasiring.&lt;br /&gt;Mina qasir bezbuyrecteu or’ qasir,&lt;br /&gt;Jureginde sezim’ emes, korqasin,&lt;br /&gt;Chetce kakti tulpari men jorqasin.&lt;br /&gt;Kakpay kaytsin, barin’ satip alouqa,&lt;br /&gt;Һam satouqa mumcindigi bolqasin.&lt;br /&gt;Sende kazir’ douman dauren, masat cun,&lt;br /&gt;Ozingdi’-ozing’ bar jauaptan bosatting,&lt;br /&gt;Rouhany baylikka da tas atting.&lt;br /&gt;Audandaqi jalqiz citap ducenin&lt;br /&gt;Satip alip, sirahana jasatting.&lt;br /&gt;Tez achilip saudagerlic darining,&lt;br /&gt;Taudan, tastan kaytpastay or arining,&lt;br /&gt;Saudalading Almatining jarimin.&lt;br /&gt;Ulaqatti uli kazak elinde&lt;br /&gt;Satilmaytin narseler de bar, inim’’.&lt;br /&gt;Jalqiz saqan borichtiday bar halik,&lt;br /&gt;Top ichinde isip-ceuip, narlanip,&lt;br /&gt;Ceycyesing’ kol berouge arlanip.&lt;br /&gt;Degenmen biz’ seni’ touqan ultting&lt;br /&gt;Satilmaytin kasyetterin korqadik.&lt;br /&gt;Coz cop kazir’ sirtimizdan sin aytar&lt;br /&gt;Bayterecti’ mazaktasa kumay tal,&lt;br /&gt;Erden burin el senimin mungaytar.&lt;br /&gt;Birak bizge oz’ ultingdi ozgeden&lt;br /&gt;Cem suyesing’ dep, kanecey, cim’ aytar?&lt;br /&gt;Asau dausi ar’ kyirdan estilgen&lt;br /&gt;Aqang bizbiz’ erte eseyip, cech culgen.&lt;br /&gt;Aman kalqan talay karli cochcinnen.&lt;br /&gt;Uakit artkan abiroy men bedeli&lt;br /&gt;Surap, satip alinbaqan echcimnen.&lt;br /&gt;Jeltoksanda kurik tusip’ armanqa,&lt;br /&gt;Jas buinning ozegin ort’ chalqanda,&lt;br /&gt;Unsizdigi aynalip zor korqanqa,&lt;br /&gt;Dal’ buginhgi batirlarding cobisi&lt;br /&gt;Stolina jasirinip kalqanda,&lt;br /&gt;Nayzaqaylar jark-jurk oynap aspanda,&lt;br /&gt;Ultimizqa izqarli urey chachkanda,&lt;br /&gt;Kizdarimiz kaysar minez achkanda,&lt;br /&gt;Cey ercecter kuday kara baskanda&lt;br /&gt;Uksaqanda pichtirilgen kochkarqa,&lt;br /&gt;Konaevting jaksiliqin corgender&lt;br /&gt;Konaevti jalqiz tastap kachkanda&lt;br /&gt;Saharovka ini’’ bolip tabisip,&lt;br /&gt;Gorbaçevpen, Cryuçcovpen kaqisip,&lt;br /&gt;Talay zalim alpauitpen baygege&lt;br /&gt;Bar kazakting ar-namisin ap uchip.&lt;br /&gt;Ultimizding ar’ mungining basinda,&lt;br /&gt;Salt pen sana, til’ men dastur’ kasinda,&lt;br /&gt;Aral zari chapkan cezde nasirqa,&lt;br /&gt;Korqauchi bop taqi da biz’ jurgenbiz&lt;br /&gt;Meyirim’ kosip meyirimsizdeu qasirqa.&lt;br /&gt;Tamirsiz jan jurt mungina sangirau&lt;br /&gt;Degen picir’ ras pa edi, tangir’-au?&lt;br /&gt;Nege boldik rouhsizqa kongirau?&lt;br /&gt;Kanday korlik, aqil-tegil’ dauletten&lt;br /&gt;Daulettining’ jan bayliqin tanimau.&lt;br /&gt;Dasturimiz’ tursa ecen dep cuchinde,&lt;br /&gt;Egemen el boloudi angsap tusinde,&lt;br /&gt;Uli armani zapiran bop ichinde,&lt;br /&gt;San qasirlik ultimizding chaykasi&lt;br /&gt;Sendeylerdi’ tayrangdatu uchin’ be?&lt;br /&gt;Munday bakti cording’ be ecen tusingde,&lt;br /&gt;Bugin jurtti mensinbegen pichinde,&lt;br /&gt;Chiqa celding’ aynalip tas musinhge.&lt;br /&gt;Bizding’ kyli curesimiz’ cechegi&lt;br /&gt;Seni’ atka otirqizu uchin’ be?&lt;br /&gt;Bizding’ dauir’ nariktan cep tabildi&lt;br /&gt;Birak, narik jurmey jatip jangildi.&lt;br /&gt;Nak sol tusta sinap kalding baqingdi.&lt;br /&gt;Koqam mulcin zangdastira jimkirip&lt;br /&gt;Vis’ bastap eng, baylik sel bop aqildi.&lt;br /&gt;Rouhinan artik koyqan karindi&lt;br /&gt;Chin bezbuyrec bolip chikting alimdi.&lt;br /&gt;Natyjede jurt kaltasi kaqildi.&lt;br /&gt;Al aytpese mina uyler, zauittar&lt;br /&gt;Kaydan tapkan dauletinge alindi?&lt;br /&gt;"Bolinse de sana tortce, my uchce,&lt;br /&gt;Narik zangi solay, jonsiz’ tyis’ pe?" -&lt;br /&gt;Deydi’ bireu chiqip alip muyisce.&lt;br /&gt;Sonda kalay, cedeylenip’ bar halik,&lt;br /&gt;Juz’-ak adam bay bolouqa tyis’ pe?&lt;br /&gt;Juz’ bay chirkap, myllyon cedey ah urqan,&lt;br /&gt;Payda tim az juz’ bay eccen dakildan.&lt;br /&gt;Cim’ bar jurtti teng bayuqa chirkaqan?&lt;br /&gt;Farabyden "mikti el cim?" - dep surasa,&lt;br /&gt;"Kayirchisi jok el," - depti’ akilman.&lt;br /&gt;Sorlasa jurt rouhsizdan sorlaydi.&lt;br /&gt;Kirandardan byic koysak torqaydi,&lt;br /&gt;Otandi cim’ torqaylardan korqaydi?&lt;br /&gt;Rouhsizding, kayirsizding bayui,&lt;br /&gt;Balcim, erteng ultimizqa zor kayqi.&lt;br /&gt;Jynasang da alemning’ bar altinin,&lt;br /&gt;Adamdiqing corsetpese jarkilin,&lt;br /&gt;Korchar seni’ salkin chattik, salkin un.&lt;br /&gt;Echcim’ rouh bayliqinan bolinip&lt;br /&gt;Chin bakitka jetcen emes, jarkinim!&lt;br /&gt;Muhtar Chahanov&lt;/span&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-4199229216554847713?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/4199229216554847713/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=4199229216554847713' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4199229216554847713'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4199229216554847713'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/muhtar-chahanov-chiqarmalari.html' title='Muhtar Chahanov chiqarmalari'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-7592165992817675520</id><published>2007-08-24T18:18:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:19:14.869+03:00</updated><title type='text'>Что нам даст переход к латинскому алфавиту - Жарылкап Бейсенбайулы</title><content type='html'>Что нам даст переход к латинскому алфавиту - Автор КАЗИНФОРМ /Жарылкап Бейсенбайулы&lt;br /&gt;01 декабря, 11:23&lt;br /&gt;Вопрос о переводе письменности казахского языка на латинский алфавит поднимается уже давно. При этом нередко раздаются мнения о том, что речь в данном случае идет не о переходе к этой графике, а о возвращении к ней. Ведь в тридцатых годах прошлого столетия в Казахстане, входившем тогда в состав СССР, в течение примерно десяти лет применялась именно латиница. Однако в то время в стране правил тоталитарный коммунистический режим, и тогдашние власти опасались, что использование латинского алфавита, применявшегося в независимой Турции, приведет к тому, что тюркоязычные народы отвергнут власть центра и пойдут под влияние этой страны. Поэтому была в буквальном смысле слова навязана кириллица, а об использовании латиницы в истории до последнего времени говорилось лишь вскользь, как о простой реформе алфавита. С одной стороны, применение кириллического алфавита, казалось бы, не связано с какими-либо проблемами. К имеющимся в этом алфавите буквам были добавлены знаки, отражающие специфические звуки, присущие казахскому языку, сложилась графико-орфографическая система, в которой создан богатейший научный и литературный фонд. Однако жизнь не стоит на месте. В эпоху бурного развития компьютерных и информационных технологий использование письменности, основанной на кириллице, уже, что становится очевидным, не отвечает требованиям и реалиям времени. Процесс информационного и технологического обмена во всем мире основан на применении латинской графики, и даже в России некоторые ученые уже задумываются о замене кириллического алфавита. Это при том, что в этой стране превосходно овладели компьютерными технологиями, здесь имеются высококвалифицированные специалисты, в кириллице передаются миллионы сайтов, без каких-либо трудностей и проблем. И именно в этой стране тоже поднимается подобная инициатива. Многим из нас известны проблемы, связанные с передачей текстов на казахском языке в данной компьютерной программе. Речь, в частности, идет о таких знаках, отражающих специфические звуки, как «ә», «ө», «ұ», «ү», «ң», «қ», «і» и других. Нет, при наборе текстов нет никаких трудностей, но их отправка по электронной почте или помещение на интернет-сайт сопряжены с немалыми хлопотами. Дело в том, что материал, переданный из одного компьютера в другой, работающий в иной программе, где данные знаки не предусмотрены, зачастую не открывается и не распознается, или же вместо букв казахского алфавита появляются другие, какие-то совершенно непонятные знаки, что затрудняет чтение или делает его попросту невозможным. Исправление их также связано с большими затруднениями. Таких проблем можно избежать только в случае, если вы работаете на новых компьютерах, оснащенных самыми современными операционными системами. Таким образом, гораздо удобнее и целесообразнее использование латиницы, по сути дела, решающее возникшую проблему. Уже более двух с половиной лет, с апреля 2004 года, в АО «НК «Казинформ» информация на казахском языке передается, наряду с использованием кириллицы, также в латинской графике. Речь идет об отдельном сайте, предназначенном для этнических казахов, проживающих за пределами исторической родины и не владеющих кириллицей. Наши зарубежные соотечественники с радостью приняли это новшество. Уже в первый день к нам по электронной почте поступило письмо, написанное по-казахски латинскими буквами, из далекой Германии, от писателя и журналиста Хасана Оралтая, широко известного среди казахов, проживающих за рубежом. Литератор, выразив свою благодарность, дал высокую оценку таким начинаниям. Мы же, в свою очередь, также поблагодарили писателя за столь лестный отзыв и направили ему письмо, но уже в кириллической графике. На следующий день пришел ответ, в котором автор говорил о том, что текст совершенно не открывается, буквы не распознаются. Мы немедленно транслитерировали наше письмо из кириллицы в латиницу и отправили снова. Буквально тут же поступил ответ, что шрифт хорошо распознается и письмо прочитано. С тех пор мы в переписке с нашими зарубежными соотечественниками широко используем латинскую графику, так как применение кириллицы, как следует из вышесказанного, связано с немалыми проблемами технического характера. Более того, тексты на казахском языке, в частности, специфические знаки, до недавнего времени зачастую не открывались и не распознавались и в системе Интернет, даже в пределах Казахстана. Все же следует отметить, что в последнее время в решении и этого вопроса наблюдается продвижение: вводятся новые операционные системы распознавания шрифтов, их кодировки. Результаты налицо: за последние несколько месяцев число посетителей нашего казахоязычного сайта в таких странах, как Германия, Великобритания, США, Канада, Австралия и других значительно увеличилось (это, скорее всего, казахстанские студенты и специалисты). Эти изменения, с другой стороны, наверное, стали возможны благодаря применению в этих странах новейших компьютерных технологий и дешевизне услуг за пользование интернетом. Сказанное относится и к казахоязычному латинскому сайту. После выступления на недавней сессии Ассамблеи народов Казахстана Главы государства Нурсултана Назарбаева, в котором затрагивались вопросы перевода казахской письменности на латинский алфавит, число посетителей сайта существенно увеличилось. Всего на сегодняшний день в республике разработано свыше 30 проектов, связанных с переводом казахской письменности на латиницу. АО «НК «Казинформ» применяет, с незначительными изменениями, вариант графики, предложенный академиком Абдуали Хайдари в соответствии с единым проектом, согласованным на встрече ученых тюркоязычных стран в Турции в начале девяностых годов прошлого столетия. Конечно же, разработка окончательного оптимального варианта алфавита казахского языка на основе латиницы еще впереди, проект предстоит всесторонне рассмотреть, эту работу совместно должны выполнить лингвисты и специалисты-программисты, и верится, что будет выработан универсальный вариант, приемлемый для любых программ и действующий при операциях любой сложности. К сказанному нужно добавить, что использование АО «НК «Казинформ» латинской графики во многом облегчает изучение казахского языка представителями других народов, не знающих кириллического алфавита. К примеру, журналисты и специалисты, прибывшие из Турции, говорили о том, что благодаря чтению этого сайта они вполне овладели государственным языком республики. Это говорит еще об одном преимуществе применения латиницы. В ее пользу, наконец, говорит тот факт, что масштабы сотрудничества Казахстана с другими странами мира растут из года в год. Кириллицу ведь знают только в странах СНГ, а латинским алфавитом пользуется весь мир. Следует отметить такой момент: зарубежные гости (речь идет именно о гражданах стран дальнего зарубежья), посещая нашу республику, будут видеть надписи названий улиц, гостиниц, учреждений в латинице, и, без особого труда читая их, они получат представление о казахском языке. Кроме того, не надо забывать, что в Узбекистане, Туркменистане и Азербайджане перевод к письменности на основе латинского языка уже осуществлен, в Кыргызстане и Татарстане идет подготовка. С дальнейшим развитием компьютерных технологий появится возможность знакомиться с информацией, периодическими изданиями и книгами, выпускаемыми в этих странах, без необходимости выезжать куда-либо. А различие в алфавитах способно привести к взаимному отчуждению; между тем ставится цель – прийти к единению тюркских народов, и переход к латинской графике представляется в этой связи вполне целесообразным и естественным. И этот процесс не приведет, как утверждают некоторые, к забвению огромного научного и литературного фонда, созданного за прошедшие десятилетия в кириллической графике. Такие мнения ошибочны – ведь этот алфавит будет применяться в Казахстане еще долго, пока в стране, наряду с государственным, употребляется русский язык. Рассматривая вопрос о переходе к латинской графике, нельзя также забывать о том, что в республике в настоящее время идет формирование электронного правительства. Связи в рамках делопроизводства между различными учреждениями и ведомствами, населением и органами власти в масштабах отдельных районов, регионов и страны в соответствии с этим будут практически полностью осуществляться через электронную почту. И использование кириллицы в передаче информации на казахском языке, если рассматривать вопрос с учетом его государственного статуса, может породить, по техническим причинам, определенные проблемы. Лица, занимающиеся работами по формированию электронного правительства, утверждают, что никаких проблем при передаче информации на казахском языке не будет, все операции будут идти четко и безупречно. Однако действительность говорит о другом: ведь мы нередко в нашей повседневной практике сталкиваемся с такими проблемами технического характера, о которых уже говорилось выше – сегодня материалы, переданные по электронной почте, зачастую не читаются и не распознаются, что вызывает немалые опасения. К тому же не все располагают компьютерной техникой новейших образцов, в том числе некоторые организации, не относящиеся к числу ведущих. Поэтому затруднительно говорить, что передача документов, писем и других материалов в центральные учреждения, ознакомление с ними будет осуществляться без проблем. А лица, так или иначе противящиеся переводу делопроизводства на государственный язык, под тем предлогом, что текст не открывается и не распознается, - будут говорить о необходимости передачи его на русском языке. Повторяем, многие из этих проблем вполне можно решить благодаря переводу письменности на латинский алфавит. Как показывает пример родственной нам Турции, использование этой графики, отличающейся удобством и универсальностью применения, будет не только способствовать развитию в Казахстане системы электронных связей, но также ускорит овладение мировыми интернет-технологиями. Да, ведется работа по обновлению графических программ, связанных с передачей информации с применением кириллицы в системе Интернет, но эта практика, по словам специалистов, все равно не отвечает требованиям по реализации сложных проектов, разработанных в рамках повышения государственного статуса казахского языка, его наполнения реальным содержанием. Внедрение же латиницы позволило бы избежать данных проблем. Таким образом, мы должны смело приниматься к переходу к латинской графике. Именно такие шаги обеспечат укрепление нашего единства и интеграции с родственными нам народами, повышение конкурентоспособности республики на мировой арене, откроют путь к свободным контактам в системе Интернет, разработке самых разнообразных по тематике и содержанию информационно-справочных сайтов. Это отвечает интересам всестороннего развития страны, ее государственного языка.&lt;br /&gt;http://www.univer.kz&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-7592165992817675520?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.kazembassy.com.ua/alfavit/Chto_nam_dast_perekhod_k_latinskomu.html' title='Что нам даст переход к латинскому алфавиту - Жарылкап Бейсенбайулы'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/7592165992817675520/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=7592165992817675520' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7592165992817675520'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7592165992817675520'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_8261.html' title='Что нам даст переход к латинскому алфавиту - Жарылкап Бейсенбайулы'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-4235252684090018928</id><published>2007-08-24T18:14:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:16:16.194+03:00</updated><title type='text'>Қазақ мәтіндерін Интернеттен арабша оқуға мүмкіндік туды</title><content type='html'>&lt;span style="font-family:arial;"&gt; Қазақстанның Украинадағы Елшілігінің &lt;/span&gt;&lt;a href="http://www.kazembassy.com.ua/"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;www.kazembassy.com.ua&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt; сайтында қазақ мәтіндерін арабша оқуға мүмкіндік беретін парақ ашылды (Ол үшін сайттың үстіңгі жағында Tote Jazu деген түймеге басу қажет).&lt;br /&gt;Бұдан былай Қытайдағы 1 миллионнан астам қазақ бауырларымыз кез келген қазақ мәтінін оқи алатын болады. Әрине, бағдарлама авторы И.Арыстанбековтің айтуынша, Төте жазудың бастапқы үлгісінің Интернетте болғауы себебінен, Шыңжаңдағы қазақтар негізгі араб әліпбиінен әріптерді алған. Мәселен, Ы, І әріптерінің үстінен бірыңғай дәйекше қойылады.  Дегенмен, бұл жаңалық араб әліпбиінде қазақ мәтіндерін оқуға қызығатындарға үлкен көмек. Сілтемесі &lt;/span&gt;&lt;a href="http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;&lt;/span&gt;&lt;br /&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;Открылась страничка для конвертации казахских текстов в арабские символы&lt;br /&gt;Исламбек Арыстанбеков, сторонник латинизации, дипломат&lt;br /&gt;Предложено алфавитов для перехода на латиницу и написано об этом много. Лет 15 назад я тоже предлагал нечто в казахстанской прессе. Утекло много воды, но все осталось как прежде. Мир пользуется вовсю Java Script-ом, арабские и казахские буквы разместились в символьной матрице Windows, но не появились догожданные субтитры на казахском языке, по прежнему Интернет относится к казахской графике как к пасынку, а казахский текст в мобильниках - скорее нежелательная затратная статья в бюджетах чем выгодное вложение.&lt;br /&gt;Дело в том, что при электронной передаче букв с диакритикой, возникает несогласование кодирования. Одним из преимуществ и причин массового распространения английского языка, является отсутствие диакритики: все символы существуют в основе компьютерного языка, и не нуждаются в видоизменениях. Во времена кодификации большинства языков мира не было предположений об Интернете, поэтому просветители свободно применяли диакритику для подчеркивания особенностей языка, мягкости или твердости звучания той или иной фонемы. С практической точки зрения, без вреда для филологической стороны языка.&lt;br /&gt;Проблемы казахского языка не будут решены простым переходом. Он стал заложником графической болезни, в которой лишние символы как наркотики. Мы сели на иглу 42 знаков, имея 24 системных звуковых единиц. Почему то, английский язык с его 46 системными звуковыми единицами не испытывает графического голодания с 26 буквами основной латиницы.&lt;br /&gt;Идея рационализации казахского алфавита принадлежит замечательному казахскому ученому Ахмету Байтурсынову. Он полагал, что в казахском языке всего 24 системных звуковых единиц. Еще одно его достижение – обозначение арабским символом, похожей на цифру 9 с «запятым» сверху звуковой единицы, диапазон, спект звучания которой распадается на Ұ, Ү, У мягкое и У твердое,.&lt;br /&gt;Мы забыли рецепты А. Байтурсынова, впервые реализовавшего внутреннюю транскрипционную сущность языка в соответствии с законом сингармонизма, – «Обозначение двух разных согласных одним знаком, писал он, разрушает фонетику, и наоборот, этот принцип в приложении к гласным, произносимым мягко или твердо в зависимости от соседних согласных, способствует ясности, простоте и чистоте фонетики, ее лаконичности».  «Там, где действует закон сингармонизма, нет необходимости вводить новые знаки». &lt;br /&gt;Подытоживая хочу подчеркнуть. Не важно на какую графику мы переходим  и сколько средств мы затратим. Нужно понять и определиться чего мы хотим. В качестве дополнительного аргумента в пользу вывода о непервостепенности проблемы выбора алфавита, предлагаю на суд читателей транслитераторы превращения текста из казахской кририллицы в арабскую вязь «Төте жазу» и «латиницу».&lt;br /&gt;&lt;/span&gt;&lt;a href="http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href="http://www.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;http://www.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href="http://www.parasat.net/web1/ShowPost.asp?ThreadID=15"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;http://www.parasat.net/web1/ShowPost.asp?ThreadID=15&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href="http://www.parasat.net/web1/ShowPost.asp?ThreadID=235"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;http://www.parasat.net/web1/ShowPost.asp?ThreadID=235&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;a href="http://www.parasat.net/ParasatNetkitap-tor-jarnamasi/index.asp"&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;http://www.parasat.net/ParasatNetkitap-tor-jarnamasi/index.asp&lt;/span&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;span style="font-family:arial;"&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt; &lt;/span&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-4235252684090018928?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.html' title='Қазақ мәтіндерін Интернеттен арабша оқуға мүмкіндік туды'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/4235252684090018928/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=4235252684090018928' title='Комментарии: 1'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4235252684090018928'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4235252684090018928'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_9179.html' title='Қазақ мәтіндерін Интернеттен арабша оқуға мүмкіндік туды'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>1</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-3385529984459563324</id><published>2007-08-24T18:10:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:11:13.782+03:00</updated><title type='text'>ТОО "Torgai industry" (Казахстан,г.Костанай,ул. Тарана 2-Б /28)</title><content type='html'>ТОО "Torgai industry" (Казахстан,г.Костанай,ул. Тарана 2-Б /28)&lt;br /&gt;Предлагает к реализации продовольственную пшеницу мягких сортов 3 и 4 классов из линейных элеваторов Северного Казахстана с поставкой на порты Украины в обьеме 5000 тонн и выше с урожая 2007 года с сентября месяца.Продукция соответствует требованиям ГОСТа.Параметры будут указаны в сертификатах качества (влажность,клейковина,натура,сорная и зерновая примесь и другие качественные показатели).Директор Арыстанбеков Дауренбек Тулендиевич.тел.+7 701 5162593+7 3142546229 +7 3142559230e-mail; darys64@ mail.ru&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-3385529984459563324?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/3385529984459563324/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=3385529984459563324' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3385529984459563324'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3385529984459563324'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/torgai-industry-2-28.html' title='ТОО &quot;Torgai industry&quot; (Казахстан,г.Костанай,ул. Тарана 2-Б /28)'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-6893083003628656118</id><published>2007-08-24T18:08:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:09:17.568+03:00</updated><title type='text'>Kazakhstan company "Torgay industry ltd" proposes to get mutually beneficial cooperation for realization on the international markets of grain product</title><content type='html'>Kazakhstan company "Torgay industry ltd" proposes to get mutually beneficial cooperation for realization on the international markets of grain products. We speak about oat and wheat of soft sorts 3, 4, 5 classes from the linear elevators of North Kazakhstan with delivery on ports of Ukraine or Russia.&lt;br /&gt;We inform you the current price of wheat in Kazakhstan is aproximately $180-190 for the ton of the soft sorts food wheat of 3 classes. But this is changeable. &lt;br /&gt;Products conform to the all international requirements and standards. Parameters of grain are discribed in the quality certificates  (humidity, gluten, nature, litter and corn admixture and other high-quality indexes).&lt;br /&gt;Also we are expected a new harvest, therefore as soon as the new harvest will be started in autumn, you will get the new proposals and information with specified prices, possibly toward lowering.&lt;br /&gt;With kind regards and in hope on adjusting  of long-term cooperation Aristanbecov Daurenbec Tolendi uli.&lt;br /&gt;тел. +7 701 5162593&lt;br /&gt;+7 3142546229&lt;br /&gt;+7 3142559230&lt;br /&gt;e-mail: &lt;a href="mailto:darys64@mail.ru"&gt;darys64@mail.ru&lt;/a&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-6893083003628656118?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/6893083003628656118/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=6893083003628656118' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6893083003628656118'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6893083003628656118'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/kazakhstan-company-torgay-industry-ltd.html' title='Kazakhstan company &quot;Torgay industry ltd&quot; proposes to get mutually beneficial cooperation for realization on the international markets of grain product'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-6680351124996455669</id><published>2007-08-24T18:04:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:06:11.298+03:00</updated><title type='text'>“ГОЛЛАНД АУРУЫ”: ҚАЗАҚСТАНҒА ҚАТЕРІ ҚАНДАЙ?</title><content type='html'>&lt;span style="font-family:courier new;"&gt;“ГОЛЛАНД АУРУЫ”: ҚАЗАҚСТАНҒА ҚАТЕРІ ҚАНДАЙ?&lt;br /&gt;“Голланд ауруы” (Dutch Dіsease) туралы макроэкономикалық мәселе тұрғысында баспасөзде анда-санда жазылып та, үлкен кеңестерде айтылып та жүр. Алайда кейбір бұқаралық ақпарат құралдарының науқастың мән-жайын нақты, терең түсіндіре алмауы да байқалады.&lt;br /&gt;Кейбір мемлекеттік органдар, мәселен, Ұлттық банк, Экономика және бюджеттік жоспарлау министрлігі бұл дерт бізде мүлдем жоқ, деңгейі өте аз десе, өзге сарапшылар, керісінше, бар дейді. Әрине, әралуан пікірлердің болуының өзі көп мәселеден хабар береді.&lt;br /&gt;Енді осы аурудың мағынасын ашып көрейік: шикізатты (әсіресе мұнай мен газды) жаппай сыртқа (экспортқа) шығарғанда экономикаға валюта ағыл-тегіл құйылып, рыноктағы баға өсіп, ұлттық валюта нығайып, экономика біртіндеп қымбаттай бастайды (Фактілер: 2006 жылдың 6 айында ІЖӨ номиналмен (ақшалай қазіргі бағамен) есептегенде 31,4% өсті, ал шын мәніндегі (нақты) өсімі 9,3%. Айырмашылық –3,3 есе). Демек, экономиканың 3,3 есе қымбаттауы оның өзге экономикамен салыстырғанда бәсекеге қабілетінің төмендегенін көрсетеді.&lt;br /&gt;Отандық тауар өндірушілер біртіндеп рыноктан ығыстырылады (фактілер: 2000 жылы отандық тауар өндірушілердің үлесі жалпы тұтынуда 72,1%-ға болса, 2006 жылдың 9 айында 50,7%-ға дейін азайды).&lt;br /&gt;Ұлттық валютаның қымбаттауы экспорттық қабілеті бар шикізаттық емес басқа секторларға кері әсерін тигізуі мүмкін (фактілер: 2000 жылы шикізаттық сипаты жоқ тауарлардың экспорты 2 млрд. АҚШ долларын құраса, 2005 жылы да сол деңгейден еш аспады). Сайып келгенде, мұнай, т.б. шикізат секторларындағы ірі жетістіктер өңдеу өнеркәсібін астыртын тұншықтырып, олардың ресурстарын өзіне тартып, жұтып отырады.&lt;br /&gt;Әлемдік тәжірибеге назар аударсақ, бұл құбылыс негізінен шикізатты, оның ішінде мұнай мен газды экспорттайтын елдерде жиі байқалған. Олар – мұнайды экспорттайтын елдер ұйымы – ОПЕК-ке мүше және осы ұйымға кірмейтін, бірақ мұнай мен газды сыртқа шығаратын елдер. Әлем бойынша бұл термин өткен ғасырдың 50-60-жылдары ғана пайда болды.&lt;br /&gt;“Голланд ауруының” алдында “испан дерті” болған еді. Испандықтар Латын Америкасында (ХVІғ.) жаулап алған колониялардан байлықтарды (алтын, күміс) өз еліне тасып, оларды экономиканың, мемлекеттің одан әрі дамуына жұмсамай (инвестиция жасамай), өте қымбат, зергерлік заттарды жаппай сатып ала бастаған. Нәтижесінде Испания мен Еуропа елдерінде инфляция күшейіп, халықтың тұрмысы нашарлап, экономикалық дағдарысқа түсті. Испанияда алашағы бар Италияның бірнеше банкі банкротқа ұшырады.&lt;br /&gt;ХХ ғасырда газ бен мұнайға, басқа да ресурстарға бай кейбір елдердің жіберген басты екі қатесі болды.&lt;br /&gt;Біріншісі – өңдеу өнеркәсібінің секторлары мен қызмет көрсетуге ерекше назар аудармай, жер асты байлықтарынан түсетін пайданы алумен, бөлумен жаппай шұғылдану. Бұл қателік – ОПЕК картеліне мүше 13 мемлекет: Иран, Ирак, Кувейт, Сауд Арабиясы, Венесуэла, Катар, Индонезия, Ливия, Біріккен Араб Әмірлігі, Алжир, Нигерия, Эквадор және Габонға тән. Араб Әмірлігі мен Индонезия даму бағыттарын 1980 жылдары ғана өзгертіп дұрыс жолдарын таба білді.&lt;br /&gt;Дүние жүзінде мұнайдың 35-37%-ын осы елдер өндіріп отыр.&lt;br /&gt;1965-1999 жылдар арасында экономиканың құлдырауы жыл сайын Иран мен Венесуэлада 1%, Ливияда 2%, Ирак пен Кувейтте 3%, Катарда 6%-ға жетті. ХХ ғасырдың соңғы 30 жылында ОПЕК ұйымына мүше елдердің ішкі жалпы өнімдері (ІЖӨ) өскен жоқ, керісінше, жыл сайын 1,3% кеміп отырды. Бұл қателікке ұрынбаған елдердің бірі – Норвегия.&lt;br /&gt;Екінші қателік – мұнай мен газ секторларына мемлекеттің тікелей араласуы, мемлекеттің осы секторлардың өндіріс ошақтарын мемлекеттің қарамағына күштеп алуы, яғни “национализациялауы”. Мұндай құбылыс ОПЕК-ке мүше елдерде, әсіресе Венесуэла мен Сауд Арабиясында жиі орын алды.&lt;br /&gt;1973 жылға дейін Сауд Арабиясында жан басына шаққандағы ІЖӨ АҚШ-пен салыстырғанда 15% төмен болса, отыз жылдан соң, 2003 жылы 72% төмендеді. 1973-1975 жылдары Венесуэланың ІЖӨ-сі 10 000 доллардан асса, 2005 жылы сатып алу қабілеті бойынша 5800 долларға дейін төмендеді.&lt;br /&gt;Венесуэла халқы ішкі тұрақсыздық пен қақтығыстың ұйытқысы болып келген қара алтынды “шайтанның эксперименті” деп атаса, Сауд Арабиясында мұнайды “Алланың бергені, рақымшылығы” деп бағалайды.&lt;br /&gt;Осы тұста мұнайға тікелей байланысы бар ХХ ғасырдың айтулы оқиғаларына зейін салайық. Жапонияның екінші дүниежүзілік соғысқа кіруінде, АҚШ-тың Перл-Харбордағы әскери-теңіз флотына кенеттен шабуыл жасауында бір құпия болды. Ол – мұнай құпиясы. Өйткені, жапондықтар Қытайға 1941 жылы басып кіргесін АҚШ мұнайды жапондықтарға жөнелту (экспорт) көлеміне бірден шектеу қойды. Ал Жапония АҚШ-тың мұнай импортына тәуелділікке түсті.&lt;br /&gt;Бұрынғы Кеңес Одағы ыдырауының негізгі себебі мұнайға да байланысты. КСРО ХХ ғасырдың 70-80-жылдары мұнай мен газ экспортынан 200 млрд. доллар табыс алды. Бірақ, 80-90-жылдары мұнайдың бағасы АҚШ саясатының салдарынан біртіндеп төмендеді. Өйткені, АҚШ Кеңестер елін ыдырату мақсатында (ұсынысты сұраныстан молайту арқылы) резервтегі мұнай қорын рынокқа жаппай сата бастады. Сөйтіп, КСРО-ның мұнай экспортынан түсетін табысын барынша азайтты. Экономикалық тоқыраудың арты Кеңес Одағының елін бөлшектеуімен аяқталды.&lt;br /&gt;“ГОЛЛАНД АУРУЫНЫҢ” ҚАЗАҚСТАНҒА КЕЛУІ ЖӘНЕ ОНЫҢ АЛҒАШҚЫ БЕЛГІЛЕРІ&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;“Голланд ауруы” мұнай өндірудің қарқынын ұлғайта бастаған Қазақстанға 2002 жылы келіп (мұнайды қамтитын шикізат өнеркәсібінің үлесі өңдеу өнеркәсібінің үлесінен асқан жыл, оның бірнеше белгісі (симптомы) барыс организмінде біліне бастады.&lt;br /&gt;Бірінші белгі. Көлемі бойынша немесе әлемдік бағаның өсуінен (2005 жылы бағаның өсуінен экспорт 37% өсті) Қазақстанға мұнай экспортынан түсіп жатқан валюта ағыл-тегіл құйылды. Валюта ағыны елдің валюта рыногына ықпал етіп, теңгенің бағамын әлсін-әлсін күшейтіп, нығайтумен болды.&lt;br /&gt;2005 жылы теңгені айырбастаудың тиімді индексі 5,8% нығайды, ұлттық валютамыз доллармен салыстырғанда 1,5%, ал еуроға қатысты 15,9% қымбаттады. 2003 жылы теңге долларға қатысты 12,4% қымбаттағанын айта кетейік. Жалпы, валюта бағамының саясаты – Ұлттық банк құзыретіндегі мәселе.&lt;br /&gt;Егер бұрын валюта рыногы — айырбастау пунктінде 1 АҚШ долларын 146-156 теңгеге сатып алсаңыз, енді 126 теңгеге сатып алуға болады. Демек, шикізаттық емес, дайын тауарлар мен қызмет көрсету өнімдерін сыртқа шығаратын отандық экспортшылар валюта бағамы өзгеруінен туындайтын, құны 30 теңгеден тұратын (156т-126т=30т) бәсекеге қабілеттілік деңгейін жоғалтты деген сөз. Бұл үрдіс Қазақстаннның Индустриялық-инновациялық даму стратегиясына қайшы келеді.&lt;br /&gt;1999 жылдың көктемінде және 2000-2001 жылдары жүргізілген девальвация мүмкіндігін Қазақстан түгелімен пайдаланды. Енді жаңа девальвацияға зәруміз. Бағалардың ұдайы өсу аясында ұлттық экономиканың одан әрі дамуы үшін теңгені айырбастаудың тиімді жаңа саясаты ауадай қажет.&lt;br /&gt;Сайып келгенде, 2003-2006 жылдары мұнайдан түсіп жатқан валюта ағыны аясында Халықаралық валюта қорының кеңестерін басшылыққа алған Қазақстанның Ұлттық банкі осы жылдары жүргізіп келген валюта бағамы саясатының нәтижесінде теңгеміз әлсін-әлсін қымбаттады. Бұл Елбасының 2006 жылы Қазақстан халқына Жолдауында көрсетілген стратегиялық мақсаттың орындалуына– бәсекеге барынша қабілетті 50 елдің қатарына кіруіне – шикізаттық емес, яғни өңдеу өнеркәсібі мен қызмет көрсету секторларына, оның ішінде экспортпен шұғылданатындарға кері әсерін тигізіп жатқандығы байқалады.&lt;br /&gt;Дәлел ретінде Қытай тәжірибесіне назар аударалық. Соңғы жиырма жылда ҚХР мен АҚШ арасындағы сауда балансы 100 млрд. долларға жетіп, Қытайдың үстем түсуімен аяқталды. Бұған өз септігін тигізген бірден-бір құрал валюта бағамы саясаты, яғни юаньның өте тиімді бағамы болып табылады.&lt;br /&gt;Екінші белгі біріншіден өрбиді. Теңге бағамының нығаюы барысында импорттық тауарлардың келуін ынталандырып, импорттық қызмет түрлері арзандай бастайды. Демек, импорт мөлшерінің молаюы отандық өнім өндірушілерді ішкі рыноктан біртіндеп ығыстырып (фактілер: қазақстандықтар тұтынған тауарлардағы импорттың үлесі 2000 жылы 27,9% еді, ал, 2005 жылы 44%-ға жетті), экономиканы есептейтін бухгалтерлік есепшот жүйесі – төлем балансына тән ағымдағы есепшот көрсеткіштерінде теріс сальдоның көрініс беруіне, ұлғаюына себеп болады. Теріс сальдо тек қана қызмет көрсету емес, сонымен қатар табыстарда да 5 млрд. доллардан асып отыр.&lt;br /&gt;Үшінші белгі — өндіріс секторларында жалақы деңгейінің өсу қарқыны еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан асып түсуі. Әрине, осы орайда оқырман жалақының өскенін қалайды. Ол үшін бір шартты қатаң сақтауға міндеттіміз. Жалақының өсу қарқыны еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан еш аспауы керек. Бұл заңды Қазақстан қатаң, міндетті түрде орындауы қажет. Әйтпесе, ұзақ мерзімде, әсіресе, экспортқа шығарылмайтын тауар мен қызмет көрсетулердің бәсекеге қабілеті әлсін-әлсін әлсірейтін болады және экономикалық өсу төмендейді. Ал экспортқа өнім шығаратын отандық өндірушілердің жұмыс күші арзан елдердегі (Қытай, Қырғызстан, Өзбекстан) кәсіпорындармен салыстырғанда бәсекеге қабілеті төмен болады.&lt;br /&gt;Мәселен, 2000-2005 жылдары жалақының орташа өсу қарқыны 10-11%-ды құрады, тіпті өткен жылы жалақыны өсіруге арналған бюджеттің шығыс бөлігі бірден 25,9%-ға артты. Ал еңбек өнімділігінің өсу қарқыны төменгі деңгейде қалды: 2000-2005 жылдары орташа 6-7%-ды құрады. Соңғы жылдары, өкінішке орай, жалақының өсу қарқыны тек еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан емес, сонымен қатар экономикалық өсуден де асып отырды.&lt;br /&gt;Қазақстанда жалақының өсу қарқыны еңбек өнімділігінің өсу қарқынынан 4% асып отыруы елде “голланд ауруының” белгілері бар екендігін тағы да дәлелдеп, Үкіметке жаңа тактикалық және стратегиялық міндеттер жүктейді. Егер осы салада шұғыл шаралар қабылданбаса, ерте ме, кеш пе 4 пайыздық айырмашылықтың бағасы Қазақстанның 4 пайыздық экономикалық өсуді жоғалтып алуымен пара-пар.&lt;br /&gt;Осы құбылыстан туындайтын басты қауіп – ішкі өндірісіміз біртіндеп қымбаттай бастайды. Егер қымбаттау басталса (кейбір секторларда басталып та кетті), қазақстандықтар импорттық заттар мен ресурстарды жаппай пайдалануға көшеді.&lt;br /&gt;Осы орайда айта кететін жәйт: жаппай сатып алу жалақы емес, сонымен қатар банктер беріп жатқан тұтыну несиелерімен де ұлғаюда. 2003-2005 жылдары тұтыну несиелері Қазақстанда 10 есе өсті.&lt;br /&gt;Түптеп келгенде, 2003-2006 жылдары Үкіметтің экономикалық саясаты жоғарыда көрсетілген “голланд ауруының” алдын алатын, барыс организмінің иммунитетін күшейтетін қағиданы мұқият ескермей жүргізіліп жатқандығын тағы да аңғартты.&lt;br /&gt;Төртінші белгі– ақша салмағының өсу қарқыны. Мұнай экспортынан келіп жатқан валюта ағынын Ұлттық банк стерилизация (рынокқа жібермеу) жасап, шет ел валютасын барынша қорытып жатыр. Мұның нәтижесі ақша агрегатының, яғни ақша салмағының индикаторы М3 шамасының ұлғаюына әкеліп соқтыруда. Автордың есебі бойынша, 2000-2005 жылдары ақша салмағы жыл сайын орташа 40,8% өсіп келді. Әлемдік статистикаға ден қойсақ (Іnternatіonal Fіnancіal Statіstіcs, ІMF, Volume LVІ, 2004-2005, The World Bank Annual Report, 2005 Volume 2. Government Fіnance Statіstіcs Yearbook, ІMF, 2005), ХХ ғасырдың соңында ақша салмағын 30-50% өсірген елдер үнемі инфляцияға тап болғандығы және ішкі бағалардың ұдайы өскендігі расталады.&lt;br /&gt;Бесінші белгі – инфляцияның өсуі. Бағаның үнемі өсіп жатқандығын ай сайын сезінеміз. Үшінші белгіде сөз болғандай, өндіріс секторлары мен бюджеттегілердің жалақы деңгейлерін жыл сайын көтеруге мәжбүрлейтін бір ғана себеп бар. Ол халықтың қалтасындағы жалақысы мен табысын үнемі жұтып жатқан инфляция деген құбылыс. Былайша айтқанда, инфляция салығы. Ағымдағы жылдың 7 айында инфляция 8,7%-ға өсті, ал жылдық болжам – 5,7%.&lt;br /&gt;Енді инфляцияның макроэкономикалық қасиетіне қысқаша тоқталайық. Биылғы жарты жылда ұлттық экономикамыз номиналмен (ағымдағы бағамен ақшалай) есептегенде 31,4% өсті, ал шын мәніндегі (нақты) өсімі 9,3%. Айырмашылық 3,3 есеге жетіп отыр. Демек, Қазақстанда 1000 теңгенің өнімі өндірілсе, оның ақшалай құны 3400 теңгеге жетті деген сөз. Тоқ етерін айтқанда, ХХІ ғасырдың басында Қазақстан экономикасына тән “голланд ауруының” индексі 3,3-ке жетіп, жалпы ақша ұсынысы ақша сұранысынан (тауар салмағына сәйкес) құны 2400 теңгеден тұратын (3400-1000=2400) жылдамдықпен озып отыр.&lt;br /&gt;Соңғы екі-үш жыл ішінде Үкімет пен Ұлттық банк арасында инфляция туралы қайшылық жалғасып келе жатқанын көзі қарақты адамдар біледі. Егер инфляцияның басты себебі ақшада (монетарлық) болса, онда басты кінә Ұлттық банкке тағылады, ал себеп ақшада болмай (монетарлық емес), монополияда болса, онда кінәлі Үкімет болып табылады.&lt;br /&gt;Осы орайда автордың пікірі мынаған келіп саяды: кінә Үкіметте де емес, Ұлттық банкте де емес. Біздегі инфляцияның басты себебі–осы талдауда көрсетілген “голланд ауруының” тікелей салдары мен нәтижесінде.&lt;br /&gt;1. Үкімет жүргізетін экономикалық саясаттың ең қуатты құралы бюджет екендігі әмбеге аян. Бюджетіміз “голланд ауруына” төтеп бере алатындай пішінде жоспарлануға, шапшаң құрылуға және дәл уақытында орындалуға тиіс. Елдің бюджеттік саясатының логикасы ішкі қажеттіліктер мен үрдістерді ғана ескермей, сонымен қатар Қазақстаннан сырт жерде болып жатқан құбылыстарды ескере отырып жасалғаны экономикалық қауіпсіздігіміздің бірден-бір тетігі ретінде саналуы керек.&lt;br /&gt;Ол үшін не істеу керек? Қазақстанда “голланд ауруын” таратпау тұрғысынан мемлекеттің бюджеттік стратегиясын қайта қарап, бюджеттің шығысына лимит жасау саясатына дереу көшу керек.&lt;br /&gt;2. Екінші қадам бюджет лимитінің шамасына тікелей байланысты. Лимиттің шамасын анықтау үшін ІЖӨ өсу қарқынына мән берген жөн. Мәселен, 2000-2006 жылдары ІЖӨ орташа 9-11% өсіп отырса, бюджеттің шығыс жағы жыл сайын 20,8% артып отырған. Яғни, екі есе артық. Ендеше, лимиттің шамасы ІЖӨ-нің өсу шамасымен теңдестірілуі керек. Ең үлгілі, тиянақты бюджеттік саясаттың көрінісі осындай болмақ.&lt;br /&gt;Осы тұрғыдан ең жауапты, ең тиімді бюджеттік саясат Қазақстанда 2002 жылы жүргізілген екен. Сол жылы бюджеттің шығыс жағы мен ІЖӨ екеуі де теңбе-тең түскен, 9%-дан аспаған. Ал әлемде мұнай бағасының шарықтау кезінде тек үш мемлекет ең жауапты бюджет саясатын жүргізіп келді. Олар – Норвегия, Чили, Кувейт. 2000-2005 жылдары Норвегия жыл сайын бюджеттің шығыстарын 1,7%, ал Кувейт 0,2% азайтып отырды.&lt;br /&gt;Бюджет саясатының лимитін жасау барысында оның шамасын экономикалық өсу шамасымен теңдестіру – барысты “голланд ауруына” шалдықтырмауға бағытталған тиімді шара ретінде қабылдануы керек.&lt;br /&gt;3. Жылдық бюджетті жоспарлау аясында бюджеттің арнайы “мұнай-газсыз балансын” жасау. Былайша айтқанда, мұнай мен газ секторларынан келіп түсетін кірістерді есептемегендегі бюджет балансы. Сонда Қазақстан мұнай мен газдан түсетін барлық кірістерді ағымда пайдаланбай, Ұлттық қорға жинап отырады. Соңғы бес жылда біз мұнайдан түскен кірістердің 75-80%-ын күнделікті мұқтаждықтарға пайдаланып, тек 20-25%-ын ғана қорға жинап келдік. Ал мұнай қорларының ерте ме, кеш пе таусылатыны бәрімізге мәлім&lt;br /&gt;Өткен, 2006 жылдан бастап мұнайдан түскен кірістердің барлығы да Ұлттық қорда шоғырлануда, бірақ бюджеттің жыртығын жамау үшін бәрібір оларды Үкімет пайдалануға құқылы. Елбасының Жарлығымен бекітілген Ұлттық қорды қалыптастыру мен қолдану тұжырымдамасында бюджет шығындарын қаржыландыру үшін қордан тартылатын трансферттер 2007 жылы ІЖӨ-нің 3,86%-ы, ал 2009 жылы 3,01%-ы шамасында көрсетілген.&lt;br /&gt;Жақында Парламент депутаттары “2007-2009 жылдарға арналған Ұлттық қордан тартылатын кепілденген трансферттер туралы” заң жобасын қолдады. Экономика және бюджеттік жоспарлау министрлігінің ұсынысы бойынша 2007 жылы – 301,7 млрд. теңге, 2008 жылы – 341,4 млрд. теңге, ал 2009 жылы 337 млрд. теңге бюджеттің шығыны ретінде пайдаланылатын болады. Келесі жылы 301,7 млрд. теңгенің 40 млрд. теңгесі ғана экономиканы әртараптандыру мақсатында даму институттарына жұмсалмақ.&lt;br /&gt;Сондай-ақ 2007 жылға арналған республикалық бюджеттің негізгі көрсеткіштері осы “голланд ауруына” төтеп беру тұрғысынан жасақталмағанын айту керек. Үкіметте де, Парламентте де республикалық бюджет жобасын талдағанда және бекіткенде осы дерттің қаупі тиісінше ескерілді деу қиын.&lt;br /&gt;Бұл шараның ұлттық және экономикалық қауіпсіздігімізге тікелей әсер ететін жақтары да бар. Мұнай мен газдың әлемдік бағалары төмен түсіп жатса, біздің бюджет еш қиналмай жасақтала беретін болады. Мемлекет мұғалімдерге, дәрігерлерге, зейнеткерлерге, студенттерге, көп балалы отбасыларға, ардагерлер мен мүгедектерге тағайындалған жалақы, зейнетақы, жәрдемақы, стипендия деңгейін еш төмендетпей, тікелей бюджеттік, әлеуметтік міндеттерін абыроймен орындап отырады.&lt;br /&gt;4. Төртінші қадам үшіншіден туындайды. Бюджеттің кірісінде мұнайды есепке алмағанда қалыптасатын бюджет тапшылығын шұғыл жою. Егер 2001 жылы бұл тапшылық ІЖӨ-нің 2%-ын құраса, 2004-2005 жылдары 4,8-4,9%-ына дейін артты. Алған бағытымыз ұлттық мүддемізге сай келмейді. Мұнайдың бағасы үнемі жоғары бола бермейді. Мәселен, ХІХ ғасырдың 70-жылдарынан бастап ХХ ғасырдың 70-жылдарына дейінгі аралықта (100 жыл ішінде) мұнайдың әлемдік бағасы орта есеппен 11-13 АҚШ долларын құрап келді. Бағаның көтерілуі 1973 жылдан ОПЕК саясатынан басталды. Соңғы жылдары ОПЕК-тің әлемдік мұнай өндірудегі үлесі 65%-дан 35%-ға дейін төмендеді.&lt;br /&gt;Бұл адымды жасау кезінде ең алдымен экономикалық өсуге кедергі келтіретін бюджеттің пайыздық емес шығындарын дереу қысқарту керек. Осы шығындардың негізгі бабы “мемлекеттік тұтыну” болып табылады. Мұндағы қаржылар инвестиция, трансферт, субсидия ретінде еш бөлінбейді. Керісінше, оларды мемлекеттік органдар мен ұйымдар ғана тұтынады. Бір ғана мысал: қазақстандық бюджеттің шығыс жағының көптігі соншалық, соңғы үш жылда 83,8 млрд. теңге игерілмей қалды. Демек, қыруар ақшаны игеруге бюджет әкімшілері психологиялық тұрғыдан да дайын емес. Ал ақша мол болған сайын салық төлеу тәртібі де төмендейді.&lt;br /&gt;5. Ұлттық банк валюта бағамы саясатына өзгеріс енгізуі керек. Кейбір мамандар 2000-2005 жылдары экономиканың жоғары қарқынмен өсуін инвестициямен, оның ішінде шетел инвестицияларымен байланыстырады. Дегенмен де, эконометрикалық талдау жасағанда шамамен экономикалық өсуге валюта бағамының қосқан үлесі 35%-ға жетті.&lt;br /&gt;6. Ұлттық банк ұстанатын қағида – инфляцияны бақылауды түпкі мақсат ретінде қою (инфляционное таргетирование). Әлемде мұндай қағиданы ұстанған елдердің саны 21-ден аспайды. Ұлттық банк осы қағидадан басқа ақша салмағын реттеуді (таргетирование денежной массы), валютаның айырбастау бағамын (таргетирование обменного курса) тәрізді мақсаттарды мұқият ескеріп, қажетті ақша-несие реттеу шараларын жасаса, ұлттық экономика үшін өте тиімді болатыны ақиқат.&lt;br /&gt;7. Салық саясатына өзгерістер енгізу. Экспорттаушы кәсіпорындарға қосымша құн салығын (ҚҚС) қайтарып беру тетігін өзгерту керек. Тек 2004 жылы экспортшыларға республикалық бюджеттен 104,1 млрд. теңге қайтарылып берілген. Қыруар ақшаны көбіне шикізатты сыртқа шығаратын кәсіпорындар иеленген. Демек, Елбасының 2006 жылы халыққа Жолдауын ескере отырып, ҚҚС-ны қайтарып беру дәстүрін дайын тауар (шикізаттық емес) мен қызмет көрсетулерді экспортқа шығаратын кәсіпорындарға ғана таратқан аса тиімді. Егер шикізатты экспорттайтын кәсіпорындарға да ҚҚС-ны үнемі қайтарып отырсақ, Қазақстанның “голланд ауруынан” құтыла қоюы қиын, Индустриялық-инновациялық стратегияның орындалуына үнемі қауіп төніп тұрады.&lt;br /&gt;8. Кен-байыту, шикізат өндірісіне жатпайтын барлық секторларда (өңдеу өнеркәсібі, ауыл шаруашылығы, қызмет көрсету, электр энергиясын, газды, суды өндіру және бөлу т.б.) еңбек өнімділігінің қарқынын арттыруға бағытталған іс-шаралар жоспары Үкімет тарапынан жасалып, жүзеге асырылуға тиіс. Бұл шараларды үнемі орындау керек. Іс-шараларға “Қазына” мен “Самұрық” компанияларын жұмылдырған абзал.&lt;br /&gt;9. Қаржы рыногы мен қаржы ұйымдарын реттеу агенттігі “голланд ауруы” аясында және мұнай бағасы құлағанда қаржы дағдарысын болдырмау үшін тұтыну кредиті мен банктердің сырттан қарыз алу рыноктарында қалыптасқан тәуекелділік деңгейін азайтуға бағытталған бірнеше шаралар қабылдау керек. Егер мұнай бағасы әбден төмендесе, несиені алған жұрт осы банктерге қайтарып бере алмайтын күйге түседі, мұның арты банк дағдарысына жол ашады (2003 жылғы Оңтүстік Кореядағы банк дағдарысы осылай болды). Сондай-ақ, жылжымайтын мүліктің бағалары құласа банктердің ипотекадағы активтері де құнсызданады (1980 жылдары АҚШ-тағы банк дағдарысы осылай өрбіді).&lt;br /&gt;10. “Петромемлекет” (petrostate) пен “петроэкономика” –мұнайлы экономика (petroeconomіcs) көлемін шектеу. Ол үшін мұнайдың ІЖӨ мен экспорттағы үлесін тиімді деңгейде ұстау қажет. “Голланд ауруын” одан әрі болдырмау тұрғысынан мұнайды ұзақ мерзімде өндіру туралы арнайы кесте жасаған дұрыс. Мұнай арқылы көбейген сауда балансы Қазақстанда өте көп, оны кеміткен дұрыс. Сауда балансының оң сальдосы ІЖӨ-ге шаққанда 2001 жылы 5,3% болса, 2005 жылы 18,4%-ға жетті.&lt;br /&gt;2000-2005 жылдары Қазақстанда мұнай өндіру жыл сайын 14,5-14,9% қарқынмен өсіп келді, енді 2008-2015 жылдары жылдық өсімін – 5-7%-дан асырмау саясатын міндетті түрде жүргізу – “науқасқа” қарсы шара болып табылады.&lt;br /&gt;11. “Петромонополияны” реттеу және бәсеке рыногын арттыру. Бәсекені қорғау комитеті реттейтін кәсіпорындар реестрінде мұнай-газ, кен-байыту өнеркәсібінің, былайша айтқанда шикізат өндіретін кәсіпорындардың бір де біреуі жоқ, олар еркін қимылдауда, керісінше, шикізат өндірмейтін кәсіпорындардың үлесі 87%-ды құрайды.&lt;br /&gt;12. Мұнай секторына шет ел инвесторлары мен компанияларын жіберуді шектеу. Қара алтынды өндіруге берілетін лицензиялар мен қол қойылатын келісім-шарттар (контракт) “голланд ауруын” жою тұрғысынан сарапталып, оларды экономикалық мүддеге толығымен бағындыру іс-шараларын жасап, іске асыру керек.&lt;br /&gt;13.“Петроқоғам” шеңберіне ұлттың саяси, кәсіпкерлік т.б. элиталарын енгізбей, қорғап қалу. Терминнің мағынасы мынаған саяды: елдің, қоғамның адами, кадрлық, кәсіпкерлік қабілеті мен қуатының мұнай-газ секторында шоғырлануы. Мұнай өндіру саласында оның әлемдік бағасынан басқа тәуекелдік жоқ болғандықтан, қоғамның, мемлекеттің элитасы осы секторды жөн көріп, осында жинақталады. Ал өңдеу өнеркәсібін көтеріп, дамытатын ұлттың бәсекеге қабілеті төмендейді.&lt;br /&gt;“Петроқоғам” шеңберіне негізінен Қазақстанның “постэлитасын” (жасы 50-ден асқан, дәстүрлілік ыңғайындағы тұлғалар) жіберіп, “креаэлитаны” (25-55 жастағы жас таланттар, икемді, шапшаң тұлғалар) Индустриялық-инновациялық даму стратегиясы негізінде өңдеу өнеркәсібінде шоғырландыру қажет.&lt;br /&gt;“Болашақ” бағдарламасымен келіп жатқан жастарды мұнай-газ секторында емес, керісінше мұнай химиясы, өңдеу өнеркәсібі мен жоғары технология секторларында шоғырландырған дұрыс. Бізде сырттан оқып келген жастардың “ҚазМұнайГаз” бен “ҚазТрансГаз” компанияларында қызмет ететіндері жалған емес, демек, “Болашақ” бағдарламасы “голланд ауруы” талаптарына Үкімет тарапынан сәйкестендірілуі керек.&lt;br /&gt;“Голланд ауруының” Қазақстанға қатері өңдеу өнеркәсібінің үлесі шикізат өнеркәсібінің үлесінен артқанда сейіледі.&lt;br /&gt;Осы орайда Ахмет Байтұрсынұлының ХХ ғасырдың басында “Қазақ жерінде өндіріс жоқ. Қазақ сыртқа (экспортқа) шикізат шығарады, ал сырттан (импорт) сол шикізаттан жасалған дайын өнімді екі-үш есе қымбат бағамен сатып алуда. Бұл надандықтан келген кемшілік...” деп көтерген экономикалық проблемасы ХХІ ғасырдың басында Қазақстанға қатер төндіріп тұрған “голланд ауруына” дәлме-дәл келуі ғажап. Ахаңның стратегиялық көрегенділігі таң қалдырады.&lt;br /&gt;Жалпы, Қазақстанда Индустриялық-инновациялық даму стратегиясы, Ұлттық қор іспеттес қадамдар осы дертке қарсы бағытталған шаралар болып табылады. Бұл мәселені Елбасы үнемі Үкіметтің алдына көлденең тартып келеді. Шын мәнінде Қазақстанда мемлекеттік деңгейде қабылданған ірі шешімдер мен іс-қимылдарды зерделеп, төмендегідей нәтиже шығаруға болады:&lt;br /&gt;ХХ ғасырдың басында өзекті мәселені алғаш рет Ахмет Байтұрсынұлы көтерсе, ХХІ ғасырдың басында Нұрсұлтан Назарбаев ұлттық экономиканың тұрақты дамуына қауіп төндіріп тұрған “голланд ауруымен” іс жүзінде мемлекеттік деңгейде барынша аянбай күресуде. Алайда Үкімет пен Ұлттық банк деңгейінде жоғарыда көрсетілген шаралар қабылданса, Барыстың осы дерттен толығымен құтылып, бәсекеге барынша қабілетті 50, соңыра 40 елдің қатарына енуге толық мүмкіндігі бар.&lt;br /&gt;«Егемен Қазақстан» газеті, №2-3 (24580). 05.01.2007ж.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Авторы: Қайырбек АРЫСТАНБЕКОВ, Қазақстан Республикасы Президенті Әкімшілігінің Қауіпсіздік Кеңесі аппаратының бас сарапшысы.2007-01-10&lt;/span&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-6680351124996455669?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.qazaq.kz/?act=readarticle&amp;id=1945' title='“ГОЛЛАНД АУРУЫ”: ҚАЗАҚСТАНҒА ҚАТЕРІ ҚАНДАЙ?'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/6680351124996455669/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=6680351124996455669' title='Комментарии: 1'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6680351124996455669'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6680351124996455669'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_3840.html' title='“ГОЛЛАНД АУРУЫ”: ҚАЗАҚСТАНҒА ҚАТЕРІ ҚАНДАЙ?'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>1</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-3636212157553899657</id><published>2007-08-24T18:00:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T18:02:03.766+03:00</updated><title type='text'>Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, - эксперт</title><content type='html'>Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, в случае, если засуха действительно повлияет на собственный урожай зерновых. Так считает второй секретарь посольства Республики Казахстан в Украине Исламбек Арыстанбеков&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;По его словам, Казахстан является экспортером зерна, поставляющим на внешние рынки 70% этой сельхозпродукции выращенной на своей территории. Кроме того, характеристики казахстанского зерна настолько высоки, что даже при смешивании существенно влияют на качество исходной продукции. Таким образом компании-потребители зерна заинтересованы покупать эту продукцию в Казахстане даже по достаточно высокой цене, считает эксперт. А это означает, что заявление представителя казахстанской сельхозкомпании о готовности страны восполнить нехватку зерна на мировом рынке, вызванную засухой в Украине и России, имеют под собой основания.&lt;br /&gt;По мнению И.Арыстанбекова, Украина не является исключением из числа стран, которые заинтересованы в поставках зерна из Казахстана, в случае, если засуха действительно повлияет на запасы этой продукции и государство столкнется с его нехваткой. Кроме того, Украина активно сотрудничает с Казахстаном в сфере агропромышленного комплекса, в частности бесплатно предоставляет 2 тыс своих зерновозов, а так же обладает мощностями, необходимыми для переправки казахстанского зерна на внешние рынки. Таким образом, наше государство может рассчитывать на определенные бонусы при импорте этой сельхозпродукции из Казахстана, считает эксперт.&lt;br /&gt;Однако, для того, чтобы окончательно определиться с тем, возникнет ли у Украины потребность в импорте зерна из Казахстана, необходимо убедиться в том, что засуха действительно повлияла на объемы собранного в стране зерна. А это можно будет сделать лишь по окончании уборочной кампании.&lt;br /&gt;&lt;a href="http://www.rbc.ua/"&gt;"РБК-Украина" &lt;/a&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-3636212157553899657?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://uga-port.org.ua/cgi-bin/valnews_portal.sh?lpos02007062616.shtml' title='Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, - эксперт'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/3636212157553899657/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=3636212157553899657' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3636212157553899657'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3636212157553899657'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_7611.html' title='Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, - эксперт'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5877388707802446749</id><published>2007-08-24T17:55:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:56:18.229+03:00</updated><title type='text'>Поиск модели экономической дипломатии, или Как создать выгодные условия для торговли нашими товарами за рубежом</title><content type='html'>Поиск модели экономической дипломатии, или Как создать выгодные условия для торговли нашими товарами за рубежом&lt;br /&gt;О вступлении Казахстана в ВТО, а также о возможных последствиях такого шага говорится немало. Тем не менее казахстанское общество не перестает интересоваться различными экономическими, политическими и иными аспектами этого вопроса. Видимо, не в последнюю очередь такое внимание связано с ускорением процесса вступления в международную организацию. Безусловно, этот вопрос очень непростой, и здесь весьма важна позиция внешнеполитического ведомства. Для того чтобы конструировать постулаты по этим серьезным вопросам и для адекватного их понимания, не лишним будет обратиться к теории и опыту международного права. В этом смысле хотелось бы отметить, что Казахстан как независимая страна может действовать в одиночку, в рамках интеграционных групп либо через двусторонние соглашения или же позиционировать себя в общемировом масштабе, чтобы достичь собственных целей. Наше стремление четко определиться по отношению к свободной торговле в зависимости от преимуществ и доли нашего участия в международных торговых потоках — явление вполне естественное. И здесь есть примеры коллективных действий: решение Интеграционного комитета ЕврАзЭС об ориентации на позицию России, способную получить большие уступки на переговорах по вступление в ВТО, или недавнее московское заявление государств СНГ относительно ОБСЕ. Имеются и образцы единоличного действия, а порой наше государство начинает выступать стороной в контрактах, благодаря которым формируется новая отрасль в международном праве. Отсюда появление «Res petroleum», то есть нефтяного права. И вообще, действовать самостоятельно или выверять свои шаги с другими странами — неотъемлемое и естественное право. Развитие международных отношений в последние десятилетия, модернизация и особенности информационной глобализации предъявили к дипломатии принципиально новые требования. На смену глобальному блоковому противостоянию с признаками «холодной» войны пришли новые угрозы. Конкуренция между странами переместилась из военно-политической в основном в экономико-информационную сферу. И Казахстан стремится осуществить прорыв именно здесь.Стремление к прагматичной дипломатии не является чем-то новым. Большинство государств в мире действуют именно так. Визит в РК в начале года Цырила Свободы и вопросы, интересовавшие чешскую сторону, являются наглядным тому подтверждением. Да и в соседней России начиная с 2000 года был сделан акцент на проведение прагматичной внешней политики. Российские дипломаты и ученые обратили серьезное внимание на тот факт, что несмотря на традиционную близость, доля Европы во внешней торговле России занимает примерно 50 процентов, в то время как доля стран СНГ не превышает десяти.А в общем внешнеторговом обороте РК доля торговли со странами ЦАС, куда не входит нейтральный Туркменистан, составляет примерно один процент. Отсюда весьма непростая задача выверения экономических приоритетов в контексте проведения многовекторной внешней политики, особенно в рамках региональных интеграционных объединений, таких как ЕЭП, ЦАС. Именно принцип многовекторности позволяет адекватно реагировать на малейшие изменения в показателях внешней торговли. Так, в последние месяцы у Казахстана отрицательное сальдо складывается в торговле с Россией. Быстро меняющаяся экономическая конъюнктура в международной торговле требует оперативного подхода. И речь порой заходит не просто о трудностях интеграции, на что указывает казахстанская дипломатия, а о явном отсутствии или снижении внешнеэкономической выгоды. С одной стороны, экономический фактор довлеет над принятием тех или иных интеграционных решений, а с другой — существует понимание исторической обреченности быть лидером и выступать флагманом прогресса в регионе.Внешнеполитическое ведомство учитывает все аргументированные мнения. Так, например, на проблему вступления РК в ВТО имеется интересная точка зрения, выдвинутая в прошлом году Форумом предпринимателей: вступать в ВТО без эффективной промышленной политики и государственно-правовой поддержки экспорта не следует, потому что можно потерять конкурентоспособные отрасли. Справедливости ради отметим, что не все эксперты и экономисты разделяют подобную позицию. Очень любопытными представляются результаты исследования РАН РФ, подготовившей в 2002 году прогноз в связи с возможным внезапным вступлением в ВТО по запросу Минэкономики РФ. Результаты и выводы ошеломили самих экспертов: рыночные параметры после вступления в ВТО изменятся всего лишь в пределах одного процента. То есть практически никакой реакции. Значит ли это, что нужно вступать в ВТО, использовав кыргызский сценарий? Должны ли мы торопиться? В данном вопросе позиция Министерства иностранных дел обоснованна и взвешенна. Так, по мнению министра Касымжомарта Токаева, те страны СНГ, которые уже вступили в ВТО, то есть Молдова и Кыргызстан, больше выиграли, чем потеряли. И это несмотря на то, что в нынешнем состоянии казахстанская экономика более подготовлена и конкурентоспособна, нежели экономика этих двух стран на момент их вступления в ВТО. Так, по показателю ВВП на душу населения Казахстан уже начинает опережать Иран, Турцию и Россию, вплотную приближаясь к Малайзии и Хорватии. Считать, что это происходит только благодаря богатству углеводородов, глубокое заблуждение, означающее отсутствие элементарных экономических знаний. Таким образом, не следует никоим образом сомневаться в правильности тезиса о том, что экономика РК более готова к полноценным международным экономическим отношениям, нежели экономика соседних стран. А полноценные международные экономические отношения предполагают обязательное участие в ГАТТ, следовательно, в ВТО.Разумеется, формулировка тезиса о достаточной готовности казахстанской экономики к таким отношениям может вызвать скептические настроения. Увы, экономическая статистика — вещь упрямая и капризная, и воспользовавшись тем или иным вырванным из общего контекста методом, можно эффектно доказывать обратное. Но от жестких требований современного сложного общества не дано уйти никому. Напомним, что в международной торговой системе касательно доступа товаров на национальные рынки взаимодействуют две противоположные тенденции: либерализация и протекционизм. Отсюда принцип либерализации торговли и принцип защиты национального рынка при использовании тарифных и нетарифных мер во внешнеторговой политике. Но, поскольку идея создания глобального экономического пространства означает использование принципа свободы торговли, постольку нетарифные барьеры должны быть устранены, а ставки таможенных пошлин согласованно снижены или полностью ликвидированы. Иными словами, если хочешь получить выгодные условия для торговли казахстанскими товарами в других странах, сумей создать такие же у себя дома. Следует отметить, что внешнеполитическое ведомство всегда придавало большое значение вопросу участия страны в интеграционных объединениях, к примеру в Организации экономического сотрудничества. Глава внешнеполитического ведомства К. Токаев подчеркивает, что работа исполнительного органа этой организации нуждается в серьезном осмыслении с точки зрения его эффективности. Поэтому для того, чтобы получило развитие предложение об активизации региональных товарообменов с дальнейшей перспективой создания в регионе зоны свободной торговли, необходимо согласовать тарифную политику, отменить количественные ограничения и другие меры нетарифного регулирования во взаимной торговле, ввести симметричную систему взимания НДС и акцизов во взаимных торговых операциях, снять препятствия и ограничения при транзите товаров, произведенных на территории государств ОЭС. Фактом прямого признания прагматичности казахстанских предложений и авторитета РК явилось назначение в 2003 году генеральным секретарем ОЭС представителя от Казахстана Асхата Оразбая. А тезис о выстраивании новых отношений вовсе не означает коренного изменения внешнеполитических приоритетов. Задача состоит в обеспечении проведения экономической дипломатии во благо всего казахстанского народа, всемерного содействия дипломатическими средствами реализации стратегии индустриально-инновационного развития до 2015 года, предполагающей отход от сырьевой направленности и ориентированность на более высокую производительность и применение современных технологий. Наша же нефтегазовая отрасль должна стать тем локомотивом, который будет ускорять развитие всех других секторов экономики.&lt;br /&gt;Исламбек Арыстанбеков&lt;br /&gt;20 августа, 2004 г.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5877388707802446749?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.kazpravda.kz/print.php?lang=rus&amp;chapter=1092945953' title='Поиск модели экономической дипломатии, или Как создать выгодные условия для торговли нашими товарами за рубежом'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5877388707802446749/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5877388707802446749' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5877388707802446749'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5877388707802446749'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_6837.html' title='Поиск модели экономической дипломатии, или Как создать выгодные условия для торговли нашими товарами за рубежом'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-7772563007448166135</id><published>2007-08-24T17:53:00.001+03:00</published><updated>2007-08-24T17:53:58.234+03:00</updated><title type='text'>Назарбаев сейчас с визитом в Германии, после - отправится на Украину</title><content type='html'>В данный момент Нурсултан Назарбаев по приглашению канцлера ФРГ Ангелы Меркель находится с трехдневным визитом в Германии, в ходе которого состоятся двусторонние переговоры с канцлером, встречи с федеральным президентом Хорстом Келером, председателем бундестага Норбертом Ламмертом, представителями общественно-политических кругов, главами крупнейших германских компаний, представителями казахской диаспоры, переселенцами и студентами. Кроме того, в рамках визита планируется проведение экономического форума "Казахстанско-германский экономический диалог".&lt;br /&gt;Поездку по Европе Назарбаев продолжит на Украине, где в течение двух дней встретится с президентом Виктором Ющенко, премьер-министром Виктором Януковичем, председателем Верховной Рады Александром Морозом. Президент Казахстана также примет участие в торжественном открытии Года Казахстана на Украине и в работе бизнес-форума деловых кругов двух стран.&lt;br /&gt;По словам заместителя главы секретариата президента Украины Александра Чалого, по итогам встреч будут подписаны план действий "Украина-Казахстан" на 2007-2008 годы и серия межправительственных соглашений, в том числе о сотрудничестве в сфере энергоносителей. Особое внимание будет уделено совместному проекту по строительству нового нефтеперерабатывающего завода мощностью 3 млн тонн нефти в год, ориентированного на европейского потребителя. Посол Казахстана на Украине Амангельды Жумабаев заявил местным журналистам: "Мы заинтересованы в том, чтобы совместно с украинской стороной создать НПЗ. Это особенно актуально в связи с ближайшим вступлением Украины в ВТО". Стоимость проекта оценивается в 8 млрд долларов.&lt;br /&gt;Как заявил второй секретарь посольства Республики Казахстан на Украине Исламбек Арыстанбеков, стороны продолжают изучать перспективы участия Казахстана в использовании нефтепровода Одесса-Броды-Плоцк и интеграции нефтепроводов "Дружба" и "Адрия". Представитель посольства допускает, что в ходе визитов президента Назарбаева в Германию и Украину, исходя из внешнеполитических приоритетов Казахстана, будет рассматриваться вопрос альтернативных маршрутов для переброски энергоресурсов в западном направлении.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-7772563007448166135?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://txt.newsru.com/world/31jan2007/nazarbaev.html' title='Назарбаев сейчас с визитом в Германии, после - отправится на Украину'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/7772563007448166135/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=7772563007448166135' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7772563007448166135'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7772563007448166135'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_2650.html' title='Назарбаев сейчас с визитом в Германии, после - отправится на Украину'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-1790305260476372919</id><published>2007-08-24T17:51:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:52:50.432+03:00</updated><title type='text'>Япония — ключ к океану</title><content type='html'>августа в Астане состоится заседание Совета министров иностранных дел (СМИД) государств — членов организации «Центрально-Азиатское Сотрудничество» (ЦАС) и диалога «Центральная Азия — Япония»। В преддверии этих важных внешнеполитических событий нашим читателям, несомненно, будет интересна статья сотрудника казахстанского МИДа о многогранных связях нашей республики со Страной восходящего солнца.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;span style="color:#ff0000;"&gt;&lt;strong&gt;Не допустить расширения ядерного клуба&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;На заре независимости Казахстана международное сообщество было весьма озабочено судьбой ядерного наследия, доставшегося от СССР. И Япония, с которой наша республика установила дипломатические отношения в январе 1992 года, здесь не исключение.Уникальная концепция внешней политики этой страны не предполагала тесного политического, а тем более экономического сотрудничества с молодыми государствами Центральной Азии.Президент Нурсултан Назарбаев дважды побывал с визитами в Токио, в апреле 1994 и декабре 1999 года. В результате удалось добиться подтверждения принципа стратегического партнерства, что явствует из текста заявления, сделанного по итогам визита госсекретаря — министра иностранных дел Касымжомарта Токаева в декабре 2002 года.И хотя действующая в отношении центральноазиатских стран так называемая «евразийская дипломатия» включает в себя пункт об экономическом сотрудничестве, Токио пока рассматривает его преимущественно с точки зрения уменьшения воздействия на природу экологически вредных производств.&lt;br /&gt;Лиха беда начало&lt;br /&gt;Почему японский бизнес не идет в Казахстан? Пытаясь ответить на этот вопрос, японский посол в РК как-то сослался на человеческий фактор, отсутствие личных контактов между японскими и казахстанскими деловыми людьми. Возможно, мы несколько наивны в отношении японских инвестиций, которые кстати составляют примерно 3—4 % от общего объема всех иностранных инвестиций в экономику РК. И в самом деле, разве будут японцы делать крупные инвестиции в Казахстан, если они «уходят» даже из проверенной и надежной Великобритании? Наше двустороннее сотрудничество осуществляется в основном в рамках официальной помощи развития, в виде грантов, льготных займов и оказания технической помощи. Казахстанцы каждый раз испытывали чувство благодарности, когда средства массовой информации сообщали о таких проектах с участием японской стороны, как строительство моста через Иртыш в Семипалатинске, реконструкция аэропорта и модернизация системы водоснабжения в Астане, и других. Но, несмотря на низкие показатели инвестиционной активности японского бизнеса в Казахстане, есть основания полагать, что работа, проводимая в рамках учрежденного в 1993 году Комитета по торгово-экономическому сотрудничеству, даст свои плоды. Представители самых авторитетных японских внешнеторговых структур и компаний, таких как Банк международного сотрудничества JBIC, Национальная нефтяная корпорация JNOC, Марубени, JICA и других не скрывают заинтересованности в активизации экономического сотрудничества.&lt;br /&gt;&lt;span style="color:#cc0000;"&gt;&lt;strong&gt;Точки соприкосновения&lt;br /&gt;&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;Между нашими странами существуют большие различия. Япония в некотором смысле является как бы антиподом Казахстана. Если Япония служит классическим примером островного государства, то мы, напротив, расположены в большой удаленности от мирового океана. Конечно, мы можем похвастать наличием углеводородных ресурсов. Но разве меньше может получить Япония от мирового океана? По оценкам ученых, именно там содержатся основные ресурсы Земли. Объединяет казахов и японцев ряд исторических, этнопсихологических и лингвистических моментов. Японцы трепетно относятся к «признанию присутствия», так же, как казахи к «танылу».  Жители обеих стран больше всех пострадали от ядерных бомбардировок ХХ века. Отсюда одинаковое неприятие фактора силы в международной политике. После второй мировой войны Японии удалось обеспечить преемственность политической власти. Дипломатическое мастерство и правильный внешнеполитический расчет позволили добиться исключительных привилегий со стороны США. Последняя, в обмен на поддержку, — лояльность и согласие на роль гаранта безопасности — способствовала возрождению Японии в качестве экономической державы. Благодаря более чем полувековому японско-американскому союзу Страна восходящего солнца смогла сосредоточиться исключительно на решении экономических задач.Получив от мировых ядерных держав гарантии своей безопасности, Казахстан также позволяет себе иметь относительно низкое бремя оборонных расходов и ставит далеко идущие задачи индустриально-инновационного плана.&lt;br /&gt;&lt;span style="color:#ff0000;"&gt;&lt;strong&gt;Нужен запас прочности&lt;br /&gt;&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;Мир давно перестал говорить о японском экономическом чуде и, похоже, привык к сообщениям иного рода — о долгосрочных кризисных явлениях в хозяйстве острова. Так незаметно прошло то время, когда все удивлялись свойствам пятнадцатого камня сада Рёандзи, взахлеб читая дипломата и знатока Японии В. Цветова.Сегодня Япония переживает сложный период, хотя, судя по показателям 2004 года, в стране прогнозируется рост экономики на 3—4 процента. Однако именно на относительном неблагополучии и выверяется прочность, заложенная в здание современной японской государственности архитекторами ее послевоенного возрождения. Всесторонний анализ экономики этой страны важен для Казахстана с точки зрения того, как можно избежать существенных недостатков.После серии мировых финансовых кризисов в конце ХХ века мир замер в ожидании новых нестандартных решений в области организации международных экономических отношений. Эксперты заговорили о возможном распаде Бреттон-Вудской системы. Конкуренция между двумя радикально различными концепциями менеджмента — американской и японской — пока складывается в пользу США. В американской интерпретации целью финансового менеджмента является максимизация прибыли, в японской — увеличение доли рынка. Иначе говоря, американцев легко заманить наличием прибыли, что, впрочем, не всегда сработает в отношениях с японцами. Чрезвычайно важно изучить и понять роль и значение таких институтов японского общества, как «сюдан», «кейрецу», пожизненный найм на работу и другие.Неудивительно, что при относительно высокой стоимости проектов на частично возвратной и безвозмездной основе, финансируемых японской стороной, двусторонний торговый оборот между нашими странами не превышает 200 млн. долларов.Но если мы сделаем поспешный вывод о том, что отказ Японии от принципа максимизации прибыли привел эту страну к периоду относительного неблагополучия, то впадем в глубокое заблуждение. Не будем забывать, что в международных экономических обменах Япония, наоборот, всегда имела положительное сальдо. Даже США пытаются решить проблему дефицита тороговли с этой страной. Не будем к тому же забывать, что прибыль — понятие кратковременное и неустойчивое, в то время как «стратегия увеличения доли рынка» несет в себе глобальный и долгосрочный элемент. В связи с чем Казахстану предстоит сделать нелегкий выбор между этими двумя подходами. Возможно, истина находится где-то посередине.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Исламбек АРЫСТАНБЕКОВ&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-1790305260476372919?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.kazpravda.kz/index.php?uin=1151645457&amp;chapter=1093572557&amp;act=archive_date&amp;day=27&amp;month=8&amp;year=2004' title='Япония — ключ к океану'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/1790305260476372919/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=1790305260476372919' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/1790305260476372919'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/1790305260476372919'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_3495.html' title='Япония — ключ к океану'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-7427477296457140531</id><published>2007-08-24T17:47:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:48:15.871+03:00</updated><title type='text'>Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна</title><content type='html'>26 , 11:10&lt;br /&gt;Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна, в случае, если засуха действительно повлияет на собственный урожай зерновых. Так считает второй секретарь посольства Республики Казахстан в Украине Исламбек Арыстанбеков.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;По его словам, Казахстан является экспортером зерна, поставляющим на внешние рынки 70% этой сельхозпродукции выращенной на своей территории. Кроме того, характеристики казахстанского зерна настолько высоки, что даже при смешивании существенно влияют на качество исходной продукции. Таким образом, компании-потребители зерна заинтересованы покупать эту продукцию в Казахстане даже по достаточно высокой цене, считает эксперт. А это означает, что заявление представителя казахстанской сельхозкомпании о готовности страны восполнить нехватку зерна на мировом рынке, вызванную засухой в Украине и России, имеют под собой основания.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Однако, для того, чтобы окончательно определиться с тем, возникнет ли у Украины потребность в импорте зерна из Казахстана, необходимо убедиться в том, что засуха действительно повлияла на объемы собранного в стране зерна. А это можно будет сделать лишь по окончании уборочной кампании.&lt;br /&gt;РБК-Украина.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-7427477296457140531?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.l2b.info/news/offset.9/id.1014/lang.ru/country_id.1/?PHPSESSID=956fed035f15305d64e75b5e5c3e7340' title='Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/7427477296457140531/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=7427477296457140531' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7427477296457140531'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7427477296457140531'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_3787.html' title='Украина может быть заинтересована в импорте казахстанского зерна'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-363971425077198773</id><published>2007-08-24T17:41:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:47:16.288+03:00</updated><title type='text'>С нефтью можно стать Нигерией, а можно Норвегией</title><content type='html'>Архив - 20.05.200421/05/04 - Нефть, и не толькоОстались считанные дни до визита в Казахстан норвежского премьер-министра Кьела Магне Бондевика. Его приезд весьма важен, учитывая значимость сырьевого и энергетического секторов, особенно в условиях мировой экономической конкуренции. Северяне признали нашу независимость 2 января 1992 года. Уже 5 июня были установлены дипломатические отношения. Из важнейших мероприятий в истории двусторонних политическихвзаимоотношений можно назвать официальный визит казахстанского лидера Нурсултана Назарбаева в апреле 2001 года. Именно тогда был подписан документ об избежании двойного налогообложения в торговле между Казахстаном и Норвегией. К сожалению, ее нынешний объем — 11 миллионов долларов — оставляет желать лучшего. И это еще одна причина, побуждающая нас интересоваться Норвегией, у которой, кстати мы позаимствовали идею создания Национального фонда, где собираются накопления от торговли нефтью. Надо сказать, что эта страна помогает нам и в решении ряда проблем экологического плана, способствуя появлению системы раннего их предупреждения. Несмотря на небольшую территорию в 385,2 квадратных километра, на которой проживает примерно 4,5 миллиона человек, эта страна имеет удивительные экономические показатели.Норвежцы славятся и умением качественно делать дешевую мебель. На их долю приходится и половина мирового экспорта лосося. И такие отрасли, как добыча и обработка нефти, нефтехимия, пищевая промышленность, судостроение, весьма конкурентоспособны на мировом рынке. В этом смысле нашей стране есть на что ориентироваться, дабы реализовать задачи, поставленные в Послании Главы государства. Ну а к сведению потенциальных экспортеров добавим, что в основном норвежцы импортируют минеральное топливо, металлы,пищевые продукты, текстиль, оборудование и транспортные средства.  Современная тенденция опережения экспорта услуг, нежели товаров, наблюдаемая в мировой экономике, не обошла стороной и Норвегию. Следовательно, и здесь для нас есть пример. Так же, как и в большинстве европейских стран, резко вырос экспорт в фармацевтической отрасли. В этом плане удивительные показатели демонстрирует Ирландия, чей экспорт лекарственных средств вырос в 2003 году на 78 процентов.  Казахстанцы должны признать, что пока нам, видимо, надо довольствоваться локомотивной функцией нефтяной отрасли. Вот почему интересен норвежский нефтехимический опыт. Внешнеполитическое ведомство РК внимательно относится к таким вопросам. Министр Касымжомарт Токаев на 57-й сессии Генеральной Ассамблеи ООН отмечал, что Казахстан весьма заинтересован в развитии энергетического и транспортного секторов. Тем привлекательнее для нас опыт эффективного освоения нефтяных и газовых месторождений на Северном море. Не секрет, что Норвегия признана в мировом сообществе страной, сумевшей наилучшим образом извлечь пользу из запасов нефти и газа. Имеется в виду, что сырье не закачивалось сразу в трубу. Его перерабатывали, подвергая таким сложным процессам, как риформинг, алкилирование, гидрокрекинг, гидроочистка. Перед лицами, ответственными за проведение энергетической дипломатии РК, стоит ряд важных задач, одна из которых — всемерное содействие — дипломатическими средствами — реализации Стратегии индустриально-инновационного развития до 2015 года. То есть Казахстану в его стремлении не допустить развития «голландской болезни» необходимо открыть путь к новым технологиям. И начало этому — в кадровом обеспечении новых отраслей, таких как нефтехимия. В этой связи показательно решение республиканской комиссии Министерства образования и науки по подготовке кадров за рубежом. Речь идет о программе «Болашак» на 2004—2006 годы. Среди стран, наилучшим образом осуществляющих  нефтехимическое обучение, названы США, Великобритания, Россия, Франция. А вот Норвегии в списке нет. А ведь эта страна в течение 1994—2000 годов предоставила намгрантов примерно на 1,2 миллиона долларов. Как считают ученые, ревностно отстаивающие подлинные нефтяные интересы Казахстана, цель нефтехимии никак не увеличение физических показателей объема добычи ипроизводства нефти, а внедрение новых процессов ее извлечения и глубокой переработки. Между тем норвежские нефтяники не скрывают своего интереса к перспективамразработки казахстанской части шельфа Каспия. Об этом уже заявил нефтяной гигант Норвегии — компания «Статойл». Она считается одним из мировых лидеров в морской добыче углеводородов. И грех не воспользоваться опытом этой страны, которая лишь в 1969 году узнала, что обладает громадными запасами стратегического сырья. Но, воспользовавшись этим, за несколько лет превратилась из рыбной в нефтяную державу.&lt;br /&gt;Исламбек АРЫСТАНБЕКОВ&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-363971425077198773?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.kazpravda.kz/index.php?uin=1151984397&amp;chapter=1096381217&amp;act=archive_date&amp;day=20&amp;month=5&amp;year=2004' title='С нефтью можно стать Нигерией, а можно Норвегией'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/363971425077198773/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=363971425077198773' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/363971425077198773'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/363971425077198773'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_8326.html' title='С нефтью можно стать Нигерией, а можно Норвегией'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-3894176929730244248</id><published>2007-08-24T17:38:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:39:49.636+03:00</updated><title type='text'>Kazakstanning Ucrainadaqi Elshiligining' ououu.kazembassy.com.ua saytinda kazak matinderin' arab karpindegi' tote jazoumen okuqa mumcindic beretin' pa</title><content type='html'>Kazakstanning Ucrainadaqi Elshiligining' ououu.kazembassy.com.ua saytinda kazak matinderin' arab karpindegi' tote jazoumen okuqa mumcindic beretin' parak ashildi.&lt;br /&gt;Ol ushin' osi saytti aship, oning ustinggi' kaptalining ong jaqindaqi audarila-tongcerile kubilip turqan Tote Jazu degen belgini' basu kajet. Sonda oni kalay paydalanu cerectigi' joninde tusinic beretin' betting' ozi' ashiladi. Sol parakting joqari jaqindaqi tortburish sizikting ishine ciril karpimen jazilqan cez celgen kazaksha matindi' coshirip' salip, soning astindaqi kz-translit degen tuymeni' bassangiz, sol matin' birden tote jazousha okilip shiqa celedi'. Baqdarlama autori, Ucrainadaqi Kazakstan Elshiliginde kizmet etetin' ultjandi azamat Yslambec Aristanbecovting' aytuinsha, bul adis' Kitaydaqi tote jazoudi paydalanatin 1 myllionnan astam kazak bauirlarimizding ozderi' jugirtip' oky almaytin, cirilshe jaryalanqan kazak matinderin' kynalmay okuina mumcindic aperedi'. Autor tote jazu alipbyining' Ynternette bolmaui sebebinen, karipterdi' negizinen arab alipbyinen aluqa toura celgenin' escertedi'. Maselen, ol I, I aripterining' ustinen biringqay dayecshe koyuqa majbur' bolqan. Osinday ozgeshelicteri' bolmasa, bul jangalikting kazak matinderin' arab karpinde okuqa kiziqatindar ushin' comegi' mol, dep esepteydi' ol.&lt;br /&gt;Arabsha tote jazu paraqining ynternettegi' ticeley siltemesi' -http://ououu.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.htmlSonday-ak Y. Aristanbecov osi saytta ciril karpindegi' kazakshani ozining' jece izdenisi' boyinsha juyelegen latinsha jazuqa auistiru paraqin da aship otir. Ol betting' ticeley siltemesi' - &lt;a href="http://ououu.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html"&gt;http://ououu.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html&lt;/a&gt; .&lt;br /&gt;Derec cozi': KazAkparat.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-3894176929730244248?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='related' href='http://www.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html' title='Kazakstanning Ucrainadaqi Elshiligining&apos; ououu.kazembassy.com.ua saytinda kazak matinderin&apos; arab karpindegi&apos; tote jazoumen okuqa mumcindic beretin&apos; pa'/><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/3894176929730244248/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=3894176929730244248' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3894176929730244248'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/3894176929730244248'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/kazakstanning-ucrainadaqi-elshiligining.html' title='Kazakstanning Ucrainadaqi Elshiligining&apos; ououu.kazembassy.com.ua saytinda kazak matinderin&apos; arab karpindegi&apos; tote jazoumen okuqa mumcindic beretin&apos; pa'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-6966041116647273983</id><published>2007-08-24T17:37:00.001+03:00</published><updated>2007-08-24T17:37:57.247+03:00</updated><title type='text'>قازاقستاننئث ؤكرايناداعئ ةلشئلئگئنئثء ououu.kazembassy.com.ua سايتئندا قازاق ماتئندةرئنء اراب قارپئندةگئء توتة جازؤمةن وقؤعا مذمكئندئك بةرةتئنء پاراق</title><content type='html'>قازاقستاننئث ؤكرايناداعئ ةلشئلئگئنئثء ououu.kazembassy.com.ua سايتئندا قازاق ماتئندةرئنء اراب قارپئندةگئء توتة جازؤمةن وقؤعا مذمكئندئك بةرةتئنء پاراق اشئلدئ.ول ذشئنء وسئ سايتتئ اشئپ, ونئث ذستئثگئء قاپتالئنئث وث جاعئنداعئ اؤدارئلا-توثكةرئلة قذبئلئپ تذرعان Tote Jazu دةگةن بةلگئنئء باسؤ قاجةت. سوندا ونئ قالاي پايدالانؤ كةرةكتئگئء جونئندة تذسئنئك بةرةتئنء بةتتئثء وزئء اشئلادئ. سول پاراقتئث جوعارئ جاعئنداعئ تورتبذرئش سئزئقتئث ئشئنة كيريل قارپئمةن جازئلعان كةز كةلگةن قازاقشا ماتئندئء كوشئرئپء سالئپ, سونئث استئنداعئ kz-translit دةگةن تذيمةنئء باسساثئز, سول ماتئنء بئردةن توتة جازؤشا وقئلئپ شئعا كةلةدئء. باعدارلاما افتورئ, ؤكرايناداعئ قازاقستان ةلشئلئگئندة قئزمةت ةتةتئنء ذلتجاندئ ازامات يسلامبةك ارئستانبةكوفتئثء ايتؤئنشا, بذل ادئسء قئتايداعئ توتة جازؤدئ پايدالاناتئن 1 ميلليوننان استام قازاق باؤئرلارئمئزدئث وزدةرئء جذگئرتئپء وقي المايتئن, كيريلشة جارييالانعان قازاق ماتئندةرئنء قينالماي وقؤئنا مذمكئندئك اپةرةدئء. افتور توتة جازؤ الئپبيئنئثء ينتةرنةتتة بولماؤئ سةبةبئنةن, قارئپتةردئء نةگئزئنةن اراب الئپبيئنةن الؤعا تؤرا كةلگةنئنء ةسكةرتةدئء. ماسةلةن, ول ئ, ئ ارئپتةرئنئثء ذستئنةن بئرئثعاي دايةكشة قويؤعا ماجبذرء بولعان. وسئنداي وزگةشةلئكتةرئء بولماسا, بذل جاثالئقتئث قازاق ماتئندةرئنء اراب قارپئندة وقؤعا قئزئعاتئندار ذشئنء كومةگئء مول, دةپ ةسةپتةيدئء ول. ارابشا توتة جازؤ پاراعئنئث ينتةرنةتتةگئء تئكةلةي سئلتةمةسئء -http://ououu.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.htmlسونداي-اق ي. ارئستانبةكوف وسئ سايتتا كيريل قارپئندةگئء قازاقشانئ وزئنئثء جةكة ئزدةنئسئء بويئنشا جذيةلةگةن لاتئنشا جازؤعا اؤئستئرؤ پاراعئن دا اشئپ وتئر. ول بةتتئثء تئكةلةي سئلتةمةسئء - &lt;a href="http://ououu.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html"&gt;http://ououu.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html&lt;/a&gt; .دةرةك كوزئء: قازاقپارات.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-6966041116647273983?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/6966041116647273983/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=6966041116647273983' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6966041116647273983'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/6966041116647273983'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/ououukazembassycomua.html' title='قازاقستاننئث ؤكرايناداعئ ةلشئلئگئنئثء ououu.kazembassy.com.ua سايتئندا قازاق ماتئندةرئنء اراب قارپئندةگئء توتة جازؤمةن وقؤعا مذمكئندئك بةرةتئنء پاراق'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5954753339293805850</id><published>2007-08-24T17:36:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:37:18.453+03:00</updated><title type='text'>Қазақстанның Украинадағы Елшілігінің www.kazembassy.com.ua сайтында қазақ мәтіндерін араб қарпіндегі төте жазумен оқуға мүмкіндік беретін парақ ашылды</title><content type='html'>Қазақстанның Украинадағы Елшілігінің www.kazembassy.com.ua сайтында қазақ мәтіндерін араб қарпіндегі төте жазумен оқуға мүмкіндік беретін парақ ашылды.Ол үшін осы сайтты ашып, оның үстіңгі қапталының оң жағындағы аударыла-төңкеріле құбылып тұрған Tote Jazu деген белгіні басу қажет. Сонда оны қалай пайдалану керектігі жөнінде түсінік беретін беттің өзі ашылады. Сол парақтың жоғары жағындағы төртбұрыш сызықтың ішіне кирил қарпімен жазылған кез келген қазақша мәтінді көшіріп салып, соның астындағы kz-translit деген түймені бассаңыз, сол мәтін бірден төте жазуша оқылып шыға келеді. Бағдарлама авторы, Украинадағы Қазақстан Елшілігінде қызмет ететін ұлтжанды азамат Исламбек Арыстанбековтің айтуынша, бұл әдіс Қытайдағы төте жазуды пайдаланатын 1 миллионнан астам қазақ бауырларымыздың өздері жүгіртіп оқи алмайтын, кирилше жарияланған қазақ мәтіндерін қиналмай оқуына мүмкіндік әпереді. Автор төте жазу әліпбиінің Интернетте болмауы себебінен, қаріптерді негізінен араб әліпбиінен алуға тура келгенін ескертеді. Мәселен, ол Ы, І әріптерінің үстінен бірыңғай дәйекше қоюға мәжбүр болған. Осындай өзгешеліктері болмаса, бұл жаңалықтың қазақ мәтіндерін араб қарпінде оқуға қызығатындар үшін көмегі мол, деп есептейді ол. Арабша төте жазу парағының интернеттегі тікелей сілтемесі -http://www.kazembassy.com.ua/doc/tote-translit.htmlСондай-ақ И. Арыстанбеков осы сайтта кирил қарпіндегі қазақшаны өзінің жеке ізденісі бойынша жүйелеген латынша жазуға ауыстыру парағын да ашып отыр. Ол беттің тікелей сілтемесі - http://www.kazembassy.com.ua/doc/kaz-convert.html .Дерек көзі: ҚазАқпарат.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5954753339293805850?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5954753339293805850/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5954753339293805850' title='Комментарии: 1'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5954753339293805850'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5954753339293805850'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/wwwkazembassycomua.html' title='Қазақстанның Украинадағы Елшілігінің www.kazembassy.com.ua сайтында қазақ мәтіндерін араб қарпіндегі төте жазумен оқуға мүмкіндік беретін парақ ашылды'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>1</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5078557073490907925</id><published>2007-08-24T17:34:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:36:05.577+03:00</updated><title type='text'>Предложения для создания казахского алфавита на основе латиницы</title><content type='html'>Исламбек АРЫСТАНБЕКОВ, 2-ой секретарь посольства Казахстана в Украине&lt;br /&gt;Предлагаю вариант казахского алфавита, состоящий из 26 букв английского алфавита (опубликована в “Казахстанской Правде” - “Латиница или Вязь” от 31 июля 1992 г। и “И все-таки - будущее за латиницей” от 19 августа 1993 г.).&lt;br /&gt;Использование графики, не выходя за рамки 26 букв, откроет для казахской школы и науки новые горизонты, несравненно улучшит методику и повысит скорость обучения нашему языку русскоязычных (а среди них немало и казахов), был бы незаменим для иностранцев, овладевающих казахским, и может быть реализован как международная транскрипция для отправления за границу телеграмм, писем и т. д.&lt;br /&gt;Добавлю мнение кандидата технических наук, директора НПП “Ритм” в Караганде М. Омарова: спонсоры, которые поддержат внедрение латиницы, уже через год после завершения работы получат по 3 – 5 денежных единиц за каждую вложенную единицу.&lt;br /&gt;С 1929 года, кстати, Казахстан уже пользовался до конца тридцатых годов латиницей, хотя это был смешанный алфавит, и нельзя повторять его целиком сегодня.&lt;br /&gt;Некоторые ученые полагают, что нужно в наши дни взять целиком турецкую графику (&lt;a href="http://www.sana.gov.kz/"&gt;www.sana.gov.kz&lt;/a&gt;, &lt;a href="http://www.inform.kz/"&gt;www.inform.kz&lt;/a&gt;), но этот вариант является не алфавитом, а лишь транлитерацией, что демонстрирует возможности сайта &lt;a href="http://www.translit.com/"&gt;www.translit.com&lt;/a&gt;, который открывает все казахские сайты через турецкую кодировку. Тогда лучше уж не переходить вообще, а признать легальность новой кодировки. К тому же при этом переносятся недостатки из прежнего алфавита в новый.&lt;br /&gt;При передаче любой буквы с элементами диакритики в электронной форме, сразу возникает несогласование кодирования. Одним из преимуществ и причин массового распространения английского языка, является отсутствие диакритики: все символы существуют в основе компьютерного языка, и не нуждаются в видоизменениях. Во времена кодификации большинства языков мира не было предположений о виртуальном пространстве - Интернете, поэтому просветители свободно применяли диакритику для подчеркивания особенностей языка, мягкости или твердости звучания той или иной фонемы. С практической точки зрения, без вреда для филологической стороны языка.&lt;br /&gt;Возникает еще один вопрос: а отвечает ли латинская графика природе казахского языка, его фонетике? Позволяет ли выразить все нюансы, особенности нашего произношения?&lt;br /&gt;Если бы ответы были отрицательними, всякие соображения об экономической и иной целесообразности потеряли бы силу.&lt;br /&gt;“Основная латиница” настолько гибка, универсальна, что с помощью 26 знаков образуется алфавит, пригодный для всех тюркских языков.&lt;br /&gt;Идея рационализации казахского алфавита принадлежит замечательному казахскому ученому Ахмету Байтурсынову. Он полагал, что в казахском языке всего 24 звука. Обозначение двух разных согласных одним знаком, писал он, разрушает фонетику, и наоборот, этот принцип в приложении к гласным, произносимым мягко или твердо в зависимости от соседних согласных, способствует ясности, простоте и чистоте фонетики, ее лаконичности.&lt;br /&gt;Поэтому уменьшение числа букв должно быть достигнуто за счет “экономии” знаков для гласных.&lt;br /&gt;Прекрасный пример правоты А. Байтурсынова приводит А.Кадырбекулы в газете “Ана тілі” (8 июля 1993 г.) : “Турки, начав писать К и Қ одним знаком, потеряли заднеязычное Қ”. Потеря серьезная – этот звук присущ языкам Востока и украшает их.&lt;br /&gt;В той же мере верным остается вывод А. Байтурсынова о гласных: там, где действует закон сингармонизма, нет необходимости вводить новые знаки, иначе их число возросло бы до 60! Например, казахи пишут ШАШ, но произносить должны ШӘШ. Узбеки пишут МАСАЛАН, но это не мешает им произносить МӘСӘЛӘН. Следовательно, буквы А и Ә, Ү и Ұ, О и Ө, Ы и І могут быть обозначены одинаково и различаться по принципу А. Байтурсынова через palatalizing apostrophy.&lt;br /&gt;Внутренняя транскрипционная связь между близкими тюркскими языками может быть реализована в соответствии с законом фонетического чередования звуков (жок – йок, пишем jok). Точно также jol – жол, йол. При этом, в случае принятия такого алфавита, казахский язык будет реализован как единый компьютерный общетюркский вариант. При этом для общетюркского Ж (в словах жан, жұма)– можно было использовать Zh.&lt;br /&gt;Звуки Ұ, Ү, У являются одним звуком - мягкое У в слове келу является&lt;br /&gt;Ү в ударном положении, а твердое У в слове БАРУ является Ұ в ударном положении, соответственно Ұ и Ү являются безударными. Как известно, в том же русском языке ударение не обозначается, но это не мешает никому. В нашем же случае ударение на У можно все таки обозначить. Так как звук У легко узнается на стыке с гласными (ау, еу, уа, уі, уы), а в конце слов безуданые Ү и Ұ вообще не встречаются, то различение необходимо только в нескольких казахских словах таких, как тура, қуды, суды, алуды. Их можно было бы обозначить как ou или uw: toura, koudi, soudi, aloudi или tuwra, kuwdi, suwdi, aluwdi или вообще оставить в основном алфавите как tura, kudi, sudi, aludi, а в фонетическом алфавите дать разъяснения.&lt;br /&gt;Для передачи звука "Ш" лучше использовать "ch", как делают французы. При этом следует реализовать в казахском языке принцип действия Закона исторического чередования звуков. Что для казаха Ш, то для русского, узбека, кыргыза или татара Ч. Сравните – Шымкент, Чимкент, Чолпон – Шолпан. В свою очередь, что для француза Ш, то для англичан Ч. То есть, французы и казахи являются Ш-кающиими народами, а англичане, кыргызы, узбеки и русские - Ч-кающими.&lt;br /&gt;Звук К (переднеязычный) можно было бы обозначить как “С” как в английском слове “Coca-cola”, а заднеязычный Қ – К как в английском слове Kazakhstan. Часто встречающийся звук Ғ передать как Q (q), а Г – как G (g).&lt;br /&gt;Негізгі қазақ әліпбиі&lt;br /&gt;№&lt;br /&gt;Kazakh letters&lt;br /&gt;Қазақ кириллица&lt;br /&gt;Түсіндірмелер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;A, (ae)&lt;br /&gt;а, ә (alem, aulak, auil, sauir’)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;O, (oe)&lt;br /&gt;о, ө (oner, ozi’, omir’, orasan)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;U, (ou, w)&lt;br /&gt;ү, ұ, у (ush’, ushak, tau, beru, toura)&lt;br /&gt;w- фонетикалық әліпбиде ғана&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;i&lt;br /&gt;ы, і, и (kizil, iz’, ministr)&lt;br /&gt;Шетелдік сөздерде “и” деп оқи береміз – ministr, universitet, economica&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Y&lt;br /&gt;и, й (bay, ygi, yik, syrec)&lt;br /&gt;“й” даустылардың жанында ғана кездеседі&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;E&lt;br /&gt;э, е (economica)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;f (ph)&lt;br /&gt;ф, п (filologya, phayda, pharsi)&lt;br /&gt;Фарсы-парсы&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;h, (kh)&lt;br /&gt;х, һ (askhana, han, sgahar)&lt;br /&gt;Askhana – ашана емес&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;j, (zh)&lt;br /&gt;ж (jol, jok, zhuma)&lt;br /&gt;Басқа түрк тілдерімен ортақ болу үшін&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;c (ck)&lt;br /&gt;к (corset, cilem, ace)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;k&lt;br /&gt;қ (kora, ak)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;q&lt;br /&gt;ғ (qasir, touqan)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ng&lt;br /&gt;ң (ozing’ sozing’)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sh, ch&lt;br /&gt;ш (shop’, chimcent, cholpan)&lt;br /&gt;Басқа түрк тілдерімен ортақ болу үшін&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;nhg&lt;br /&gt;tunhgi - түнгі&lt;br /&gt;Шатыстырмау үшін&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Фонетикалық әліпби&lt;br /&gt;(тек қана филологтар үшін және транскрипциялық мақсаттарда)&lt;br /&gt;№&lt;br /&gt;Kazakh letters&lt;br /&gt;Қазақ кириллица&lt;br /&gt;Түсіндірмелер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ä&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ö&lt;br /&gt;о, ө (oner, ozi’, omir’, orasan)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ü&lt;br /&gt;ү, ұ, у (ush’, ushak, tau, beru, toura)&lt;br /&gt;w- фонетикалық әліпбиде ғана&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;w&lt;br /&gt;ы, і, и (kizil, iz’, ministr)&lt;br /&gt;Шетелдік сөздерде “и” деп оқи береміз – ministr, universitet, economica&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;y&lt;br /&gt;и, й (bay, ygi, yik, syrec)&lt;br /&gt;“й” даустылардың жанында ғана кездеседі&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;j,&lt;br /&gt;ж (jol, jok)&lt;br /&gt;Басқа түрк тілдерімен ортақ болу үшін&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ž&lt;br /&gt;Zhuma&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ŋ немесе ñ&lt;br /&gt;ң (ozing’ sozing’)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ç немесе ş&lt;br /&gt;ш (shop’, chimcent, cholpan)&lt;br /&gt;Басқа түрк тілдерімен ортақ болу үшін&lt;br /&gt;Ниже предлагаю примерный отрывок текста рассказа М.Ауезова “Көксерек”.&lt;br /&gt;Cocserec - Mukhtar Auezov&lt;br /&gt;Karaadirding karaqandi sayi elsiz. Aynalada kabat-kabat shubar adirlar. Jakin tobelerding barliqin alasa boz karaqan, tobilqi baskan.&lt;br /&gt;Say boyinda may ayining salkin lebi esedi. Bastari cogerip, burlenip kalqan kaling karaqan jel lebimen sibdir-sibdir kaqip tengselip, irqalip koyadi. Mangaydan jualarding, jas shopterding ysi celedi.&lt;br /&gt;Uzin ceng olceni kaptay baskan karaqanning ortasinda tereng, kur jar bar. Soning bas jaqinda ytmurindi kaling jinisting arasinda kaskir ini’ bar. Jakin elge malim’ esci in’. Jazqa salimnan beri soni eci kaskir celip mecen etti. Burin ytmurin janindaqi cishcentay alangda cengdigi cisi siyqanday ush’ ulcen in’ bolatin. Byil jas topiraqi jaqasinda dongcyip, taqi bir’ janga in’ shikkan. Barining’ audani bir’, jer astinan katinasi bar.&lt;br /&gt;Mangayi kaskirding oynaqi. Jas shopter basilip, taptalip kalqan. Jakindaqi karaqandarda kaskirding ak junderi corinedi. Kistan kalqan tubiti cazir de ar’ jerde soytip’ julinip kalip jur’. İnderding orta jerinde eci kaling sasir shaykalip osipti’. Kazir soning tubinde kiski juni’ abden tulep bolmaqan ak kaskir jatir. Baurinda cishcentay coc cushicteri kibirlaydi. Jarkiraqan kizuli cun boyin eritedi. Cozi’ bir’ siqirayip ashilip, bir’ jumilip kalquqa ce-tedi. Yigen emshecteri jibir-jibir tartiladi. Tobesinde sasir shaykalip irqaladi. Mangaydaqi karaqan men ytmurin bastari kozqalaktaydi.&lt;br /&gt;Bir’ mezgilde bas jaqinan satir-sutir, sirt-sirt sinqan shy, tobilqi, ku shomshecter dibisi celdi de, esin jyqansha birdeme kasina tasirlatip celip kaldi. Atip turdi... Baurindaqi coc cushic shashilip-togilip, umar-jumar domalap kaldi. Turqanda "ars" etip, azu tisteri aksyip, irilday turegeldi.&lt;br /&gt;Dal’ sol cezde tup’ karaqannan asa bere, aldina jas kizil kozi top ete tusti’. Soning artinan secirip shikkan — coc sholak. Enticcen, cobic akkan tumsiqimen ak kaskirdi aynala yiscep, ar’ jerin jalap aldi. Sodan song jerde uyelep kalip, tipirlap jatkan kozini core sala — "irr" etip barip bas saldi.&lt;br /&gt;Kozi eci komaqay auizding cergisinde kan josa bolip dar-dar ayrildi. Sirt-sirt etip jas suyec sindi. Kapash-kupash, kork-kork etip komaqay kandi auizdar asaydi. Tumsiqi men bastari, moyin junderi kip-kizil bolqan kaskirding jasil cozderi ot shashadi.&lt;br /&gt;Az uakitta eceui kozining ornin qana yiscelep kaldi. Endi birazda coc shopte arli’-berli aunap-aunap, cerilip turip, jegenderin kusa bastadi.&lt;br /&gt;Aldimen tuqan, cozi’ ashilqan cushicter jemdenip jatir. Eng songqi tuqan eci cushic baurin cotere almay, tirbingdap jatir edi, endi olardi baurina alip emize bastadi.&lt;br /&gt;Ertengine tuste jat yis shikti, alistan aldekanday dabirlaqan dauistar estilip, jakindap cele jatti. Cushicterdi jotalarinan tistelep, inderge tiqip-tiqip tastap, ak kaskir karaqan ishine cirdi.&lt;br /&gt;İn’ ustine muyiz tuyaktar tasirlap dubirletip celdi, aykay-dabir molaydi. Biri’ ustine biri’ celip, jyin cobeydi. Jerge at ustinen tastaqan aqashtar sart-sart tusip’ jatti. İn’ auzina eci ayaktilar jibirladi. Corgish cozder in’ tubine kadaldi. Cushicter biri’ ustine biri’ uyilip’, baurin coterip kibirlay almay, jakin jerde jatir edi.&lt;br /&gt;Jip-jili mikti tusaular moyninan, jotadan ustap bar cushicti sirtka alip shikti. Jeti cushicting beseuin cozderine karap otirip oltirdi de, eci cishcenesin tiri’ kaldirdi. Ceterde buning bireuining tirsegin kyip kaldirdi da, ecinshi bireuin - eng cenjesin alip jurip cetti. Kalqan jalqiz cushicti tistelep alip, eci kaskir jok boldi. İn’ kangirap kaldi...&lt;br /&gt;Osidan song bir’ juma boyi mangaydaqi el cundiz-tuni’ u-shu bolip jatti. Koy jaralandi. Kozi alip kashildi. Buzaular oltirildi’. Dalada kulindaqan byelerding birneshe kulindari jelindi.&lt;br /&gt;Tutkin bolip cetcen coc cushic auil turqini boldi.&lt;br /&gt;Cozin auilqa celgesin eci cunnen song ashti. Jurt asirauqa conedi desti. Cishcene Kurmash Cocserec dep at koyip aldi. Ertendi-cesh aynalasinan shikpaydi. Ozine jece askuyqish — ytayak azir’ boldi. Baurin coterip, tirbanip juruge aynalqan song, moynina jip’ taqildi.&lt;br /&gt;Uy’ ishinen shikpaydi. Tun’ balasinda Kurmash kasina alip jatadi. Sol ushin’ cari ajesining koyninan da shiqip cetti. Bolec jatadi. Kasinda ne ayak jaqinda, corpening astinda Cocserec jatadi.&lt;br /&gt;Jaz ortasina jakindaqan cez boldi. Cocserec ulceydi. Semirip jondanqanday da boldi. Birak ulceyisi daladaqiday emes, basendeu. Auildaqi ozi’ kurbi cushicterden sonsha ulcen emes.&lt;br /&gt;Bul uakitka sheyin Cocserec auil ytinen coresini cordi. Birde-bir’ yt muni dos cormeydi, mangina jakindatpaydi. Kaskirqa shabatin batil tobetter buni talap ta tastaydi. Ozge cop yt te irildap urip’, ceyde tap berip, ar’ jerinen tistep tartip cetedi.&lt;br /&gt;Kurmash kasinda bolqanda tayak jemeydi. Birak erjete bastaqan sayin budan yesi coz’ jazip kala berdi. Sonday cezde Cocserecce ilqy jau ytter cezdesedi.&lt;br /&gt;Bir’ uakit ulcen uyding’ ulcen kara ala tobeti ongashada buni alip soqip, cop ezgiledi. Buni talap jatkanin corip, ozge ytter de celip shabinan alip, borbayinan sozqilap oltiruge aynalip edi. Shang-shungmen balalar, ulcender jyilip cep, ytterdi urip, zorqa ayirip aldi.&lt;br /&gt;Birak Cocserec ali’ cunhge eshbir uakitta "kingk" etip auir-sinqan dibisin shiqarqan emes. Talaymin dep yt umtilsa, jota juni’ urpyip’, udireyip turip aladi. Tisi’ batip, kynap bara jatsa, dibissiz qana ezuin irjytadi.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5078557073490907925?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5078557073490907925/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5078557073490907925' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5078557073490907925'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5078557073490907925'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_874.html' title='Предложения для создания казахского алфавита на основе латиницы'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-4027385781430762553</id><published>2007-08-24T17:33:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:34:01.485+03:00</updated><title type='text'>Казахстан хочет ввести латиницу (Казахстан хоче запровадити латиницу)</title><content type='html'>Казахстан хочет ввести латиницу (Казахстан хоче запровадити латиницу) 16 ноября Наталья Соколенко, Денис Швец, Олексий Жиленко, програма "Вікна", СТБ Вікна 22:00 Программа ОКНА Москва возмущена желанием Астани отказаться от кириллицы. Президент Казахстана Нурсултан Назарбаев предложил перевести родной для его страны язык на латинские буквы. Российская пресса расценила это не иначе, как "крутое разворачивание стратегического партнера и соседа в сторону Запада". Второй секретарь посольства Казахстана в Украине - Исламбек Аристанбек - выступал с идеей перевода своего родного языка из кириллицы на латинскую азбуку еще в 1992-1993 годах на страницах "Казахстанской правды" (статья «Латиница илди Вязь» от 31 июля 1992 года и статья «И все таки - будущее за латиницей» от 19 августа 1993 года). Тогда в стране едва лишь начали распространять компьютеры. Адаптировать казахский язык в варианте кириллице было очень сложно. Теперешний алфавит, из 42 славянских букв, создает массу неудобств для иностранцев, которые заинтересованы в сотрудничестве с Казахстаном. Латиница, которая по данному проекту будет передавать язык через 26 знаков, эти трудности ликвидирует. Исламбек Аристанбеков, второй секретарь посольства Казахстана в Украине: Почему мы переходим? Причин множество. Во-первых, это распространение массовых коммуникаций. Думаю, что переход на латиницу будет способствовать украинско-казахским отношениям. Украинские бизнесмены, которые экспортируют свою продукцию в Казахстан, испытывают затруднения с шрифтами, поскольку при маркировках на продукции используют различные программы. Если Казахстан перейдет на латиницу, то многие предприниматели смогут беспрепятственно использовать шрифты и это будет облегчать процессы. Латинская графика в казахский язык приходит уже во второй раз. В 20-ые годы свои слова на письме казахи передавали теми же буквами, что англичане или французы. Алфавит из латыни им и другим тюркским народам, которые использовали до того арабскую вязь, создали большевики. Тогда Луначарский предлагал Ленину переиначить и российскую на латинский шрифт. Лариса Масенко, мовознавчиня, Киево-могилянская академия: Это объясняется тогдашней идеей мировой революции, уничтожения всех классов, наций, объединения всего мира, мирового пролетариата, и соответственно унификация эта графическая, а известно, что большевики и русский язык не очень уважали. Это были космополиты, и вот была идея объединить всю Вселенную на одной графике латинской. Однако после того, как поступь мировой социялистичной революции затормозила на границах СССР, большевики начали унификацию языков оккупированных народов уже под российскую и перевели тюркские языки на кириллицу. В сталинских лагерях уничтожали филологов, которые были против этого. Лариса Масенко, языковед, Киево-Могилянская академия: А вот теперь процессы идут обратные, они возвращаются к латинской азбуке. Это означает попытку примкнуть к западноевропейской цивилизации. О такой цели латинизации казахского языка свидетельствует и еще одна свежая инициятива президента Назарбаева. Он выражается за расширение сфер обихода родного для его народа языка. Среди граждан Казахстана почти половина представителей других национальностей, каждый третий - россиянин. Всем им, если они хотят работать на государственной службе, в армии и сфере услуг, теперь придется выучить государственную. Для этого в стране открывается широкая сеть курсов по изучение казахской. Исламбек Аристанбеков, второй секретарь посольства Казахстана в Украине: Это тоже веление времени и Президент лишь озвучивает то, что происходит в обществе. Назрела необходимость изучения казахского языка. Языковая политика президента Казахстана вызывает восхищение и зависть в тех, кто в Украине борется за укрепление позиций родного языка. Владимир Яворивский, председатель Союза писателей Украины: Слава Назарбаеву, видите, этот хитрый азиец якобы так все время ходил-ходил краем, а оказывается, вот что он имел в виду. Бога благодарить надо, что нам не нужно переходить на другой шрифт, нам нужно просто перейти на украинский язык. Между тем российская пресса возмущена намерением казахов отказаться от общей азбуки. Латинизацию Москва воспринимает как отказ Астани от промосковського внешнеполитического вектору. Тем более, что президент Назарбаев подал еще одно подтверждение на защиту этой версии. По его инициативе в учебных заведениях Казахстана массово внедряют изучение английского языка.&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-4027385781430762553?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/4027385781430762553/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=4027385781430762553' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4027385781430762553'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/4027385781430762553'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_9710.html' title='Казахстан хочет ввести латиницу (Казахстан хоче запровадити латиницу)'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-7307321019132205834</id><published>2007-08-24T17:30:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:31:21.760+03:00</updated><title type='text'>ورئس تئلئ – حالئقارالئق تئل ةمةس</title><content type='html'>ورئس تئلئ – حالئقارالئق تئل ةمةس&lt;br /&gt;كةثةس وداعئ داؤئرلةپ تذرعان كةزدة ورئس تئلئء بةلدئء دة, بةدةلدئء تئلء بولعانئ جاسئرئن ةمةس. قاي ةلدة بولماسئن باسقئنشئ ةل وكتةمدئك تانئتئپ, وزء تئلئنء جةرگئلئكتئء حالئققا تئقپالايتئنئ تاريحتان مالئمء.&lt;br /&gt;سول سيياقتئ ورئس تئلئء بئزدة دة جاپپاي بارلئق مةكتةپتةردة مئندةتتئء پانء رةتئندة زورلئقپةن وقئتئلدئ. "ذلئ كوسةم" ستالين سوفةت حالقئن بئرء تئلدة سايراتام دةپ قييالدادئ. وسئنئث ارقاسئندا حالئقتئث ساناسئندا ورئس تئلئنئثء حالئقارالئق دارةجةسئء بار دةگةن ذعئم قالئپتاستئ.&lt;br /&gt;ال شئن مانئندة ورئس تئلئء - حالئقارالئق تئلء مة, بولسا ول تئلدئء كئمدةر سويلةيدئء. الةمدة حالقئنئث سانئ جاعئنان بئرئنشئء ورئندا تذرعان مةملةكةت - قئتاي حالئق رةسپؤبليكاسئ. ولار 1,5 ميلليارد حالئقتئ قذرايدئ. مذنداعئ حالئقتئث 98,2 پايئزئ حانь تئلئندة سويلةيدئء ةكةن. وعان وسئ تئلدة سويلةيتئنء تايفانь جانة قئتايمةن كورشئلةس جاتقان باسقا دا مةملةكةتتةردئء قوسساق حانь تئلئندة سويلةيتئندةر دذنيةجذزئندة بئرئنشئء ورئندا تذر. ازييانئث كةپتةگةن مةملةكةتتةرئء قارئم-قاتئناس تئلء رةتئندة اعئلشئن تئلئنء پايدالانادئ.&lt;br /&gt;سونان كةيئنء حالقئنئث سانئ جاعئنان ةكئنشئء ورئندا ذندئلةر تذر. ذلئ جازؤشئ مذحتار اؤةزوف كةزئندة ةكئء رةت ساپار شةككةن تذثعئش قازاق قالامگةرئء. اقئرعئ رةت 1960 جئلئ يندييانئ 45 كذن ارالاپ, ناتيجةسئندة "يندييا وتشةركتةرئ" دةگةن تاماشا تؤئندئنئ دذنيةگة اكةلئپء كةتتئء. وسئ وتشةركئندة جازؤشئ ذندئء حالئقتارئنئث تئلئنة ايرئقشا توقتالادئ. "يندييادا 60-قا جؤئق تئلدةر بار. سونئث ئشئندة 15 تئلء ئرئء تئلدةر. ول تئلدةردة كوپ حالئقتار سويلةيدئء. سونداي تئلدةر: حيندئء, ؤردؤ, بةنگالي, تاميل, ماراتي, گؤدجاراتي, اسسام, كانةري, مالايالؤم, پةنجاپ تئلدةرئء سيياقتئ توپتار. بذل تئلدةردئثء ئشئندة حيندئء تئلئندة سويلةيتئنء حالئق بارئنةن دة كوپ اتالادئ. بولاشاقتا بذل تئلدئء مةملةكةتتئك تئلء جاساماقشئ. بارلئعئنا ورتاق جالعئز تئل&lt;br /&gt;- اعئلشئن تئلئء بولئپ وتئر",&lt;br /&gt;- دةپ جازادئ. قاراثئزدارشئ, ميللياردتان اساتئن حالقئ بار بذل ةلدة دة ورئس تئلئء بار ما? بارلئعئنا ورتاق تئلء اعئلشئن تئلئء دةپ وتئر عوي, ذلئ مذحتار.&lt;br /&gt;جةر شارئندا ةكئء ميللياردقا تاياؤ مذسئلماندار تذرادئ ةكةن. ولاردئث بارلئعئنئث دا وزء انا تئلدةرئء بار. كورشئلةس مةملةكةتتةرمةن بذلاردئث دا قارئم-قاتئناس تئلئء - اعئلشئن تئلئء.&lt;br /&gt;باتئس ةفروپا حالقئ شة? مذندا ئقئلئم زاماننان بةرئء قاراتا ذشء بئردةي حالئقارالئق تئلء (اعئلشئن, نةمئسء, ﻓرانتسؤز) قولدانئلئپ كةلةدئء. بئرء قازانعا ذشء بئردةي "قوشقاردئث" باسئ سئيئپ السا دا جةتةدئء. تورتئنشئسئنئثء باسئ ارتئق. ةندةشة مذندا دا ورئس تئلئنة ورئن جوق دةگةن سوزء.&lt;br /&gt;بذرئنعئ كةثةستةر وداعئ تاراپ, ذشء ميلليون حالئق توز-توزئ شئعئپ تاراپ كةتتئء. كةزئندةگئء 15 رةسپؤبليكانئث ارقايسئسئ دةربةس مةملةكةت بولئپ بولةك وتاؤ قذردئ. وسئ سةبةپتئء ورئس تئلئنئثء اياسئ بذرئنعئدان دا تارئلا تذستئء. بالتئق بويئ جاعالاؤئنداعئ ةلدةر مةكتةپ پروگرامماسئنان ورئس تئلئنء باياعئدا لاقتئرئپ تاستادئ. ال ورتا ازييا حالئقتارئ بولسا, تذركئء تئلدةس تاجئكتةر پارسئ تئلئندة سويلةيدئء. سونئث وزئندة ولاردئث كوپشئلئگئء وزبةك تئلئنء بئلةدئء. وزبةكشة سويلةگةندةرئء سول جةتةكپةن قازاقشا دا ذيرةنئپء كةتؤئء ابدةن مذمكئن. ةثدةشة ورتا ازييا حالئقتارئ ورئس تئلئنسئزء-اق بئرئنء-بئرئء جاقسئ تذسئنئسةدئء, سويلةسةدئء.&lt;br /&gt;كافكاز حالئقتارئ كذنئء بذگئنگة دةيئنء ورئستارمةن قئرئق پئشاق بولئپ كةلةدئء (اسئرةسة شةشةندةر, گرؤزيندةر, ازئربايجاندار). ولاردئ دا ورئس تئلئندة سويلةسةدئء دةؤدئثء قيسئنئ جوق. سوناؤ قييانداعئ امةريكانئث ورئس تئلئء تذسئنة دة كئرمةيدئء.&lt;br /&gt;سونئمةن جةر بةتئندة ومئرء سذرةتئنء 6 ميلليارد حالئق تذگةندةلئپء تة قالدئ ةمةس پة?! ايتئثئزدارشئ, سوندا ورئس تئلئندة كئمدةر سويلةيدئ? الئستاعئ اﻓريكا ما, الدة ايدالاداعئ افسترالييا ما?&lt;br /&gt;ياء, دذنيةنئثء تورتء بذرئشئنان ورئس تئلئنة ورئن تابا المادئق دةسةك قاتةلةسةرمئزء. سويتسةك, ورئس تئلئندة ورئستار مةن قازاقتار عانا سويلةسةدئء ةكةن. ورئستاردئكئء جونء دةلئك, وزء تئلئء عوي, ال قازاقتارعا نة جورئق? بئزء ورئس تئلئنة نةگة سونشاما تاس كةنةشة جابئسئپ قالدئق. ونئث باستئ سةبةبئء - وسئ ؤاقئتقا دةيئنء بيلئك باسئنداعئلار تئلء جونئندة جالعان ساياسات ذستانئپ كةلةدئء. سوزء جذزئندة قازاق تئلئنء جاقتاعانسيدئ, ال ئسء جذزئنة كةلگةندة ونئ تذقئرتئپ كةلةدئء. ويتكةنئء, بيلئك باسئنداعئلار تذگةلگة دةرلئك ورئستئلدئلةر. ورئس تئلئء - حالئقارالئق تئلء دةگةندئء ناسيحاتتاپ جذرگةن دة وسئلار. ولار وزدةرئنئثء قازاق تئلئندة سويلةمةؤئنء حالئقارالئق تئلدة سويلةپ جذرمئزء دةپ وزدةرئنء دة, وزگةنئء دة الداپ جذرء. ةكئنشئء سةبةپ... قازاقستان جاپپاي قازاق تئلئنة كوشئپء كةتسة, بيلئكتةگئلةردئثء بذگئن وزدةرئء, ةرتةث بالالارئ جذمئسسئز قالادئ. ويتكةنئء, ولاردئث بالالارئ دا ورئستئلدئلةر. وسئ ذرةيدةن, قورقئنئشتان ولاردئث تذنء ذيقئسئ تورتكة بولئنةدئء. سوندئقتان دا ولار قازاق تئلئنة قارسئ, ويتكةنئء بيلئكتةن ايرئلئپ قالادئ. بذگئن وزدةرئء كةتسة, سول ورئنعا كذنئء ةرتةث ولاردئث ورئستئلدئء بالالارئ وتئرؤئ كةرةك. كئمء جئلئكتئثء مايلئ باسئن بةرة قويادئ?!. بةرمةيدئء.&lt;br /&gt;كوكپةكتئء اؤدانئ,شئعئس قازاقستان وبلئسئ«ازات» گازةتئء, № 15 (203), 03.08.2007ج.افتورئ: راتبةك ارئنذلئ, زةينةتكةر2007-08-15&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-7307321019132205834?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/7307321019132205834/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=7307321019132205834' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7307321019132205834'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/7307321019132205834'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_3998.html' title='ورئس تئلئ – حالئقارالئق تئل ةمةس'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-2214466886471970985</id><published>2007-08-24T17:28:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T17:29:32.426+03:00</updated><title type='text'>قازاقشالاؤدئث كولةثكة جاقتارئ</title><content type='html'>قازاقشالاؤدئث كولةثكة جاقتارئ&lt;br /&gt;شئنئ كةرةك, ينﻓورماتيكا ةلئمئزدة كةنجة دامئعان عئلئمداردئث بئرئء بولئپ ةسةپتةلةدئء. باعدارلامالاؤدئث جانة اپپاراتتئق جابدئقتاؤدئث قازاقستاندئق مةكتةبئء مذلدة جوق. بذل جاعدايدئ بئرةؤ كةثةستئك ساياساتتئث سالقئنئ دةيدئء. وسئ سوزدةن "اتتةث, بذرئن وزء قولئمئزدا بولعاندا عوي" دةگةن سيياقتئ سارئن بايقالادئ. دةگةنمةن, وزء قولئمئزدا تذرعان بئرء نارسة بار, ول - قازاقشالاندئرؤ. ةندئء ونئ قانشالئقتئ قارئق قئپپئز, وزء قولئمئزدا عوي?... تةحنيكالئق تةرميندةردئء قازاقشالاندئرؤ بذگئنگئء كذنئء باستئ ماسةلةگة اينالئپ وتئر. سول ذشئنء ارنايئ ورتالئق اشئلئپ, بذگئنگئء كذنئء بارلئعئمئزدا دا ورئسشا, كةيدة تئپتئء اعئلشئنشا سوزدةردئثء دة قازاقشا بالامالارئ بار.&lt;br /&gt;الايدا... "ماتةرينسكايا پلاتا" دةگةنئمئزء "انالئق پلاتا" دةلئنئپتئء. مةكتةپتةن كةلگةن بالاعا بذل تةحنيكالئق تةرميننةن گورئء بيولوگييالئق تةرمين بولئپ كورئنؤئء ابدةن مذمكئن. ياعني پانةؤروپالئق سلةنگتئثء سالقئنئ. ال ولار نةلئكتةن مذنئ "انالئق" دةپ اتاعانئن تةكسةرسةك, ماعئناسئ وپاسئز, انايئ بولئپ شئعادئ, تذسئنگةن دة شئعارسئزدار. سونئمةن اؤدارما كةزئندة وزء بةتئمئزبةن ويلانباي, قازاقئ سانانئث پاكتئگئن ةسكةرمةي, تذپ-تؤرا باسئپ سالعانبئز. ال دالء سول ةؤروپالئق عئلئمي تةرمينولوگييادا ول "Systemboard", "System panel" دةپ اتالادئ. ال بئزدةر - جارگوندئ اؤدارئپ قويئپپئز. "جذيةلئك پلاتا" دةسةك, اسسوتسياتسييالئق جاعئنان دا, باسقا دا جاعئنان دا تةحنيكالئق تةرمين ةكةنئء بئردةن بةلگئلئء بولماي ما? مذنداي تذرپايئ اؤدارمالار وتة كوپ.&lt;br /&gt;تاعئ بئرء ماسةلة - Windoous وپةراتسييالئق جذيةسئنء قازاقشالاندئرؤ. شئنئن ايتقاندا,"Microsoft Windoous جذيةسئنة قازاقشا پاتتش شئعئپتئ" دةگةندة, بوركئمئزدئء اسپانعا اتئپ قؤاندئق. شئن تاؤةلسئزدئك وسئ ةكةن عوي دةدئك. ةندئء بالالاردئ تازا قازاق تئلئندة وقئتا بةرةمئزء عوي دةدئك. الدئق. قويدئق. قاراساق - ماسقارا!... جالپئ ادام ايتئپ جةتكئسئزء, ونداي اؤدارمالاردئ تةك كوزبةن كورؤء كةرةك. ونئث ذستئنة بئزدةر "بؤما" دةپ وقئتئپ كةلگةن تةرمين ةندئء "قالتا" بولئپتئ. تةرمينولوگييالئق بئرتذتاستئق جوق. جارايدئ, بئزدئثء "قاؤئن" دةپ جذرگةنئمئزء وثتذستئكتة "اثگةلةك" بولا بةرسئنء. دةگةنمةن "تراكتور" بارلئق جةردة تراكتور بولئپ قالؤئ تيئسء ةمةس پة?...بئزدئثشة, اؤدارما جاساؤ - ورئس تئلئندةگئء مئسالدارداعئ فاسيا, كوليانئ - بةرئك, امانگةلدئء دةپ اؤدارا سالؤ ةمةس, اؤدارما - قازاقشا ويلاپ, قازاقشا جازؤ.&lt;br /&gt;&lt;a href="http://tirshilik.blogspot.com/"&gt;http://tirshilik.blogspot.com/&lt;/a&gt; بلوگئنان&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-2214466886471970985?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/2214466886471970985/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=2214466886471970985' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/2214466886471970985'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/2214466886471970985'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post_24.html' title='قازاقشالاؤدئث كولةثكة جاقتارئ'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5746813759439411854</id><published>2007-08-24T10:44:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T11:00:28.930+03:00</updated><title type='text'>Транслитератор казахского языка</title><content type='html'>Речь идет о "транслитерации казахских текстов между тремя алфавитами" - арабскими буквами, кириллицей и латиницей. Стандарт казкириллицы существует - 42 буквы и он включен в UTF-восемь. Cтандарт каз латиницы не существует - есть разные решения, в том числе и мой проект (но есть вариант из 2६ букв с диакритикой известный как дубляж с турецкого но он плохой так как на мой взгляд является прямой транслитерацией с 42 букв)- стандарт арабской вязи для казахского языка существует &lt;a href="http://www.omniglot.com/writing/kazakh.htm"&gt;http://www.omniglot.com/writing/kazakh.htm&lt;/a&gt; и действует для 2 млн казахов в Иране и Китае&lt;br /&gt;&lt;a href="http://www.kazembassy.com.ua/doc/KA-KK_translit.html"&gt;http://www.kazembassy.com.ua/doc/KA-KK_translit.html&lt;/a&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5746813759439411854?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5746813759439411854/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5746813759439411854' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5746813759439411854'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5746813759439411854'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/blog-post.html' title='Транслитератор казахского языка'/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-4439964767447962379.post-5483720611183860054</id><published>2007-08-24T10:39:00.000+03:00</published><updated>2007-08-24T10:40:52.835+03:00</updated><title type='text'></title><content type='html'>Aristanbecov Islambec&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/4439964767447962379-5483720611183860054?l=torgay.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://torgay.blogspot.com/feeds/5483720611183860054/comments/default' title='Комментарии к сообщению'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=4439964767447962379&amp;postID=5483720611183860054' title='Комментарии: 0'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5483720611183860054'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/4439964767447962379/posts/default/5483720611183860054'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://torgay.blogspot.com/2007/08/aristanbecov-islambec.html' title=''/><author><name>Islambek</name><uri>http://www.blogger.com/profile/11401474538830715176</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry></feed>
